Đorđević: Građani Srbije dobro pamte Dragana Đilasa

0
13

Samozvani „lider“ nečega što sebe naziva nekakvom opozicijom, Dragan Đilas, dao je jednom portalu (koji je inače u njegovom vlasništvu i čiji programski koncept – mrzimo Vučića – imenovani finansira novcem opljačkanim od građana Srbije, iz vremena kada je bio važan funkcioner bivšeg režima) poduži intervju, sa namerom da i tim verbalnim galimatijasom, prepunom laži, uvreda, pretnji i nebuloza, nekako popravi svoju poljuljanu „lidersku“ poziciju u toj takozvanoj opoziciji, ozbiljno uzdrmanu „naporima“ koje Jeremić, Obradović, pa i njegova (sa)radnica, Marinika Tepić, u poslednje vreme ulažu da se oni nametnu kao vođe te skupine sujetnih i ni za šta sposobnih lenština, kojima je jedini cilj da ih neko vrati na vlast, i to bez izbora, ako je moguće.

„Prepošteni“ i „izuzetno sposobni“ biznismen, tvorac „maestralne i čarobne formule poslovnog uspeha“ – kako se od 100% nečega računa 20%, pa onda na ostatak još 20%, i kako se, na kraju, sve to slije u njegove džepove i na mnogobrojne privatne tajne račune širom sveta – pokušao je svojim mentalnim i oralnim konfabulacijama da predstavi jednog novog i drugačijeg sebe, pribegavajući svojevrsnom kameleonstvu, i moralnom, i vrednosnom, i svakom drugom – nadajući se da će mu poći za rukom da ponovo prevari građane Srbije i, računajući da oni ne pamte dovoljno dugo ko je i kakav je on, Dragan Đilas zapravo, pružiti mu priliku da ih ponovo pljačka.

​Na njegovu veliku žalost, njegov „inžinjerski mozak“, precizan i pouzdan jedino kada su marifetluci i krađa u pitanju, a u funkciji jedino kada treba ispoljiti mržnju prema Aleksandru Vučiću – namerno je potisnuo činjenicu da građani Srbije znaju i dobro pamte sve njegove „poslovne uspehe“ i sa jezom se sećaju vremena dok je i on, i sav ostali, njemu sličan bašibozluk, vršio vlast.

Pamte građani Srbije zatvorene fabrike i stotine hiljada ljudi bez posla, devastiranu privredu i zapuštene bolnice i škole, puteve zarasle u travu i vojsku koja nema čak ni čizme ni uniforme, kao što pamte i osionost, bahatost, umišljenost i lopovluk pripadnika bivšeg režima, čija je jedna od perjanica bio upravo Dragan Đilas.

Pokušavajući svoju bolesnu mržnju prema predsedniku Vučiću da zaogrne nekakvim prividom objektivnosti (ali ne uspevajući, ipak, to da učini tako da se ne služi uvredama i lažima), Dragan Đilas je pokušao da pribegne lukavstvu i da – bar u tom naručenom razgovoru – sebe predstavi kao čoveka koji zna šta priča, koji za to što priča ima dokaze i argumente, i koji ima nekakav plan i program za ideje koje, tobože, zastupa, ali je iole pažljivijem i obaveštenijem čitaocu već posle prvih nekoliko redova postalo jasno da je sve to samo još jedna Đilasova fantazmagorija, jalov pokušaj da sopstveni nekadašnji nerad, štetočinstvo i lopovluk opravda, ali i poruka za ostale „lidere“ i „liderčiće“ iz bandoglave skupine koja sebe zove opozicijom – da znaju i upamte ko je tu najvažniji i ko, uostalom, većinu njih plaća.

Ni sam ne verujući u to što priča, a naročito ne u nekakva kobajagi „objektivna“ istraživanja, koja „predviđaju da bi imao 40 poslanika“ (verovatno je „izuzetno sposobni inžinjerski mozak“ ta istraživanja naručio od neke od svojih agencija, kojima se, uzgred budi rečeno, ni broja ne zna, a služe samo za pranje novca koji tvorac „uspešne poslovne formule“ opljačka od građana Srbije) – još svašta je Dragan Đilas izbaljezgao u tom dosadnom, opštih mesta prepunom, naručenom razgovoru – ne propuštajući, uprkos kameleonskom naporu koji je uložio da sebe predstavi drugačijim – da vređa i kleveće Aleksandra Vučića, dokazujući time da je cela njegova priča samo i jedino u funkciji toga da svojoj patološkoj mržnji prema predsedniku da oduška.

Uzalud je sve, samozvani „lideru“, jer kako naš narod kaže – Budale se ne seju, one same niču, kao što se ne da sakriti ni tvoje pravo lice i prava namera, ma kakvoj mimikriji pribegavao.

Zoran Đorđević

član Predsedništva Srpske napredne stranke