Berlin i Pariz podržavaju globalni minimalni porez za firme

0
20

BERLIN: Nemačka i Francuska podržale bi ideju o globalnom minimalnom porezu za kompanije od 21 odsto, koju predlaže Vašington, a radio Dojče vele (DW) u današnjem prilogu analizira šta će to značiti za zemlje koji niskim porezima privlače investitore.

Sjedinjene Države koje imaju poresku stopu od 27 odsto na dobit kompanija, nedavno su energično pokrenule kampanju za minimalno oporezivanje kompanija širom sveta. Ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je početkom aprila da je globalizacija dovela do 30-godišnje trke za nižim porezom. Međutim, državama su potrebni „stabilni poreski sistemi“ da bi imale dovoljno prihoda za ulaganje u važna javna dobra i da bi mogle da reaguju na krize.

Tomas Švarc, profesor poslovne etike na Univerzitetu u Augsburgu, kaže da je pre nekoliko dana postalo poznato da je 55 visoko profitabilnih američkih kompanija 2020. godine ostvarilo profit od 40 milijardi dolara, a američkoj državi nije platilo ni cent poreza.

Bajdenova administracija hoće da se ta skandalozna situacija okonča. Da bi u tome uspela, te kompanije se moraju sprečiti da migriraju u zemlje s niskim porezima. A taj cilj se može postići minimalnim oporezivanjem kompanija širom sveta, navodi Švarc u članku za Tagespost.

U tom kontekstu, biće potrebno da se razviju globalno primenljivi standardi za odbijanje korporativnih gubitaka, dodaje on i ocenjuje da je to „jedini način da se spreči da trku za niskim porezima zameni trka za većim otpisivanjem gubitaka“.

Određivanje globalno primenljivog digitalnog poreza biće najmanje jednako važno kao i globalna minimalna stopa za oporezivanje kompanija. I tu je Dženet Jelen dala neverovatan predlog: 21 procenat – isto kao minimalna poreska stopa koju je zahtevala za sve kompanije, navodi Švarc.

Trend radikalnog smanjivanja poreza na dobit započelo je Ujedinjeno Kraljevstvo sredinom osamdesetih godina u vreme Margaret Tačer, kada je stopa od 52 odsto prvo naglo smanjena na 35, da bi sada u toj zemlji iznosila 19 odsto.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih usledilo je slično radikalno smanjenje poreza u skandinavskim zemljama. Danska, Norveška, Švedska, Finska sada imaju stopu od 20 do 22 procenta.

U Nemačkoj je stopa poreza na dobit firmi između 1999. i 2011. pala sa 52,3 na 29,4 odsto. Od tada se poreska stopa u Nemačkoj minimalno povećavala svake godine i sada iznosi 30 procenata.

Nevladina organizacija Task Džastis Netvork (Justice Network) procenjuje da Nemačka svake godine gubi skoro 22 milijarde evra poreskog prihoda poreskim trikovima kompanija.

Nemačka i Francuska, sa poreskom stopom 26,5 posto, podržale bi globalnu minimalnu poresku stopu od 21 odsto za kompanije, što je inače prosečna stopa tog poreza u EU.

Lično ne bih imao šta da prigovorim američkom predlogu, rekao je nemački ministar finansija Olaf Šolc u razgovoru za nemački Cajt i francuski Figaro.

Njegov francuski kolega, Bruno Lemer, kaže: „Ako bi to bio rezultat pregovora, i mi bismo se složili“.

Oba ministra izrazila su uverenje da bi na leto mogao da se postigne dogovor o reformi međunarodnog poreskog sistema u okviru organizacije industrijskih zemalja OECD. Cilj je pravednije oporezivanje velikih korporacija, posebno digitalnih kompanija.

Lemer je najavio da će u slučaju dogovora biti ukinut francuski digitalni porez koji je već uveden. Ako ne bude dogovora na međunarodnom nivou, Francuska će zadržati taj porez, rekao je on.

Folker Viland, jedan od „ekonomskih mudraca“ u Nemačkoj, smatra da ima smisla koordinirati principe međunarodnog oporezivanja i primenjivati ih jednoobrazno.

Time se efikasno može ograničiti izbegavanje poreza. Jedna od mogućnosti bi bila oporezivanje prema mestu potrošnje proizvoda, umesto prema mestu dobiti preduzeća, rekao je Viland agenciji Rojters.

Minimalne poreske stope, međutim, posebno tako visoke stope, nepotrebno bi ograničavale ekonomski osetljivu poresku konkurenciju, upozorio je istovremeno Viland.

Globalne minimalne poreske stope „usmerene su i protiv slabijih i manjih zemalja, koje često imaju niže stope poreza na dobit. One bi izgubile priliku da privuku industriju kroz poreske podsticaje, dodaje on.

U nemačkom i evropskom interesu je da ljudi pronađu posao u tim manje razvijenim zemljama, umesto da pokušaju ilegalno da imigriraju u industrijske zemlje. „Stope poreza na dobit ispod 21 odsto su instrument za to, naglasio je Viland.

U tom konekstu, interesantno je pogledati kolika je visina poreza za preduzeća u svetu. Takvu listu ažurira KPMG, jedna od četiri najveće svetske firme za savetovanje kompanija u oblasti poreza i knjigovodstva.

Globalni prosek poreske stope za kompanije je 23,65 odsto. To je više nego što SAD sada zahtevaju kao minimalnu stopu. Ali, razlike među državama su velike, čak i u Evropskoj uniji.

Malta ima najveći porez u Evropi, 35 odsto, a Mađarska i Crna Gora najniži, devet procenata. Slede BiH i Bugarska sa deset odsto, potom Kipar, Lihtenštajn i Irska sa 12,5 odsto. Srbija, Švajcarska i Albanija imaju stope od 15 odsto. Hrvatska naplaćuje 18 odsto poreza. Stopa u Rusiji je 20 odsto, dok je u Kini 25 odsto, izuzimajući Hong Kong sa stopom od 16,5 odsto.

Pored već pomenutog trenda, decenijskog smanjenja poreskih stopa, uočljivo je da su mnoge zemlje u svetu prvi put uvele porez na dobit kompanija 2017. godine. Među njima je i Monako sa 33 odsto, kao i veliki broj afričkih država sa takođe visokim stopama poreza od oko 30 odsto.

Dojče vele na kraju priloga navodi ekstreme u pogledu visine poreskih stopa, pri čemu Ujedinjeni Arapski Emirati sa 55 odsto imaju najveći porez na dobit u svetu, dok su Kajmanska ostrva, Bahami, Bermuda, Bahrein, kao i Kanalska ostrva, koja su pod britanskom krunom, mesta gde firme uopaate ne moraju da plaćaju porez.

pixabay.com

Dnevnik