AMERIKANCI SE POVLAČE: Preko 2.000 trupa odlazi iz Iraka

0
73

Pentagon će ovog meseca smanjiti prisustvo u Iraku sa 5.200 na 3.000 vojnika, navodi se u dugoočekivanom saopštenju. Povlačenje se označava kao priznavanje napretka Bagdada u izgradnji sopstvenih snaga.

Sjedinjene Američke Države prepoznaju „veliki napredak koji su postigle iračke snage“, rekao je komandant Centralne komande SAD-a general Frenk Mekenzi, tokom posete Iraku, saopštavajući o dislokaciji američkih snaga.

Povlačenje se dugo očekivalo i verovatno će ga uskoro potvrditi Donald Tramp, zajedno sa sličnim potezom u Avganistanu. Američki predsednik odavno izražava želju da smanji raspoređivanje snaga u inostranstvu. Ponovio je obećanje da će smanjiti vojno prisustvo u Iraku prošlog meseca tokom posete toj zemlji. Rekao je da će preostali vojnici nastaviti da sarađuju sa iračkim snagama bezbednosti u „iskorenjivanju konačnih ostataka“ ID.

Saošptenje će verovatno podstaknuti uzavrelu političku raspravu u SAD-u, gde je Tramp optužen za nepoštovanje nacionalne vojske. Prošle nedelje časopis Atlantik je u članku ustvrdio da je Tramp američke vojnike poginule u Prvom svetskom ratu nazvao „gubitnicima“ i „gadovima“, te da je odbio da poseti vojno groblje u Francuskoj.

Tramp je ljutito odbacio optužbe i krenuo u verbalni napad u Ajzenhauerovom stilu protiv najviših vojnih komandanata optužujući ih za naklonost prema dobavljačima naoružanja.

SAD su opravdavale svoj veliki vojni trag u Iraku nužnošću suzbijanja „Islamske države“, odnosno da spreče mogući ponovni razvoj terorističke organizacije. Ali, teroristi su pregazili obučene i opremljene od strane SAD-a iračke snage bezbednosti 2014. godine, okupirajući veliki deo zemlje.

Ekstremistička grupa je u međuvremenu poražena zahvaljujući odvojenim naporima koalicije koju predvode SAD i šitskih milicija koje podržava Iran, zakleti američki neprijatelj. Bagdad je morao da napravi ravnotežu, primajući pomoć koja mu je bila očajnički potrebna sa obe strane. Aranžman je postajao sve neodrživiji otkako je Trampova administracija pritisak na Teheran postavila jednim od svojih primarnih spoljnih politika.

Napetost je dostigla vrhunac u januaru, nakon što je u američkom raketnom napadu ubijen iranski general Kasem Sulejmani tokom njegove posete Iraku. U istom napadu ubijen je i komandant iračke milicije. Ljudi u Iraku, besni zbog atentata ili strahujući da će njihova zemlja biti dodatno uvučena u oružani sukob između SAD-a i Irana, izvršili su pritisak na vladu da ukloni sve zapadne trupe sa svog tla. Irački parlament čak je izglasao takvu odluku usred eskalacije situacije.

vostok.rs