Vučić ukinuo „presudu“ frilenserima

0
97
Foto jutjub

Kada su se predstavnici Ministarstva finansija i Poreske uprave razišli sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu posle kratkotrajne i neuspešne runde pregovora oko plaćanja poreza frilensera, delovalo je da država neće odstupiti od svoje ideje da naplati poreze i doprinose zaostale u poslednjih pet godina, koliko je rok zastare za ove dugove.
Oni su ponudili frilenserima neke ustupke, kao na primer otplatu dugova na 10 godina i otpis kamata, ali od naplate zaostalih dugova nipošto nisu hteli da odustanu. Da bi pokazalo da je u ovoj stvari ozbiljno, Ministarstvo je ta rešenja stavilo i u predlog izmena zakona o porezu na dohodak koji će biti promenjen u aprilu ili maju.

I onda se prekjuče na televiziji pojavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kaže da je tražio od Vlade da frilenserima ne naplaćuje porez retroaktivno.

„Ja mislim da je tim ljudima potrebno omogućiti da rade. Sad je jasno kakav porez treba da plate, ali nemojte da im naplaćujete retroaktivno“, poručio je Vučić, verovatno ministru finansija i direktorki Poreske uprave, jer oni su ti koji naplaćuju porez.

Predsednik je malo promenio retoriku, jer pre samo dva meseca rekao da „ima prostora da se razgovara o tome od kada da se plaća porez, a ne o tome da li će da se plati porez. Možete da upadate u Skupštinu, da rušite institucije i sajtove, nema problema, ali za to sledi krivična odgovornost. Da ne platite porez, to ne može, porez ima da se plati“.

I tada je on ostavio otvoreno pitanje od kada treba da se plati, ali sada je prvi put izričito rekao da ne treba naplaćivati unazad.

Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu (URI), koji je juče predao ambasadi Severne Makedonije poziv da objasni kako su oni rešili problem frilensera i koji namerava da to uradi sa svim ambasadama susednih zemalja, istakao je u izjavi za Danas da je Vučić po prvi put izneo direktan i decidan stav o plaćanju poreza od strane frilensera.

„Bilo je i dvosmislenosti u toj izjavi, ali u principu poruka je da ne treba da se plaća ništa unazad. Međutim, dok to ne prođe Skupštinu, ne uđe u zakon o porezu na dohodak ili kao leks specijalis, to ništa ne znači. Ministarstvo finansija je najavilo izmene zakona za april, maj i mi ćemo zahtevati pre svega da se hitno nastave pregovori. Oni nisu prekinuti, samo su u zastoju i to je bio tek početak“, navodi Pogačar.

Koliko su poreznici bili odlučni da naplate što frilenseri duguju i to unazad pet godina, pokazuje i rečenica direktorke Poreske uprave sa poslednjeg njihovog sastanka, kako prenosi Pogačar, da će posle izmena zakona poslati 40.000 novih poreskih rešenja.

Ali cela ova priča osim poreske politike ima i jednu drugu i važniju poentu, ko je za šta zadužen i ko kome odgovara u državnoj administraciji.

Šta će značiti to ako Ministarstvo finansija sutra promeni izmene zakona i odustane od naplate poreza i doprinosa pet godina unazad?

Da li je to zbog zahteva predsednika ili zato što je to fer prema frilenserima i što se Poreska uprava 20 godina, do prošlog oktobra, nije setila da pošalje ni opomenu za neplaćanje?

Da li Vlada postoji da sprovodi ideje predsednika?

Da li ministri odgovaraju premijeru ili predsedniku?

Do sada se pokazalo da ako je grupa građana okupljena oko nekog interesa odlučna i spremna da protestuje, što masovnije to bolje, kao na primer taksisti ili dužnici u švajcarskim francima, predsednik će doći da pomogne iz budžeta koliko treba.

Nažalost, sve ovo nije nikakva anomalija, već prema mišljenju stručnjaka, već ustaljena praksa u Srbiji. Ekonomista Danilo Šuković ističe da mi živimo u sistemu u kom predsednik odlučuje o svemu i gde su svi njemu podređeni.

„Nije to samo po pitanju poreza, već i brojnih drugih stvari. Ako pogledate Ustav i nadležnosti predsednika Republike i onoga što on radi, to nema veze jedno s drugim. To je nešto što se zove zarobljena država u koju mi tonemo i približavamo se Severnoj Koreji. U svemu tome gaji se i kult ličnosti. Međunarodne institucije vide kako se mi približavamo zemljama kao što su Poljska, Mađarska, Belorusija, Rusija, Turska, pa na kraju i Severna Koreja. Demokratija kojoj smo se toliko nadali je zatrta i najgore mi je što ne vidim kako ćemo se od toga oporaviti“, ogorčen je Šuković.

Sličnog mišljenja da je to kod nas već praksa i da u normalnoj zemlji to ne ide tako je i profesor Petar Đukić.

„Sve izgleda kao da imamo samo jednu i to neformalnu instituciju u državi, a to je predsednik republike. On kreira ekonomsku politiku, razvojnu politiku, strategiju borbe protiv kovida i tako dalje. Sad arbitrira i u plaćanju poreza“, zaključuje Đukić.

Prosečno frilenseri zarađuju blizu 80.000 dinara

Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije je sprovelo anketu među frilenserima kako bi odgovorili na spekulacije u javnosti kolike prihode oni ostvaruju. Prema rezultatima ankete srednja (medijalna) vrednost primanja ljudima kojima je frilens primarni izvor prihoda je 65.000 dinara, a ukupno sa onima kojima je dodatni izvor prihoda je 60.000 dinara. Prosečna mesečna zarada iznosi 79.250,78 dinara. Od 849 ispitanika 72 odsto ima prihode manje od 90.000 dinara. Skoro 80 odsto njih posluje samo sa stranim klijentima. Ovo su bruto prihodi. Prosečna neto plata u Srbiji u 2020. godini iznosila je 60.300 dinara.

Danas