Među braniocima Novorosije već ima mnogo ljudi koji su zaslužili titulu žive legende. Ali, postoji neko ko je van konkurencije.
Biografija tog čoveka dostojna je ekranizacije – i to odmah serije, ili pisanja romana. Ako Holivud mora da izmišlja svoje – Rambo, naš supermen je potpuno realan. Kad biste ga sreli u gradu mogli biste da pomislite da predaje botaniku ili da je arhivista. Inače, on i jeste po struci arhivista.
Igor Strelkov rodio se u Moskvi 1970. Na početku njegovih podviga na teritoriji Novorosije Služba bezbednosti Ukrajine objavila je informaciju da je Strelkov (ili Strelok – strelac) – njegov pseudonim ili nadimak. U stvari, njegovo ime je Igor Vsevolodovič Girkin. Inače, to je jedno od malobrojnih saopštenja SBU i ukrajinskih medija za koje nema posebnog razloga za sumnju.
Strelkov se od detinjstva pasionirano bavio istorijom i po završetku škole 1988. upisao se na Moskovski istorijsko- arhivski fakultet. Već na prvoj godini zainteresovao se za vojno-istorijsku rekonstrukciju. Ta pasioniranost ostala je i do danas. Omiljena tema njegovih rekonstrukcija bio je Dobrovoljački pokret iz vremena Građanskog rata. Kasnije je Strelkov toj temi posvetio niz naučnih radova, a zatim i knjigu.
Posle završenog fakulteta, pošto je iz porodice vojnika,Strelkov je shvatio da ga ne privlače karijera običnog istoričara i godine neprekidnog sedenja u arhivama i bibliotekama.
Dok je još bio student, odnosno 1992. učestvovao je kao dobrovoljac u zaštiti stanovništva Pridnjestrovlja od genocida od strane rumunskih nacionalista, a takođe i u ratnom sukobu u Bosni.
Pošto je dobio diplomu o visokom obrazovanju, Strelkov se odazvao na hitan poziv za odsluženje vojnog roka u jedinicama PVO i od tog momenta više nije skidao uniformu.
Po završetku redovnog služenja vojnog roka, 1994. godine, prešao je u profesionalnu službu i već 1995. učestvovao u borbama u Groznom u sastavu 166. posebne gardijske motorizovane brigade. Zatim je premešten u specijalne vojne jedinice gde je, prema pouzdanim podacima, služio od 1999-2005. godine.
O daljim mestima službe istoričara-specijalca ima samo nekoliko indirektnih podataka, što je i razumljivo.
U jednoj od diskusija na forumu za rekonstrukcije Strelkov je pomenuo broj jedinice u kojoj je tada služio i dužnost – zamenika načelnika sektora. Sveprisutni novinari iskopali su da se pod tim brojem krije jedna od najelitnijih formacija organa sile – Uprava za borbu sa međunarodnim terorizmom FSB.
U njoj je na rukovodećoj funkciji mogao da se nalazi samo, blago rečeno, redak čovek…
Pretpostavlja se da je 2012. Strelkov otišao u rezervu u zvanju pukovnika. Pošto je bio rukovodilac službe bezbednosti, radio je u komercijalnim strukturama i nastavio da se bavi rekonstrukcijom istorijskih događaja i to pokazivao publici u svom omiljenom liku mitraljesca- belogardejca, ili rimskog legionara, ili crvenoarmejca iz vremena Velikog Otadžbinskog rata.
Strelkov rukovodi klubom za istorijsku rekonstrukciju koji je osnovan u okviru vojno-istorijskog kluba „Moskovski dragonski puk“.
Pružao je potrebnu pomoć Ruskoj pravoslavnoj crkvi, pored ostalog pratio je dostavljanje relikvija sa Svete Gore – Darovi Mudraca.
Otišao je na Krim i sakupio svoj prvi neveliki odred dobrovoljaca i sa njima se uputio u Donjecku oblast gde je kijevska hunta upravo počela sveobuhvatne represije protiv lokalnog stanovništva.
Odredu Strelkova uz put su se priključili ljudi poreklom iz različitih regiona Ukrajine. Borbena dejstva počeli su na području Kramatorska i u samom gradu Slavjansku koji se nalazi na strateški važnoj trasi Rostov-Harkov.
