Шћекић: Црна Гора коначно постаје градилиште здравствених установа

0
92

С обзиром на чињеницу да су лекарима и медицинским радницима повећане плате, те су оне сада на високом нивоу, у односу на наш стандард, већ бележимо долазак у јавни сектор, који је сада значајно примамљивији лекарима. Континуираним улагањем у здравствени систем, настојимо да створимо најбоље могуће услове докторима, како би остали у Црној Гори, казао је у интервјуу за ИН4С Драгослав Шћекић, министар здравља у Влади Црне Горе.

Како бисте оценили здравствени систем Црне Горе и да ли има услова за његово нормално функционисање?

– Здравствени систем Црне Горе у претходном периоду био је изложен великом притиску, те су сви неодстаци и проблеми испливали на површину. Када томе додамо вишедеценијски немар и небригу за један од најважнијих система по којем се мери степен развоја и успешности једне земље, онда за резултат добијемо мноштво проблема и изазова који сустижу један други из дана у дан. Савршен здравствени систем сан је много развијенијих земаља. И црногорско здравство свакодневно се суочава са великим бројем изазова у свом функционисању. Међутим, простора за напредак итекако има у различитим областима, а Министарство здравља , у сарадњи са свим здравственим установама у наредном периоду заузеће проактиван став и учешће како би нагомилани проблеми били решени.

– Пре свега, одређена нормативна решења биће темељ за озбиљнију реформу здравственог система у целости. У том смислу, убрзо нас очекују измене Закона о здравственој заштити који ће значајно уредити ову област у свим сегментима.


– Наша намера је јасна – стабилан јавни здравствени систем са бригом о пацијенту у његовом средишту и условима за рад достојним лекарске професије и медицинске доктрине.

– Одлучни смо да уклонимо јаз између богатих и сиромашних, тачније могућности да само они који имају новца имају право на лечење, док се грађани слабије имовне моћи, а таквих је највише, боре за своје основно право где заштита здравља итекако припада.

С обзиром да је у протеклом периоду здравствени систем врло често био предмет сумње на корупцију на различитим нивоима, да ли ћете покренути преиспитивање свих сегмената који се препознају као могући моменти коруптивног понашања?

– Министарство здравља посвећено је сузбијању и искорењивању корупције из здравства као есенцијално важне области сваког друштва, па и нашег. Тамо где очекујемо хуманост, помоћ и благу реч, не би требало да има места нити за један облик деловања који може изазвати непријатност, а камоли коруптивне радње које ће, уколико министарство буде имало сазнања о истим, истог трена обавестити надлежне државне институције.
Охрабрујемо и грађане да сваки вид корупције или злоупотребе пријаве како Министарству здравља тако и другим надлежним институцијама како бисмо стали на крај овој пошасти која се последњих деценија одомаћила у свим порама друштва.

Ковид пандемија, између осталог, показала је све недостатке здравственог система. Борба против коронавируса била је велики је изазов за Црну Гору. Национално координационо тело које је формирано за вријеме ДПС владе, имало је много пропуста. Чак и само формирање тог тела било је, према речима, многих посланика, НВО сектора, противзаконито. Сведоци смо и да многе мере које су донели у циљу спречавања ширења епидемије нису дале резултате. Како Ви то из Вашег угла кометаришете?

– Иако је у том периоду било нелогичности у начину управљања епидемијом са различитих аспеката, иако је то време сада за нама на грешкама се треба учити како их не би понављали али и исправити што је више могуће. Морамо ићи даље, посебно имајући у виду и тренутну ситуацију са коронавирусом, који поново узима маха, али и другим изазовима са којима се свакодневно суочавамо приликом настојања да унаприједимо здравствени систем.

С обзиром да корона и даље „прети“ о чему говори и благи скок новозаражених, да ли има разлога за забринутост и да ли је здравствени систем спреман да одговори на евентуално нови талас корона вируса?

