Krkobabić: Stočarstvo rak rana srpske poljoprivrede, a ima razvojni potencijal

0
18

Udeo stočarstva u poljoprivredi razvijenih zemalja je 60 odsto, dok je taj udeo u Srbiji 30 odsto, što može da se promeni, jer Srbija ima odlične uslove za razvoj te grane, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
„Rak rana srpske poljoprivrede je stočarstvo, koje treba da bude razvojna šansa. Stočni fond je zatrt i nije mali posao obnoviti ga“, kazao je Krkobabić u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) na otvaranju naučno-stručnog skupa „Značaj stočarstva u proizvodnji hrane i održivom razvoju sela“.

Kao primer devastacije stočarstva naveo je da je 1990. godine od 50.000 tona junetine koje je izvozila Jugoslavija, 30.000 tona bilo iz Srbije, dok danas na inostrana tržišta Srbija plasira manje od 500 tona tog mesa.

„Ministarstvo za brigu o selu će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti stočarskim poljoprivrednim zadrugama. Želimo da srpski domaćini, udruženi u stočarske zadruge postanu značajni robni proizvodjači“, rekao je Krkobabić i podsetio da su u stočarstvu greške pravljene u poslednjih 30 godina, te da se na tu granu nije gledalo kao na razvojnu šansu.

Naveo je i da će se truditi da barem tećina iznosa od 500 miliona dinara za pomoć zadrugama u ovoj godini bude namenjena stočarskim zadrugama.

Podsetio je da je njegovo Ministarstvo predložilo i formiranje garantnog fonda za niz strateških poljoprivrednih proizvoda iz koga bi se poljoprivrednicima nadoknadjivala razlika izmedju stvarne i tržišne cene.

Krkobabić smatra da je to jedini način da seljak ne uništi stado, ili ne poseče voćnjak i ode da živi u grad.

Ministar je istakao da je opstanak sela presudan za državu i zbog ekonomskih, populacionih i bezbednosnih razloga.

„Od 4.700 sela u Srbiji 1.200 je mrtvo, a 1.000 sela je sa manje od 100 stanovnika“, kazao je Krkobabić.

On smatra da će skup u SANU omogućiti da stručnjaci pokažu od čega i kako mogu da žive ljudi na selu.

„Na nama je da damo stručne odgovore kako da se približimo onome što ima savremeni evropski poljoprivrednik, da li farmer može da ima održivu, produktivnu proizvodnju i plasman“, rekao je ministar.

Najavio je da će sa saradnicima i stručnjacima obilaziti sela Srbije, regionalne centre, poljoprivredne stručne službe i organizovati skupove kako bi ova saznanja preneli poljoprivrednicima.

„Selo može da bude održivo, ako na valjan način bude tretirano stočarstvo“, kazao je Krkobabić.

Predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić naglasio je kako je nužno napraviti reorganizaciju stočarstva, jer ne treba svuda gajiti sve vrste stoke.

Smatra da treba razmotriti i da li je nužno potrebno ostati na domaćoj genetici u stočarstvu, ili uvoziti produktivne, mesnate tipove stoke, ili kombinovati ova dva pristupa.

Škorić je naveo da je potrebno dalje raditi na ukrupnjavanju poljoprivrednih poseda i da resorno ministarstvo to treba da uradi kroz formiranje zadruga.

Dodao je da skup u SANU treba da pokaže gde je Srbija danas u pogledu stočarstva i šta treba uraditi kako bi se stanje unapredilo, jer je evidentan pad broja grla stoke, količine preradjenog mesa, ali i kvalitet proizvoda.

Predsednik SANU Vladimir Kostić ocenio je da je Odbor za selo te institucije jedan od najaktivnijih, koji sa misijom, idejom i kontinuitetom godinama radi na rešavanju problema na selu.

„Mi smo kao društvo postali ono koje očekuje spas sa strane, nekoga ko će mu doneti ideje kako da se krene dalje“, rekao je Kostić i dodao da aktivnost ovog odbora upravo pokazuje kako se stvari promišljaju, sa predlozima različitih koncpata i rešenja.

Prema rečima Kostića, namera Odbora za selo SANU je da ponadje održive načine za život na selu, „da više niko ne beži odatle“.

MINISTARSTVO za brigu o selu

Danas