Za bolji i otmeniji Nikšić

0
92

Piše: Mišo Vujović

“Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čoveka”, opominje Njegoš. E upravo se u Nikšiću 14. marta presuđuje tij višedecenijskoj tiraniji ogrezloj u kriminalu i organizovanoj hajdučiji.

Ideal svakog čoveka je slobodno i pravno uređeno demokratsko društvo. Ideal svakog pravednog društva je slobodan i dostojanstven čovek. Ideal svakog totalitarnog društva nije čovek već rob ili anistezirani poreski obveznik.

Da li se, u socijalno osiromašenom, duboko podeljenom i monopolizovano-koruptivnom sistemu nastalom na represivno mafijaškim temeljima, iko može osećati slobodnim? Da li kreatori mraka i obogaljivanja naroda mogu biti njegovi spasitelji? Ili da li je vuk presvlačeći se u jagnjeće runo presvukao svoju ćud?!

“Vuk na ovcu svoje pravo ima ka’ tirjanin na slaba čoveka”, opominje Njegoš. E upravo se u Nikšiću 14. marta presuđuje toj višedecenijskoj tiraniji ogrezloj u kriminalu i organizovanoj hajdučiji.

Građani Nikšića, rašrafljenog industrijskog centra Crne Gore, su ne samo presvučeni ili ogoljeni već očerupani do gole kože od onih istih koji im sada, kao Danajaci pod Trojom, poklone nose. Još aktuelna vlast u Nikšiću u predizbornoj kampanji u bogatoj ponudi šarenih laža, obećava 2000 radnih mesta ako osvoji vlast. Nove demokratske snage jezde na krilima Dritana Abazovića, dok u Nikšiću udarna pesnica DPS-a Abaz Dizdarević poručuje: “DPS se u Nikšiću vraća politički primat”.

A politika te stranke rogobatnog i apsurdnog naziva, do sada se svodila na pljačku: od nacionalizacije posle Drugog svetskog rata do privatizacione kleptomanizacije u tranziciji.

Izbori u Nikšiću su sudbonosni za Đukanovićev DPS u posrtanju ali i za Crnu Goru, koja se danas nalazi u samrtničkom zagrljaju kriminogenih recidiva totalitarno – mafijaškog režima aktuelnog predsednika.

“Bitka za Nikšić”, “Milov Staljingrad”, samo su neki od dramatičnih naslova povodom lokalnih izbora u Nikšiću.
Zabrinutost zbog napetosti u Nikšiću iskazala je ambasadorka SAD u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke, poručujući građanima da budu oprezni zbog onih koji žele da utiču na crnogorsku demokratiju.

Naravno gospođa Ranke nije pokazivala zabrinutost kada su američki vojnici bombama “branili” interese svoje zemlje, u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libiji, Egiptu, SR Jugoslaviji… To su “humanitarne” akcije čiji afekat je svuda bio isti – humanitarna katastrofa.

Mediji pod kontrolom Mila Đukanovića već unapred okrivljuju Srbiju za eventualni poraz na lokalnim izborima u ovom, po mnogo čemu specifičnom, i značajnom gradu.
“Čovek pripada državi kojoj mora verno da služi i od tog zadatka ga ne mogu odvojiti ni porodica, ni religija, ni privatni život…”, govorio je drug Džugašvili. Drug Staljin!
Vođa ili izbornik sve više pokazuje nervozu. Progoni, globi, hapsi i proteruje iz Crne Gore, građane Srbije. Sugrađane rodnog grada prebija. Luka Trebješanin je brutalno napadnut sprejem i pendrecima. Luka je potomak rodonačelnika grada Nikše Trebješanina, praunuka Stefana Nemanje. Mladić je danima praćen i na kraju su ga besprizorno fizički napali, u gradu koji su osnovali njegovi preci.

Nikšićki izbori su presudni, po mnogima, i poslednji za kriminalnu mašineriju DPS-a.

Ovo su izbori “vađenja”, sa nadom, da se može još jednom drpiti pobeda i donekle povratiti poljuljani kredibilitet.
Nikšić presuđuje, da li će Đukanović ostati “crnogorski Tito” ili završiti kao “nikšićki Pinoče?!

Đukanović se komforno ušuškao tri u jedan. Predsednik, biznismen, mafijaš. Bos od Montenegra!