– Већ две и по године цели свет “живи“ пандемију. Потпуно смо променили животне токове и навикли се на пандемијске услове, некад блаже накад озбиљније, али нас сваки нови талас који носи повећан број заражених, нажалост и смртних исхода, подсети колико морамо бити на опрезу и издржати овај глобални јавноздравствени изазов. Иако је дошло до замора због пандемије, здравствени систем нема право да одустане и наставља да буде прва и права помоћ за све оне којима је помоћ потребна. Здравствени систем је апсолутно спреман да одговори на све изазове. С обзиром да ових дана бележимо већи број заражених, али нажалост и смртне исходе, повећали смо позорност кроз свакодневну комуникацију, пре свега са Институтом за јавно здравље, али и пратећи препоруке Светеке здравствене организације, на основу чега предузимамо потребне кораке у циљу сузбијања ширења епидемије. Иако се ради о углавном блажој клиничкој слици, посебно морамо бити обазриви јер нас је овај вирус научио да зна итекако бити непредвидив.

Да ли има довољан број вакцина и шта се десило са вакцинама којима је раније истекао рок употребе?

– Укупно је грађанима доступно 496.400 доза вакцина против коронавируса. Вакцина има довољно, а у скаладу са епидемиолошким параметрима вршиће се редовно обнављање и набавка. Вакцине истеклог рока прослеђују се фирми ХЕМОСАН-Бар која их, заједно са осталим лековима истеклог рока, шаље на уништење у Беч-Аустрија у складу са протоколима за одлагање медицинског отпада.

Портал ИН4С је више пута писао о проблемима бројних болница широм Црне Горе. О лошим условима, немању основне медицинске опреме, мобинга над запосленима. Имате ли начин и механизме који ће временом решити ове и сличне проблеме?

– Министарство здравља је формирало Комисије за контролу рада здравствених установа чији је оснивач држава. Наведене комисије контролишу рад са правног, економског и медицинског аспекта, како би стекли увид у комплетно функционисање установе. Након што Извештај комисије буде готов, а на основу чињеница садржаних у њему, без одлагања ћемо кренути у решавање горућих проблема, али и направити план како би у будућем периоду установе функционисале без проблема и биле на услузи грађанима.

– Такође, план је да се у најскорије време ојачају капацитети већ постојећег Директората за контролу квалитета здравствене заштитие како би били што ефикаснији у превазилажењу проблема у сектору здравства. Неки резултати већ постоје и дешавају се помаци, али смо решени да кроз ова кадровска ојачања додатно унапредимо квалитет пружања здравтсвене заштите.

– Када говоримо о подизању квалитета рада здравствених установа не можемо, а да не поменемо и кључну одговорнст менаџмента, па се у том смислу у наредном периоду, а на основу показаних резулата може очекивати и смена руководиоца који нису показали умеће, способност и заинтересованост да унапреде рад установе на чијем су челу.

Како коментаришете и чињеницу да деценијама уназад није изграђена ниједна нова болница? Нажалост, просечна старост објеката у јавном здравственом систему је 50 година, од којих су поједини саграђени чак и пре 70 година. Ово се посебно односи на Подгорицу, у којој се у последњих 30 година знатно повећао број становника, а самим тим и потреба за ширењем постојећих здравствених установа. Слична ситуација је и на северу Црне Горе. Шта планирате да предузмете по том питању?

Црна Гора коначно постаје градилиште здравствених установа.

– У току је рад на више инфраструктурних пројеката и тендера него у последњих 20 година заједно. Уговори о изградњи и надзору над радовима Клинике за ментално здравље су потписани и градња почиње овог месеца. Вредност радова је 6 милиона евра и финансираће се из капиталног буџета, а рок за завршетак радова је 18 месеци.

– Након усвајања Закона о буџету за 2022. годину, Министарство здравља је у сарадњи са Управом јавних радова и Министарством финансија покренуло активности на реализацији пројеката из Капиталног буџета за 2022.годину. Поред Клинике за ментално здравље, расписан је тендер за реконструкцију Специјалне болнице „Васо Ћуковић“ у Рисну, као и тендери за пројекат санације објекта и унапређење фукционисања амбуланте „др Нико Миљанић“ у Велимљу и за пројекат доградње Дома здравља у Улцињу.

– Уз велику подршку ЕУ партнера на челу са ЕУ делегацијом у Подгорици, интезивиране су активности и на реализацији пројеката изградње Клинике за инфективне болести и Клинике за дерматовенерологију, Оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру Института за јавно здравље и адаптацији и опремању микробиолошких лабораторија у 9 здравствених установа широм Црне Горе. Уколико се активности реализују планираном динамиком потписивање уговора и почетак градње Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију се очекује у септембру/октобру текуће године. Средства за изградњу клинике су обезбеђена кроз фондове ЕУ, међутим раст цена на грађевинском тржишту може изискивати и додатно суфинансирање од стране државе.

