Након скоро 33 године на власти, Мило Ђукановић је изгубио у другом кругу председничких избора у Црној Гори 2. априла 2023. године од свог противкандидата Јакова Милатовића, а потом и поднео оставку на место председника Демократске партије социјалиста. Тиме је и формално стављена тачка на један од најтурбулентнијих и најтежих периода у историји како српског народа у Црној Гори, тако и Црне Горе у целини.
Победа Јакова Милатовића, кандидата Европе сад, подржаног од стране бројних некадашњем Ђукановићевом режиму опозиционих партија, збирно са политичким променама након парламентарних избора одржаних 30. августа 2020. године, отворила је пут истинској демократизацији Црне Горе, јачању њених институција, владавине права и истинској плурализацији политичке мисли и деловања.
Иза режима Мила Ђукановића остала су бројна отворена питања од чијег ће решавања зависити судбина целе државе.
Нека од тих питања, која су предмет конференције Института за политичко умрежавање под називом ,,Црна Гора након Мила Ђукановића – изазови и перспективе“, јесу следећа:
Реч је, дакле, о конференцији која претендује да има мултидисциплинарни карактер, односно да кроз политиколошки, историјски, економски, геополитички и културолошки приступ пружи одговоре на ова нимало једноставна, али изузетно важна питања.
Александар Ђурђев председник Српске лиге био је модератор конференције.
Проф. Дарко Танасковић истакао је да је пред Црном Гором историјски тренутак. Како каже, иако му није својствена људска, нити политичка наивност, призор заједничке озарености и радости представника свих политичлких актера који су допринели симболичкој борби за нормализовање живота, тај призор био је нешто што остаје за историју.
– Не бисмо смели занемарити све то, и одмах покрити нашим мудрим анализама. Ко је чији производ, да ли је неко некога пуштао низ воду… То је тренутак који треба да поштујемо, и уживамо у њему. Без обзира каква је била та политичка Одисеја која је пратила Црну Гору, заслуге за ово што се догодило, имају сви политички чиниоци. Њихово појављивање заједно на конференцији за штампу, то доказује и Кнежевић, Абазовић и Лекић… Сви су они имали заслуге за овај процес – навео је Танасковић.
Како је додао, урађени су велики послови, као што је потписивање Темељног уговора са СПЦ.
ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД
Дејан Вукшић председник Демохришћанског покрета Црне Горе наводи да је позитивно изненађен начином на који се сада говори о Црној Гори.
– Управо, као што је Танасковић поменуо, на крилима Литија, 30. августа, ја сам ушао у свет политике. Свештеник Бацковић ми је пријатељ, саборац у сваком смислу, и заједно смо учествовали на Литијама. То је једна добра ствар… Све што се издешавало је био процес. Ми смо склони да проблем који се деси може да се речи на начин на који ми мислимо, али то није случај… Ово су процеси који су неминовни. Ми смо ушли у процес демократије, и све иде у одличном правцу, за разлику од неких ранијих политичара, који стално траже длаку у јајету. Они су научили да за 30 година владавине немају шта да кажу – додао је Вукшић.
Избор новог председника Милатовића је за Црноу Гору је одличан потез, то је квалитетна личност, објашњава Вукшић.
ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД
Цвјетин Миливојевић, политички аналитичар каже да се поставља питање да ли је у односима Србије и Црне Горе неопходан рестарт. Како каже, неопходан је неки облик реципроцитета.
Миливојевић се дотакао и проблема црногорског језика.
– Откуда сада неком право да ексклузивистички узурпира језик који траје140 година? Он сада то назива црногорским језиком, а разлика је само у једном слову. Зашто сам се сетио да почнем овим делом? Јер пише у Уставу да је Црна Гора грађанска држава. Не пише да је језик грађански, већ црногорски. Ако бисмо даље ушли у елаборацију, која се тиче Устава, доћи ћемо до фрапантног закључка… Изборни закони који пропистичу заправо не изједначавају позитивно неком дискриминацијом проблем националних мањина… Хоћу да се усресредим на тезу да ли би добро за будуће односе Србије и Црне Горе након смене и извршне власти, да би за будућност генерација имале чистије тле пред собом? – навео је Миливојевић.
ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД
Миајло Бацковић наводи да реципроцитет Црне Горе и Србије јесте немогућ, јер је Србија свесна да ништа што се дешава не ради народ, већ политичари.
– Власт Црне Горе је увела санкције Русији, а не народ, и онда се поставља питање, ко је те политичаре довео на власт. Професор Танасковић је рекао доста тога са чим се ја слажем. Национални дуализам не постоји, већ дезоријентација која је трајала до данас. Они су на све начине пробали да форсирају дезоријентацију, а то данас имамо у Украјини, и све би се то десило код нас, да није било Литија – рекао је он.
Ми смо један народ који треба да води рачуна о својим односима, а црква треба да буде стуб, додао је Бацковић.
Гојко Рајичевић, главни и одговорни уредник портала ИН4С наводи да искуство успешне релаксације односа на релацији СПЦ и бивша југословенска Република Црна Гора, нуди поуке за реизградњу односа Србије и Црне Горе.
– Милатовић је рекао да је Србија за Црну Гору више од економије, и то охрабрује, зато верујем да је сада тренутак за рестарт. Не водимо се само дигитроном, нити је рачунање једина радња и начин мерења квалитета односа, мада ваља поменути да многима из Црне Горе новчани биланс јесте једини каријерни мотив – додао је он.
Др Рајко Петровић, Институт за европске студије сматра да је падом Мила Ђукановића са власти створени допбри услови за демократизацију Црне Горе.
– Када је реч о положају Срба у Црној Гори, да они треба фокус сада да усмере за борбу за своја грађанска права, а та права тичу се решавања статуса Срба као политичке заједнице у Црној Гори, они треба да буду конститутивни народ. А не да буду ни на земљи ни на небу. Такође, сматрам да треба да буде употребе ћирилице, симбола, заставе, грба, химне… – наводи Петровић.
Урош Николић каже да пре свега, морамо имати у виду да је Црна Гора подељена земља, где имамо Ђукановићеве присталице, и нову већину.
– Екстремна политика која би вукла на једну или другу страну, ризиковала би враћање уназад. Након пораза Ђукановића, Црна Гора улази у мирнију фазу, и несумњиво боље односе са Србијом. Имамо дуални идентитет, и Црна Гора је ту као нека врста опруге. Не смемо ништа затезати – додао је он.
