VELIKA BRITANIJA, TURSKA I UKRAJINA stvorile NEFORMALNI PAKT PROTIV RUSIJE

0
94

RUSIJA i Kina ozbiljno brinu nacionalnu obaveštajnu službu Velike Britanije – izjavio je direktor Britanskog vladinog centra za komunikacije (GCHQ) Džeremi Fleming za vreme predavanja u Institutu za bezbednost, nauku i tehnologiju (Institute for Security, Science and Technology).

„Ponašanje Moskve <…> pokazuje da Rusija ostaje najozbiljnija pretnja na sajber-planu britanskoj nacionalnoj i kolektivnoj bezbednosti. Ali, postoje i druga područja. Mešanje u izbore i agresivno delovanje obaveštajnih službi“.
Direktor GCHQ govorio je i o pretnji bezbednosti od Kine. Naglasio je da iz Kine pretnje dolaze uglavnom u sferi kompjuterskih tehnologija.

Velika Britanija je 19. aprila utvrdila nacrt Zakona o zaštiti nacije od neprijateljskih država.

Prema Tajmsu, tim dokumentom se predviđa da će svi koji rade u Britaniji u ime stranih vlada morati da registruju svoje prisustvo u kraljevini.

Takođe je planirano ažuriranje zakona o državnoj tajni.

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je 15. aprila ruskog ambasadora u Londonu, Andreja Kelina, na razgovar o sajber-napadu na SolarWinds koji SAD i Britanija uporno pripisuju Ruskoj Federaciji.

Mesec dana ranije, 14. marta, britanski premijer Boris Džonson je – za vreme predstavljanja u parlamentu nove odbrambene strategije zemlje – nazvao Rusiju „najvećom pretnjom“.

Tom prilikom je optužio Rusiju za „česte agresivne upade“ u vodeni i vazdušni prostor Velike Britanije i utvrdio da je RF spremna da „ubija neistomišljenike na tlu Britanije“.

Dva dana potom je britanska vlada predstavila novu spoljnu politiku i odbrambenu strategiju za narednih 30 godina, prema kojoj će ta država povećati broj nuklearnih bojevih glava na 260.

U ovom i ovakvom kontekstu su Velika Britanija i Turska odlučile da stvore neformalni savez sa Ukrajinom.

London će preko svoje ambasade u Kijevu obezbeđivati novac za projekte „reintegracije Krima“, kao i teritorija Donjecke i Luganske Narodne Republike, u Ukrajinu, a Ankara se pridružila „Krimskoj platformi“ koja bi trebalo da pomogne Kijevu da vrati poluostrvo.

Posebnu pažnju će poklanjati krimskim Tatarima i podsticati njihov politički aktivizam i zaštitu ljudskih prava.

„Jasno je da se formira neformalni trilateralni savez Velike Britanije, Turske i Ukrajine koji je usmeren protiv Rusije, pogotovo povodom Crnog mora“ – ocenio je grčki Siti tajms.

Turska je ostala lojalna Londonu, uprkos povlačenju Britanije iz Evropske unije.

Ujedinjeno Kraljevstvo, za razliku od ostalih NATO saveznika, nije osudilo tursku vojnu operaciju u Siriji, kao ni mešanje Ankare u libijske poslove.

Nakon Bregzita, London je počeo da stvara svoj sistem saveza, u kojem je Ankari dodeljena jedna od vodećih uloga.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao je BBC: „Ako britanske trupe tu slete u Nikolaev, grad na obali Crnog mora] i ostanu zauvek – nećemo imati ništa protiv “.

U ovo se uklapa i činjenica da je početkom avgusta 2020. bivši britanski ambasador u Turskoj – Ričard Mur, koji tečno govori turski a poznat je i kao prijatelj Redžepa Tajipa Erdogana – postavljen za šefa MI6.

Intermagazin