Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама

0
691

Пролеће на Фрушкој гори, како кажу еколошки активисти, доноси “помор шуме”. Сече се на све стране по Националном парку и то по плану. И ником није проблем што су у писању десетогошњег плана газдовања шумама у НП “Фрушка гора” учествовали они који сада имају фирме које су добиле посао да секу те исте шуме.

Делови око Летенке, Бранковац, Стражилово, Краљева столица, Долина кестенова, долина Црвеног чота, Рохаљ базе и друга места са планинарским стазама и излетиштима, буквално су девастирана. Како кажу еколози “очеткана до краја”.

На делу је легално уништавање шума Националног парка јер су све планске папире (углавном све) спаковали 2018. године у десетогодишњи плански докуменат Основе газдовање шумама, истичу из Покрета Одбранимо шуме Фрушке горе.

“Сеча шума је ескалирала и то сад сви људи виде. Не може просто да се заобиђе, јер се сече и уз шумске стазе, секу се шуме буквано уз сам први степен заштите. Они који су испланирали овакво газдовање шумама, односно појединци који су потписани на тај план, имају приватне фирме који сада обављају сечу шуме на Фрушкој гори, доминанто за делове у власништву Српске православне цркве. Тако да су они испланирали колико је њима шуме треба”, каже Драгана Арсић из овог Покрета.

План је за Јавно предузеће Национални парк “Фрушка гора” урадила фирма „Шумаплан – БањаЛука“, а за Епархију бачку „Шумарски пројектни биро, Београд“. Неки од шумарских инжињера потписаних на Основама газдовања шумама основали су своје фирме за “дозначавање и сечу” и то су оне разне фирме са називом “форест”, “wоод” и слично које секу („негују“) и државне и црквене шуме.

Површина Нациналног парка Фрушка гора је 26.000 хектара, 6.000 је власништво Епархије сремске, а свега 300 хектара су шуме малих приватних власника. Јавно предузеће НП Фрушка гора управља овим природним бисером и већим делом шуме која је у власништву државе.

“Стање је, што кажу, редовно, сече се на 90 процената провршине НП Фрушка гора. Само три одсто је у зони заштите и не сече се. Газдовања је такво да су и шуме заштићених подручја природе стављене у подручје екплоатације. Док год имамо овако накарадну законска регулативу, ово ће се дешавати. Страшно је. И неће се зауставити док год надлежна стручна институција, Покрајински завод за заститу природе, одобрава овакав начин управљања шумама у заштићеним подручјима природе, начин по којем се шуме посебне намене третирају као шуме које доносе економску корист”, рекла даље наша саговорница.

Покрајински завода за заштитуту природе требало би да иницира те промене плана, али они немају одлучност да укажу на проблем и начин на који се газдује шумама, на крају они су и дали сагласност на тај план и аминовали сечу на 97 одсто територије НП.

У суштини доминантно економски третман шума у заштићеним подручјима је супротан и Закону о шумама и Закону о заштити природе, јер шуме посебне намене морају имати приоритетну еколошку и социолошку функцију и намену, а не економску.

Ситуација у свим заштићеним подручјима природе у Србији је иста и шуме се не секу само у непун 1 одсто подручја под заштитом. Иста је ситуација и са заштитним шумама око насеља.

Узрок проблема је како сматра Арсић што је тражња за дрвном масом у последњих десетак година у порасту, држава са друге стране, нема стратегију развоја шумарства, стратегију заштите природе и стратегију развоја дрвне индустрије.

Земље које желе да заштите своје шуме обично забране или ограниче извоз дрвета, што Србија није учинила. Дапаче, дрво је други по реду извозни производ иза бакра, када гледамо категорију извоза сировина. Највише од нас, дрво купују Кинези и Италијани. Око 60 одсто дрвета које се извезе је чиста сировина, у трупцима.

Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 3Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 4
Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 5Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 6
Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 7Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 8
Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 9Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 10
Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 11Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 12
Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 13Ескалирала сеча шуме на Фрушкој гори: Више нема педља који није под тестерама 14
Дрвета тако фали свуда. Било за огрев, било да питате произвођаче намештаја, који се муче да дођу до квалитетног дрвета.

Епархија сремска је како додаје наша саговорница посебна тема, јер они секу шуму због чистог прихода, “а ћуп им је без дна, незасити су”, док ЈПНПФГ сече да би намирио плате 140 запослених.

“Код Цркве похлепа, а код ових социјала и партија. Велике површине су враћене цркви и она је после државе највећи приватни власник шума у Србији. Наравно, без обзира која је епархија, они газдују концесионарски, склопе уговор о закупу, буквално издају шуму и добијају приход од сече. Енормно приходују и црква и фирма која узме шуму под закуп, на штету природних добара, наших заједничких интереса и здравља људи. Академска заједница такође ћути и нико не притишће доносиоце одлука да нешто промене”, наставља Арсић.

Са НП “Фрушка гора” каже да немају комуникацију, покушали су, али безуспешно. На крају, они раде по закону, односно донесеном плану. Покушаће да иницирају састанак са новим директором током априла, јер је ово предузеће дужно да успостави сарадњу са цивилним сектором, па и оним делом који га критикује.

И ово предузеће је како каже она доказ да треба што хитније доћи на ред реформа управљања заштићеним подручјем, јер само 7 одсто њиховог буџета долази из државне касе, док је чак 70 одсто од сече шума.

Корупција је такође доминантан проблем. Контрола је никаква и јако тешко се спроводи.

„Чувари НП кажу да не могу да обављају контролу на црквеним делом, а то је једна четвртина парка, да ли је то сад објективно или није, али капацитете немају“, закључује Арсић.

Добио батине од дрвосеча, запослени у Националном парку га вређао

Петар Живановић из Новог Сада шета по Фрушкој гори десетак година. У јавности је постао познат као човек који скупља смеће током уживања у природи и на крају га остави испред просторија НП „Фрушка гора“ у Сремској Каменици. Пре две године добио је батине од дрвосеча, а чувар НП уместо да га брани, том приликом га је псовао и вређао. Судски епилог читаве ове несреће још чека.

„То смеће које сакупим су оставили запослени НП или фирме које су ангажоване да ту раде, нису то планинари и излетници, него баш се види где је била сеча, по оставе смеће, разне канте и друге ствари. Ко год прошета Фрушком гором коментарише да је сеча катастрофална, седмично пређем до 50 километара и могу видети промене на недељном нивоу. Нема више дела Фрушке горе који није начет, а има делова који су жестоко огуљени. Сви они згрћу огромне паре. Шумари Националног парка живе у вилама. У једној таквој живи и чувар који је присуствовао инциденту и који ме је псовао док су ме тукли”, рекао је Живановић.

Како се присећа, пре две године, негде километар од Летенке, налетео је на групу људи. Питао их је шта раде и што су оставили толико смећа. Као одговор, кренула је вика у његовом правцу. Живановић је почео да скупља смеће које је планирао да покупи у повратку шетње и однесе га пред просторије НП.

Међутим четворици дрвосеча је тад већ изгледа било доста свега и кренули су према њему. Напали су га.

„Шумар, односно чувар, је био ту и није учинио ништа, дапаче, псовао ме. Иако он већ против себе има кривичне пријаве за илегалну сечу, ради на том месту и даље. Национални парк није имао расписан тендер за сечу на тој делу где су мене претукли. Накнадно је тамо послат инспекцијски надзор који је контовао да је сечено. Када смо питали тужиоца да ли ће поднети тужбу за илегалну сечу он је рекао да нема основа, јер се Национлни парк није изјаснио да је оштећен, што наравно указује на корупцију“, изјавио је Живановић.

Прошле године због неадекватног управљања шумама у јавном предузећу Национални парк „Фрушка гора“ пропала је номинација букових шума за УНЕСКО-ву листу светске природне баштине.

Александар Латас
Фото: Приватна архива
danas.rs