Bajden i Merkelova izvukli keca iz rukava ali se pita – Moskva

0
84

Da bi pokazali kako im u potvrdi budućeg partnerstva Rusija nije kamen spoticanja predsednik SAD Džozef Bajden i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel su kao keca iz rukava iskoristili Kijev, obećavajući da će naterati Moskvu da kroz ovu zemlju nastavi sa tranzitom gasa. Za Ukrajinu ovo je obećanje bez pokrića.
Ukrajina je i bukvalno postala retorička moneta za potkusurivanje između SAD – koje pokušavaju da sačuvaju dominaciju u Evropi, i Nemačke, koja, pogotovo sada kada je Velika Britanija napustila Evropsku uniju, ne krije ambicije da bude glavnokomandujući ne samo u Briselu već na celom kontinentu, navodi se u autorskom tekstu Jelice Putniković za portal „Energija Balkana“.
Mediji su preneli da Vašington ne odustaje od zaštite Evropljana od ruske energetske dominacije dok Berlin ostaje čvrst u stavu da neće odustati od snabdevanja ruskim gasom ni kroz „Severni tok 2“. Da bi pokazali kako im u potvrdi budućeg partnerstva Rusija nije kamen spoticanja predsednik SAD Džozef Bajden i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel su kao keca iz rukava iskoristili Kijev.
Morali su to jer nisu uspeli da reše nesporazum oko ruskog gasovoda „Severni tok 2“. Ali složili su se da Moskvi ne treba da se dozvoli da koristi energetski izvor kao oružje pritiska na susede, izveštava Tanjug.
Bajden je izrazio zabrinutost Merkelovoj zbog gasovoda vrednog 11 milijardi dolara, koji treba da šalje gas od ruskog Arktika ka Nemačkoj preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu i lišavajući je vrednih tranzitnih naplata.
Vašington vrši pritisak na Nemačku da pronađe način da osigura da Rusija ne može da koristi gasovod, koji je 98 odsto kompletan, sa ciljem da naškodi Ukrajini ili bilo kojem savezniku u istočnoj Evropi.
Nemačka kancelarka je saopštila da je Severni tok 2 – „dopunski projekat“ koji ne treba da zameni tranzit gasa preko Ukrajine. Merkelova je izjavila da bi Rusija mogla da se suoči sa sankcijama ukoliko prekrši dogovor o nastavku snabdevanja gasom preko Ukrajine.
„Ukrajina treba da ostane država-tranziter prirodnog gasa“, izjavila je kancelarka.

Prema rečima Merkelove, Nemačka će preduzeti mere, samostalno ili u okviru EU, „ako Rusija liši Ukrajinu prava na tranzit“. Ona je podsetila da su upravo preko EU uvedene sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini.
Jasno je da Kijev neće puno profitirati od ovog džentlmenskog „prepucavanja”. Uostalom, ekonomske sankcije EU Rusiji zbog Ukrajine (a samo ekonomske mogu da uvedu) su, kada se podvuče crta, zapravo moticisale Moskvu da ojača svoju privredu i sopstvenom proizvodnjom nadomesti uvozne robe. A što se tiče energetike, posebno gasa, baš u vreme sankcija EU Rusija je izgradila „Severni tok 2“ (završetak je najavljen za kraj avgusta), Turski tok i njegov nastavak – gasovod preko Balkana do Mađarske.
Rusija je pritom čak povećala izvoz svog gasa evropskim kupcima. Evropske firme su partneri „Gaspromu“ u izgradnji „Severnog toka 2“.

Da bi ispoštovala svoje evropske kupce, dok ne profunkcioniše tranzit gasa kroz cevi „Severnog toka 2“ i „Turski tok“ „Gasprom“ je sa Ukrajinom 31. decembra 2019. godine obnovio ugovor o tranzitu (na pet godina). Taj ugovor podrazumeva da „Gasprom“ prve godine može da isporuči 65 milijardi kubnih metara gasa preko Ukrajine i po 40 milijardi kubnih metara u naredne četiri godine. Dogovoreno je da te količine mogu biti i povećane i da se ugovor može produžiti.
U situaciji kada je Ukrajina već ostala bez posla tranzita više od 180 milijardi kubnih metara gasa, koliko je ranije išlo ovom rutom ovo je utešna nagrada. A najava Merkelove da će Nemačka naterati Rusiju da ne liši Ukrajinu prava na tranzit je puko političko obećanje. I to, obećanje odlazećeg političara. Nema, dakle, nikakvu političku težinu.
Ni obećanje Bajdena da će štititi interese Ukrajine i braniti Evropu od ruskog uticaja nema težinu jer, da je mogao Vašington bi osujetio i izgradnju „Severnog toka 1“, a ne samo „Severnog toka 2“.
Jednom rečju, radi se o obećanjima bez pokrića. Što su, uostalom, Ukrajinci već shvatili. Kasno – izgleda. Ali to je već politička a ne ekonomska priča.

Sputnik