Немци не желе да њихова земља буде војни лидер

0
80

И поред „великог заокрета“, већина Немаца против је тога да њихова земља буде војни лидер у Европи, показује ново истраживање. Уједно, многи се боје да би рат у Украјини могао да се прошири на територију НАТО.

Да ли су нуклеарне претње руског председника блефирање или је он крајње озбиљан? То је питање о којем последњих недеља многи дискутују, па тако и западни војни стручњаци. Они готово једногласно сматрају да је руски нуклеарни напад мало вероватан. Међутим, многи људи у Немачкој су забринути због Путинових претњи.

Више од трећине, односно 69 одсто анкетираних, страхује од руског нуклеарног удара: 31 одсто испитаних је „веома много или много“ забринуто, док је 38 процената „мање“ забринуто. То су резултати су истраживања „Берлински пулс“ (The Berlin Pulse) које је наручила Фондација Кербер.

Још два податка показују колико су Немци узнемирени због руског агресорског рата: велика већина грађанки и грађана Немачке, односно њих 80 одсто, забринуто је због могућег ширења рата на територију НАТО, попут балтичких држава или Пољске. Истовремено, Украјина се тренутно сматра далеко највећим спољнополитичким изазовом, већим од енергетске кризе, климе и Русије. За разлику од претходних година, миграција, чини се, једва да игра улогу у перцепцији Немаца.

Бундесвер да, лидерство не 

То све, међутим, не значи да већина људи жели већи ангажман Савезне Републике Немачке: као резултат руског агресорског рата против Украјине, канцелар Олаф Шолц је само неколико дана након инвазије говорио о прекретници, о „великом заокрету“, како у односима са Москвом, тако и што се тиче јачања сопствених одбрамбених способности.

Већина испитаних подржава дугорочно јачање Бундесвера: 60 одсто грађана подржава већа издвајања за одбрану. Али два од три испитаника, односно њих 68 процената, против је тога да Немачка буде војни лидер у Европи. „Бундесвер још увек није заузео централно место у нашој земљи“, каже Јулија Гантер из Фондације Кербер.

И поред нове ситуације у светској политици, око 52 одсто испитаних и даље жели да Немачка буде међународно уздржана. С тим у вези, нема много промена од 2017. године. Ако уопште, влада би више требало да се ангажује дипломатски, а не војно. То се поклапа с резултатима актуелног истраживања Дојчландтренд, према којима већина Немаца подржава веће дипломатске напоре са циљем окончања рата.

Биће потребно времена да људи прихвате „велики заокрет“ и да Немачка постане водећа сила у Европи, о чему је пре два месеца говорила и министарка одбране Кристине Ламбрехт. 

Најбоље оцене за трансатлантске односе 

Својим агресорским ратом, руски властодржац Путин свакако је допринео једној ствари: према мишљењу Немаца зближио је Запад. Њих 81 одсто види САД као партнера у заштити и одбрани Европе, знатно више него претходне године.

Чињеница да Немци трансатлантске односе оцењују највишом оценом, најбољом од када се врше истраживања, вероватно је и заслуга америчког председника Џоа Бајдена. За време Трампа ти односи су били најслабије оцењени.

С друге стране, знатно се погоршала перцепција Русије – континуирано у последњих неколико година. Разлог за то су првенствено тровање противника Кремља Алексеја Наваљног и масовни протести у Белорусији, а не толико напад на Украјину, показује истраживање. Оно што је прилично запањујуће, 75 одсто анкетираних у Русији види малу или никакву војну претњу.

Годишњи извештај „Берлински пулс“ бави се најактуелнијим питањима спољне и безбедносне политике, из различитих перспектива. Централни део је истраживање о спољнополитичким позицијама Немаца. Институт за политичка и социјална истраживања „Kantar pablik“ анкетирао је 1.088 грађанки и грађана старијих од осамнаест година, у периоду од 2. до 11. августа ове године .

rts.rs