У детињству је имао две љубави: политику и спорт. Када је реч о Стефану Кркобабићу, посланику и потпредседнику ПУПС политика је однела убедљиву победу.
У паузи између две скупштинске седнице, Стефан Кркобабић одазвао се позиву да учествује у емисији „Са Тањом на ти“.
Просечна старост посланика у овом сазиву је 47 година. Ти имаш 34 године и већ си у другом мандату.
- У прошлом мандату сам био посланик и потпредседник Скупштине Србије. Нисам знао за тај интересантан податак о просеку старости посланика.
Која је кључна, најважнија реч у у политици?
- Мислим да постоји само једна реч о свему овоме, а то је одговорност. Ако нисмо одговорни према онима који су нас бирали, све то нема сврхе.
Залажеш се да пензионери добију 13. пензију, да српска села буду попут француских…
- Непосредно после короне, имао сам част да будем у француском парламенту и сенату и да разговарам са људима тамо. Они су ми открили да је преко једног процента становништва почело да се враћа из града у село, што у неком ранијем периоду нико није могао да поверује, данас је то реалност, да се људи враћају на село. То је, пре свега, због добре инфраструктуре у Француској, доступности интернета и свега. Имамо и тај нови покрет људи који се баве ИТ струком, који искључиво раде из руралних подручја, из села. Потрудио сам се да та искуства и овде пренесем и у разговору са министрима и председницом Владе Републике Србије појасним како то код њих у Француској успева, а надам се да ће и у Србији успети.
Да ли је тешко изборити се за своје ставове у парламенту, где опозиција, по природи ствари, напада предлоге власти?
- Искрен да будем, на почетку јесте било тешко. То мерим само по једној ствари, колико је било тих упадица. На почетку је било доста, сада ме сви слушају, мислим да је то велики успех. Ниједно поштовање не може се добити тек тако, можете га добити само мукотрпним радом.
Уместо аргумената често се чују увреде. Осетио си то на својој кожи, како то подносиш?
- У почетку ме је болело, данас сам негде и огуглао. Искрено, то је ствар коју морате да прихватите. У политику када уђете, ушли сте, јавни посао је такав да морате да прихватите као јавна личност да обични људи, као и политички противници, имају права да се баве вама, то је тако, и ако то не можете да поднесете нисте за тај посао. Када примате ударац треба или не треба, зависи каквог је ко сензибилитета, да узвратите. Само је битно, што кажу да не буде оно испод колена. Мислим да имате увек право да одговорите када сте нападнути. Унео сам један нови принцип у раду наше посланичке групе, стварно сваки пут када се нешто деси ја устанем и одговорим. Када смо бирали владу, мислим да сам десет пута устао у једном дану да реплицирам. Ту стварно скидам капу Миленку Јованову, он је говорио 700 пута, од тога мислим да је пола било реплика. На неке ствари не можете да ћутите.
Поготово када су породица и деца мете.
- Када нападају блиске сроднике и породице одређених министара, али пре свега се види када нападају породицу председника Републике, морамо да разумемо једну ствар. Породица председника Републике, ћерка и синови, не баве се политиком. Ви морате да издвојите децу из политике. Ја се бавим политиком и ви мене нападате, пре свега, као политичара, нећу се наљутити због тога. Али, хајде да издвојимо оне који се не баве политиком.
Можда се добро сналазиш и због тога што си од малих ногу у политици. Сазревао си уз деду Јована и оца Милана.
- Имао сам ту жељу и пре него што је деда постао посланик давне 1997. Политика ме је одувек веома интересовала, пратио сам скупштинска заседања.
Шта каже министар Милан Кркобабић на ваш наступ у парламенту?
- Министар ми је највећа подршка и он је неко ко ми увек каже само гурај напред. Кад причамо, а причамо о послу углавном, он има пуно животног искуства, ја бих реаговао много бурније на неке ствари јер је не дозвољавам да се прећути… Он на то каже: „Полако, размисли. Можда није сад тренутак.“ Таква подршка је веома битна.
Похвале си добио и од Александра Вучића за програм који си водио на страначкој скупштини ПУПС.
- Тада ми је рекао: „Стефане, стварно си ово супер организовао.“ Пустио сам снимак његовог говора из Батајнице, пошто сам водио програм на тој скупштини, и када сам видео да је то то, како би он то урадио, мени је било пуно срце. Веома ми је било драго. Ако неко, што се тиче политике, има тако истанчан осећај како треба приступити, таква похвала много значи.
Волим фудбал и Партизан
Кажу да без спорта нема живота. То је и твој случај?
- Јесте, то је мој случај. Дуго играм фудбал рекреативно. Пре је било два пута недељно, сада је због обавеза једном. Задесио ме је неки пех пред корону, сломио сам ногу, али успео сам да се опоравим и вратим фудбалу. Иначе, навијам за Партизан. Једно време играо сам у Партизану, пре неких 20 и кусур година у њиховим петлићима. Замишљао сам себе да бих се можда бавио тиме, а онда су ме у пубертету више занимале друштвене науке.
Родитељи питају када ће унуци
ПУПС се залаже за породичне вредности, брак и породицу. Размишљаш ли на личном плану у том правцу?
- Ми у политици морамо, када се за нешто залажемо, и живимо ту политику. Ми се као партија залажемо за породичне вредности, баштинимо ту традицију српског народа. Очекујем и намеравам да се остварим у тој породичној улози. То би ми била велика и лична сатисфакција, али и мојим родитељима, који питају када ће унуци.
Republika.rs
АУТОР: ТАЊА КОВАЧЕВИЋ Фото: СТ/Немања Панчић
