Selo je naša bolja budućnost

0
72

ZORAN SPASIĆ, DIREKTOR CENTRA ZA SARADNjU SA ZEMLjAMA AZIJE

Srpsko selo je danas sve starije, sve praznije, sve nemoćnije i, u tom smislu, sve zavisnije od šireg društva i neposredne državne potpore. Jedan od društvenih problema jeste brzo smanjenje ukupnog stanovništva Srbije

O razvoju srpskih sela i da li se kineska platforma razvoja seoskih sredina može primeniti u Srbiji razgovarali smo sa Zoranom Spasićem, direktorom Centra za saradnju sa zemljama Azije. – Kineska vlada je uvek pridavala veliki značaj razvoju ruralnih područja i seoskog stanovništva jer u tim sredinama danas živi oko 40 odsto kineske populacije. Naime, kineska ruralna područja doživela su brz razvoj tokom poslednjih 30 godina. Ubrzani razvoj ruralnih područja počinje kineskom poljoprivrednom reformom ranih osamdesetih godina. Kao rezultat reforme postignuta je ključna stvar, a to je prenos moći odlučivanja u proizvodnji i radu domaćinstava. Seljaci su mogli samostalno da odlučuju, mogli su da pokreću sopstvena industrijska preduzeća u proizvodnji i građevinskim poslovima – ističe na početku razgovora za Borbu Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije.

Izvor znanja

Zoran Spasić kaže da Srbija može dosta da nauči iz kineskog primera razvoja i oporavka ruralnih sredina. Efikasne mere za oporavak i razvoj ruralnih oblasti s kineskim karakteristikama pružile su dragocenu referentnu tačku za rešavanje brojnih ruralnih pitanja, kako u Srbiji tako i na globalnom nivou. To i potvrđuje koliko je Kina spremna da deli svoja dostignu ća sa svim zemljama sveta.

DIGITALNO SELO

Sela u Srbiji su od najvećeg nacionalnog, ekonomskog, bezbednosnog i kulturnog značaja jer u njima danas živi oko 40 odsto stanovništva, odnosno blizu tri miliona ljudi. Osnivanjem Ministarstva za brigu o selu napravljen je istorijski preokret za srpsku poljoprivredu i razvoj sela. Ministarstvo, kako naglašava naš sagovornik, preuzelo je inicijativu izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije, a čiji je cilj da se selo vrati u zakonske okvire tako što će veća sela postati opštine, što bi srpskom domaćinu u budućnosti dalo mogućnost da samostalno donosi važne odluke i učestvuje u kreiranju lokalne politike, koja je od izuzetnog značaja za funkcionisanje jednog sela. Važno je naglasiti i da su do1965. veća srpska sela imala status opštine, a selo je ima­lo budžet, o kom je samostalno odlučivalo.

– Srbija na kineskom primeru može mnogo da nauči, a, samim tim što je formiran Nacio­nalni program za preporod sela, možemo u budućnosti oče­kivati da će naša sela dobiti stari i tradicionalni sjaj u savremenom obliku. Sve više možemo čuti da se češće govori o razvoju digitalnih sela, što je veoma značajno jer sve više mladih ljudi se okreće selu, a za to su im neophodne iste mo­gućnosti, kao i u gradu ­ ističe Spasić.

Pored toga, neophodno je omo­gućiti i brendiranje poljopri­vrednih proizvoda u Srbiji, po uzoru na Nemačku i druge evro­ pske države.

Ministarstvo za brigu o selu, u želji da se srpska tra­dicija, običaji, kulturna ba­ština održe i za naše buduće generacije očuvaju, preduzima niz inicijativa. Jedna od njih je i formiranje i održavanje zadruga u našim selima. Za­hvaljujući neumornom radu, u poslednje tri godine otvoreno je više od 800 zadruga u Srbiji, a kao dobar primer uspešnog projekta je ZZ Zubin Potok na Kosovu i Metohiji, koja je iz programa podrške zadrugama “500 zadruga u 500 sela” podr­žana sa 12,4 miliona dinara. Zadruga je dobijenim sredstvi­ma nabavila opremu za preradu i pakovanje voća i, zahvaljujući toj investiciji, povećala pri­hod i zaradu u 2020. u odnosu na 2019. 40 odsto ­ kaže Spasić.

OTPAD I OPORAVAK

Iako je teško uporediti naše s kineskim ruralnim sredinama, poslednjih godi­na se vrlo intenzivno radi na preporodu naših sela, a naj­bolji primer za to nam mogu biti upravo sela u Kini. Jedan od gorućih problema kod nas jeste stanje sa deponijama, ali delimično i kanalizacija, vo­dosnabdevanje. Taj problem je vlast u Kini rešila formi­ranjem prerađivačkih centara u većim selima. Naime, u tim većim selima postoje reci­klažni centri, gde zaposleni nedeljno obilaze sela i saku­pljaju otpad. Na ovaj način, koji bi bio ključ za rešavanje problema u našim selima, po­red brige o životnoj sredini, rešava se i problem nezapo­ slenosti.

– Zaista možemo da kažemo da raspolažemo snažnim po­ljoprivrednim kapacitetima, rekao bih u stvari, nijedan ko­mpjuter ne može da predvidi i izračuna šta to srpski seljak može da postigne i ostvari jer naš seljak je oduvek bio tu i kada je ova zemlja trebalo da se brani tokom ratova, ali je bio tu i kada je trebalo da se ljudi hrane. Zato je važno sa­ čuvati naša sela i ostaviti ih budućim generacijama, baš onako kako su nama naši preci ostavili ­ ističe direktor.

autor: Kristina Antić

Borba