Pojava dobrovoljaca na čelu sa pukovnikom koji više liči na belogardejca-aristokratu – svakog je šokirala.
Lokalni pripadnici organa sile počeli su da prelaze na stranu narodne odbrane, ali se u okolini Slavjanska već nalazila značajna grupa specijalnih jedinica ukrajinske armije i lovaca na glave iz Desnog sektora, koji su došli iz severozapadnog dela Ukrajine i Kijeva.
Pošto se saznalo da je u grad ušla grupa iz redova narodne odbrane, kolona specijalnih jedinica pod komandom kijevskih šefova pokušala je da se probije u Slavjansk, ali je bila razbijena. Prokijevske snage u panici su se povlačile, a lokalni muškarci uverivši se u ozbiljnost namera pridošlog pukovnika počeli su masovno da se upisuju u odrede pod njegovim rukovodstvom. Dobro je da je od prvih dana borbe u izobilju uzeto trofejnog oružja…
Sledeća neobično hrabra akcija Strelkova bila je blokiranje 25. desantne brigade, njeno razoružavanje i oduzimanje BMP – oklopnog vozila.
Posle osnivanja Donjecke narodne republike, Igor Strelkov je postavljen za prvog čoveka narodne odbrane. Kasnije, pošto je narod na referendumu 11. maja zvanično podržao nezavisnost republike – Strelkov je postao ministar odbrane i komandant oružanih snaga.
Nema sumnje da će Strelok stati i na čelo objedinjenih oružanih snaga Novorosije o čijem je osnivanju saopšteno prethodnih dana.
Čitava vojska obe mlade republike već je de-fakto podređena Strelkovu. On lično nalazi se na najopasnijoj liniji i komanduje stotinama boraca u odbrani Slavjanska ne dozvoljavajući trupama hunte da zaobiđu Donjeck i zatvore rostovsku trasu.
U svetskoj ratnoj istoriji praktično nema podviga analognog podvigu vojskovođe Strelkova.
Pod njegovim rukovodstvom dobrovoljačka armija DNR naoružana je uglavnom streljačkim naoružanjem, a već treći mesec odbija napade armije, SBU, MUP i kaznenih bataljona naoružanih haubicama, raketnim sistemima „Grad“ i „Uragan“, tenkovima, avionima, helikopterima (borci Strelkova oborili su najmanje 16 helikoptera)…
Sve ovo je samo po sebi toliko neverovatno da je teško poverovati u realnost onoga što se događa. Ipak, Strelkov često podseća da je on živ čovek „od krvi i mesa“ – objavljuje svoje beleške – izveštaje o rezultatima borbenih dejstava, daje novinarima intervjue bogate sadržajem i snima video-obraćanja narodima Rusije i Novorosije.
Stil izlaganja Strelkova navodi na sumnju da to govori (ili piše) vojnik koji nije navikao da rukuje beležnicom i lapom, već automatom.
Tajna je obična. Pošto je prošao nekoliko ratova i preživeo prilično neobičnih događaja, a imajući humanističko obrazovanje, Strelkov je još tokom 90-ih odlučio da proba da ono što je video prenese na papir i pošalje u redakciju novina.
Urednici su bili oduševljeni materijalima Strelkova i on je ubrzo počeo redovno da piše tekstove o lokalnim konfliktima i vojničkoj svakodnevici za nedeljnik „Zavtra“.
Zatim su se pojavile i knjige Strelkova: „Bosanski dnevnik“, fantastika za decu „Detektiv Zamka Heldborn“ i istorijski radovi.
Složićete se, teško je zamisliti svestraniju ličnost. Uz to, svi koji ga poznaju – ocenjuju Igora Strelkova kao izuzetno inteligentnog, plemenitog i iskreno patriotskog čoveka.
Čak i oni koji vole da zavire u „prljav veš“ – ukrajinski novinari – nisu mogli da pronađu o Strelkovu ništa kompromitujuće. Pokazalo se da je njegova ličnost toliko besprekorna da je i izmišljanje nečeg lošeg o njemu nepristojno.
Čitajući beleške Strelkova, slušajući njegova obraćanja i gledajući pobede – shvataš da se na Jugoistoku Ukrajine bore najbolji. Dakle – Novorosija će se neizbežno dogoditi!
Konstantin Dušenov
S ruskog posrbio: A. Ž.
