Данијел Кулачин, потпредседник Српске лиге каже да због поразних података о стању српског села нова републичка власт од 2012. године покушава да реши ово кастрофално стање које траје децијама.
– 2011. године око 200 села нема ПОШТУ, а у преко 2000 није постајала амбуланта или неки вид примарне здравствене заштите – каже Кулачин.
Како истиче, Милан Кркобабић ступајући на дужност директора поште даје приоритет селима и за само 52 недеље отворено је 52 нове поште у готово свим крајевима Србије, као и пројекат „Држава Србија у селима Србије”, којим је у селима 11 неразвијених општина Србије организовано присуство поште, државне управе и примарне здравствене заштите.
– Као министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Милан Кркобабић у јуну 2017. године у сарадњи с Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, покренуо је програм обнове задругарства. Од почетка реализације овог програма познатијег под називом „500 задруга у 500 села”, у периоду 2017-2020. године у Србији је основано 750 нових задруга, а подстицајним средствима помогнут је рад 152 задруге на читавој територији Републике Србије – рекао је Кулачин.
Како каже, у сарадњи са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности у јуну 2019. године иницирао је оснивање Националног тима за препород села Србије. Тим је 2020. године израдио „Национални програм за препород села Србије“ који представља полазиште за доношење свеобухватних мера чијом би се реализацијом подстакло оживљавање села у Србији.
– Народна скупштина Републике Србије октобра месеца 2020. године доноси одлуку о оснивању Министарства за бригу о селу, које је у само једној активности које спроводи, до сада доделила 2300 кућа у којима сада живи 6000 младих људи од тога 3000 деце а трећина је дошла из градова – додао је Кулачин.
Зашто је битно спасити село?
– На ово питање могле би се књиге исписати узимајући све факторе у обзир: економске, безбедносне, здравствене итд. Али оно што се такође мора рећи јесте да је Србију управо село спашавало када је било питање опстанка или нестанка. Сада у временима свеопште глобалне кризе морамо се вратити изворишту своје снаге, изворишту онога што нас чини Србима а тај извор се налази на селу – додаје Кулачин.
– Модерно време и живот у великим урбаним целинама, постала су негација индивидуалности а село је управо заштитник личности човека.
Развој технологија и комуникација даје прилику младима да конфор и привилегију пословања могу добити и на селу.
Млади људи који оду на село добијају прилику да гледајући плодове своје земље, заволе и своју, нашу земљу Србију.
Село је наша шанса да пораз преокренемо у победу и да са краја дођемо на почетак колоне – закључује он.
