Ко изда Русију, издаће и Србију!

0
55

Русија се данас у Украјини не бори за територију, ресурсе или геополитичку доминацију. Русија се бори у име свих држава и народа којима је доста лево-либералне идеологије која разара породицу, брак, друштво, веру и јавни морал и која прети да цело човечанство претвори у дехуманизовану потрошачку хорду. Русија се бори и за цео словенски род, јер ако није тако, зашто су Украјини, под покровитељством западних центара моћи, ницале биохемијске лабораторије осмишљене да производе патогене који би нападали ДНК етничких Руса. Бори се и за цело православно хришћанство, јер да није тако, зашто је баш 2014. године, када су почели први сукоби у Украјини, Карл Билт поручивао да је православље претња за западну цивилизацију? Ако се, дакле, Русија у Украјини данас бори за традиционално схваћену породицу и јавни морал, за опстанак словенског рода и за заштиту православног хришћанства, бори ли се она тиме и за Србију? Дубоко сам уверен да је одговор потврдан, јер Србија без свих тих побројаних вредности и категорија није Србија, већ обично парче земље каквих има на стотине на нашој планети и ништа више од тога. Има ли онда уопште смисла постављати питање на чијој страни данас, када се води епска борба између две цивилизације, лево-либералне цивилизације смрти (и духовне и физичке) и цивилизације наде за човечанство, треба да буду Србија и Срби?
Некима у Србији, међутим, одговор на ово питање данас је у најмању руку нејасан или магловит. Подсећања и поређења ко нам је Запад, а ко Русија, тешко допиру до оних који надобудно питају – а кад нам је то Русија помогла? Као да нас Русија током Српско-турског рата 1876. године својом интервенцијом није спасила од потпуне катастрофе. Као да тада у испомоћ није стигао руски добровољачки покрет предвођен Черњајевим. Није ли Русија стајала иза Србије пред осталим великим силама на Берлинском конгресу 1878. године и тражила признање њихове независности? Ко је 1915. године, када је српској војсци током Великог рата претила катаклизма, претио да ће постићи сепаратни мир са Немцима и повући се из рата уколико се српски војници не превезу на средоземна острва – руски цар Николај Други или неки Западњак!? Ко је и од кога ослобађао Београд октобра 1944. године – Руси од нациста или обратно!? Може ли се писати историја Србије у последња два века, а да се из њених страница истргну златним словима уписани редови о Русији и Русима? Не може и не сме.
Данас нам, као и много пута кроз историју, са Запада прете батином, бестидно и огољено, тражећи да се сврстамо у њихову антируску колону и да све везе са Русијом не само покидамо, већ и да у њу уперимо своје цеви. Траже нам да издамо Русију, први пут у нашој историји, и да на тај начин издамо и сами себе, јер како увести санкције једноверној Русији, а остати православан, како се придружити хистерији против једнородног нам руског народа, а да словенска крв у нама не прокуља од муке, како рећи да живот пребива на Западу, а смрт на Истоку, а притом погледати у очи нашој деци и пожелети им лепшу будућност? Издати Русију данас значи издати Србију сутра! Будимо отворени и јасни – Запад, који нас је бомбардовао три пута у 20. веку, који нам отима нашу духовну колевку Косово и Метохију, који нас је одвојио од Црне Горе и који жели да до краја уништи Републику Српску, прети нам батином уколико не уведемо санкције Русији која је највећи заштитник територијалног интегритета и суверенитета Србије, која је отворено ушла у конфронтацију са Западом оличеним у Кристијану Шмиту штитећи интересе Републике Српске, која нас снабдева гасом са убедљиво најнижом ценом, која штити наше цркве и манастиру на Косову и Метохији. Честити Срби, које красе достојанство и храброст онда када је најтеже, не смеју и не могу пристати на такве уцене. Бранећи Србију, бранимо и Русију, и обратно, како је бивало у вековима иза нас и како ће бивати и у будуће. Тешко брату без брата, а Срби и Руси су браћа заувек.

Александар Ђурђев, посланик и
Председник Српске лиге