– Поред наведене клинике, уз подршку ЕУ се врло брзо очекује и градња Оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру ИЈЗ. Тендер је завршен и у току је евалуација понуда, након чега следе активности сходно резултатима евалуације, а то су потписивање уговора и почетак градње објекта. Осим наведених, у току је и припрема тендерске документације за адаптацију и опремање девет микробиолошких лабораторија у здравственим установама широм ЦГ чија реализација се очекује крајем 2022. и током 2023. године.

– Када је у питању Капитални буџет за 2022 годину, Министарство здравља је током 2021. организовало посету свим здравственим установама како би се установила потреба за капиталним улагањима и испостовале препоруке ДРИ. Током посета је скренута пажња на недовољну зрелост предложених пројеката јер је веома мали број установа имао припремљене главне пројекте како би испунили основни предуслов за расписивање тендера и почетак градње. Након ове иницијативе и охрабрења МЗ, многе ЗУ су започеле припрему пројеката и у капитални буџет за 2022. годину је ушао рекордан број „зрелих“ пројеката у области здравства.

– У сврху реализације наведених пројеката Министарство здравља је иницирало израду пројектних задатака Угрентног центра у оквиру КЦЦГ и ОБ у Пљевљима и исти су прослеђени Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма и јавни конкурс се очекује у наредним мјесецима. Истовремено је у припреми пројектни задатак за потребе конкурса за изградњу дома здравља у Ситy Кварту у Подгорици. Конкурс за идејно решење за ову ЗУ се очекује до краја године.

– Да се водило рачуна о регионалном развоју и универзалности приступа здравствене заштите говори податак да су у току припреме за тендере збирне вриједности цца 10 милиона € за потребе реконструкције опште болнице Бијело Поље, опште болнице Беране, опште болнице Цетиње, опште болнице Никшић, затим и домова здравља у Улцињу, Будви, Цетињу и Плаву. Наравно да инвестиције у изградњу и опремање не би значиле ништа без адекватног кадра, али у то име не можемо да не напоменемо да се током 2022. године плата здравственим радницима значајно повећала у два наврата, тако да је 2020. године основни коефицијент доктора износио 9.53, у јануару 2022. је повећан на 11.30, а од јула 2022. на 15.99 све у циљу стварања бољих услова и веће мотивисаности медицинског кадра.

Здравствени систем у Црној Гори који је и према Европском здравственом потрошачком индексу лоше оцењен Европи, последњих година се суочава са највећим изазовом до сада – све већим бројем одласка лекара из јавног здравства. Искусни лекари се све више опредјељују за приватни сектор, док млађи са дипломом углавном посао траже у иностранству. Како зауставити све већи одлив лекара?

– С обзиром на чињеницу да су лекарима и медицинским радницима повећане плате, те су оне сада на високом нивоу, у односу на наш стандард, већ бележимо долазак у јавни сектор, који је сада значајно примамљивији лекарима. Континуираним улагањем у здравствени систем, настојимо да створимо најбоље могуће услове докторима, како би остали у Црној Гори. Такође, променом политике доделе специјализација, желимо да мотивишемо младе докторе медицине да остану у нашем систему и створимо им услове за адекватно школовање и усавршавање. Поред тога интензивно ћемо радити на решавању стамбених потреба здравствених радника нарочито у северним општинама како би млади лекари остали да раде у својим срединама. У том смислу Влада је дала сагласност да се Министарству здравља уступе права и коришћења земљишта у Пљевљима у циљу изградње стамбене зграде за запослене у здравству. Министарство здравља у сарадњи са Стамбеном задругом “Здравство“ доприноси да се парцеле за исту намену обезбеде и у Беранама , Котору, Подгорици и на Жабљаку. Сигурни смо да ће наведене мере у најскоријем периоду дати значајне резултате.

ИЗВОР: ИН4С, ФОТО: АУТХОР: ГОВ.МЕ/ ЦРНОГОРСКИ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУТИВНИ СИСТЕМ ЦЕДИС