EVO ŠTA JE MONTGOMERI RADIO PRED NATO AGRESIJU

0
38

U TEŠKOM periodu, 1998, bio sam šef kabineta ministra odbrane Republike Srpske Manojla Milovanovića, zamenika generala Mladića i komandanta zapadnog fronta.

Bio sam rukovodilac plana odbrane Srpske – to je krucijalni dokument koji sadrži sve aspekte odbrane države – i učestvovao u radu Vrhovnog saveta odbrane kojim je predsedavao predsednik Republike Srpske.
Lomljenje SFRJ izvedeno je na kombinovani način – i spoljnim kleštima i unutrašnjim. Odlučeno je da to bude postepeni raspad pod kontrolom Zapada.

Strateška procena JNA je bila da Nemačka kao ključna evropska sila definitivno ide u tu ekspanziju.

Nikola Poplašen je smenjen 5. marta 1999, od strane visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa. Na zlonameran i nelegalan način su zloupotrebili Dejtonski mirovni sporazum i njegov Aneks deset.

Mirko Šarović je dao ostavku pod pritiskom afere „Orao“ iz 1993, ali je pre toga sledio strahoviti vojni i obaveštajni udar na Republiku Srpsku kada je razbijen 410. obaveštajni centar, koji je bio informativni mozak vojske koji je pružao svu moguću logističku podršku.

To je bila uvertira u reformu odbrane.

Pedi Ešdaun je bio pripadnik specijalnih vojnih službi Britanije – kolonijalne Britanije u kojoj je rođen. Došao je u BiH na talasu Blera, u liberalnoj tranziciji.

Britanci nikada nisu dozvoljavali da Nemci preuzmu regionalnu snagu i da preuzmu kontinentalnu Evropu.

Prvi lord koji je bio gensek NATO-a, lord Izmej, rekao je da je britanska vizija Evropske unije: Amerikanci unutra, Rusi napolju, a Nemci da budu potčinjeni.

Uloga Britanije je od tada kontrolni mehanizam za ekspanziju Nemačke.

To je bilo i na ovim prostorima devedesetih godina. Tada, u tom periodu američko-britanskog zbližavanja – Amerika je na prostoru Balkana kontrolisala nemački ekspanzionizam. Ne samo povodom Balkana, već i Evrope.

Ono što se desilo nama, viđeno je kao mini oblik onoga što je predviđeno za Rusiju.

Američki generali i stratezi sprovodili su obuke u zemljama nastalim raspadom SSSR.

Znali smo planove za bombardovanje Srbije. U to vreme je smenjen naš vrhovni komandant, predsednik Poplašen. Znali smo datume, imali smo konekciju sa SRJ.

To je bio izuzetno težak period da SRJ, sa rizikom da Srbi, budu izloženi opciji direktne vojne intervencije, ne samo u vidu vazdušnih udara nego i kopnene intervencije.

Montgomeri je početkom aprila došao na sastanak najužeg političkog i vojnog rukovodstva. Predsedavao je, tada već smenjeni, predsednik Poplašen.

Mi nismo prihvatali da je on smenjen s obzirom da je rat u Jugoslaviji, da imamo koncentraciju snaga na granicama, problem sa kopnenom intervencijom…

Tada je bio jedan frustrirajući događaj: imali smo planove kako da se odupremo i nesporno je da bi Republika Srpska ušla u oružane sukobe. Da je bila kopnena operacija protiv SRJ, Republika Srpska bi u to ušla protiv NATO.

Počele su pripreme za kopnenu operaciju.

Montgomeri je došao na sastanak našeg Vrhovnog saveta odbrane. Došao je sa pomoćnicima, CIA i rukovodiocima obaveštajnih struktura.

Tada su bile demonstracije oko 5-10 hiljada ljudi u Banjaluci.

Montgomeri je skinuo pancir i ušao u salu.

Ja sam zapisao šta je rečeno u tih 5 minuta i taj zapis je u našim vojnim i obaveštajnim strukturama.

Rekao je: Gospodo, vi imate komunikaciju sa Srbijom, znamo šta spremate i koje instrukcije imate sa Srbijom i SRJ oko ulaska u rat. Ja ću da vam se predstavim: ja sam general sa četiri zvezdice i general sam svim američkim snagama u Evropi. Ja sam zadužen za vođenje kopnene operacije protiv SRJ. Ja sam komandant sa komandnim mestom na Majevici iznad Tuzle, na 120 km od Beogarada. Znam šta radite i dajem rok od 12 časova da obustavite mobilizaciju, obaveštajno delovanje, logističke pripreme, bilo kakvu saradnju sa SRJ. U protivnom, nakon 12 časova, konzerviraću BiH, pustiću muslimane i Hrvate na vas i daću imvazduhoplovnu podršku NATO. Toliko!“

Ustao je, ja sam ga ispratio, ponovo je obukao svoj pancir i otišao.

To je samo jedan segment sile koji su oni crpeli iz ovog Aneksa deset – da „učestvuju u stabilizaciji“, ali je to bila jedna velika zloupotreba i konkretno stavljanje u funkciju lomljenja SRJ, a potom i Srbije.

Kasnijih godina nam je rečeno da se američka politika fokusira na odvajanje Crne Gore od Srbije 2006, i na Kosovo, a da BiH nije u fokusu, te da se nakon toga okrećemo evropskim pitanjima.

Atlantizam je otišao svojim tokom, „prolećima“ i obuzdavanju Srbije.

Hteli su da urade što je moguće više pre nego Rusija ponovo stane na noge.

I zaista, 2007. imamo Minhensku konferenciju, a 2008. Rusija intervencijom izlazi van svojih granica i imamo Osetiju.

Promenjene su okolnosti, Srbi treba da budu mudri.

sažetak rečenog u emisiji „Dobro jutro“ TV Hepi

Intermagazin