Pobeda DPS – a suzbila bi defetizam, dezererstvo, destrukciju i masovno pretrčavanje u pobednički tabor.

Poraz DPS -a, osim što će ubrzati navedene procese, samo će još više pospešiti sunovrat sistema čija je osnovna karakteristika haos i kleptomanija, hronična asistematičnost, sve mimo zakona i mimo države. Takav sistem je od slobodnih građana načinio podanike oslobođene dostojanstva, duhovne azilante u sopstvenoj kući, bahatu elitu mentalno zapuštenih džeparoša države, evoluiralih u tajkune…

Gradonačelnik Nikšića, Milutin Simović, specijalista za krtolu, sada je dobio vruć krompir u zapretanom žaru korupcije i kriminala. Kao ministar poljoprivrede, kako se klupko, u nekim aferama, odmotava, i on je duboko zaorao. Kao i većina.

“Viđećemo, još, polakote!?“, rek’o bi kreator državnog udara, Gospodarevo oko svevedeće, okuraženi drug Katnić. Milivoje specijalac je na prečac “ubedio” Vladu CG da povuče iz skupštinske procedure Zakon o njegovoj smeni.
Specijalni tužilac je već postavio temelje pravnog besčašća, i biće upamćen po progonima i lažnim sudskim procesima, bestijalnim presudama, pucanjem u čelo pravdi i istini.

Kupovinom glasova, građane Nikšića, DPS tretira kao merkantilnu robu. Na kilo, na džak, gepek, kombi, kamion…
Ili kao robove – numerisanu nesuvislu masu. Od brojeva sve počinje. U glavi i na istetoviranoj podlaktici. Đukanović je masovnu tetovažu mozga doveo do perfekcije. “Ljutom travom na ljutu ranu -isceljenje. Tako je nastala ljubav između njega i crnogorskih anti-Crnogoraca!”.

“Samo magarac ne menja stavove”, reći će više puta moralno samozolovani Novak K. Prezime i ne pominjem zbog čestitih bratstvenika, sprženih njegovom kameleonskom pojavom, ispovraćanih i osramoćenih skaradnim pripovedanjem o zavičaju.

“Napredovali smo. Više brav nema veću cenu od čoveka”, ironično će jedan vremešni Nikšićanin, dodajući da je život odavno premešten na stočno pazarište. Nikšićani su skupo plaćeli slobodu da bi ih sada neko kupovao kao robove. Treba li ceo grad da bude zatočenik sitnih duša i moćnih mafijaša?

Nekada su, za malo novca, najveći birački potencijal u Nikšićkoj opštini depeesovci crpili na Brlji. Sada pokušavaju da mentalitet Brlje, nehigijenskog romskog naselje sa periferije, prenesu u centar. Ali koliko čujem nema više Brlje. Brat Konik će sa nekoliko desetina buseva iskusnih birača, priteći u pomoć. To su elitne jedinice dežurnih glasača režima sa Kosova i Metohije a u poslednje vreme uključeni su i građani Prijepolja kao deo biračke mašinerije DPS-a. Organizovan prevoz i četiri stotine evra. Dublje u unutrašnjosti Novom Sadu i Beogradu siguran glas DPS-ovi dileri plaćaju i do 1000 evra.

Šta je sve činio režim Mila Đukanovića, danas je i visprenijim stanovnicima Brlje, blamanto podsećanje. Kroz kakva poniženja ih terala nevolja upregnuta u nezajažljivost aktivista DPS-a!

“Eh da sam imao tri redovna obroka, bio bih šampion sveta”, vajkao se srčani muvaš, Smajo Hajruši jedan iz plejade nikšićkih asova boksa.

Simović u Nikšiću koordinira podmlatkom svoje stranke, zvanično. Iza kulisa on komanduje izbornom mašinerijom fantoma, ubeđivača, trgovaca, nasilnika, potkupljivanjem kontrolora na glasačkim mestima, u čemu su aktivisti DPS- a neprevaziđeni i veoma traženi širom regiona.

Đukanovićevi “deputati” od statista na ulici do epizodnih likova u Parlamentu, i stranačkih aktivista predano rade na socijalnoj kampanji sa biračima. Najčešće solarno – na ruke u četiri oka bez svedoka.

Šta, osim krika o navodnoj ugroženosti Crne Gore od Srbije i svoga potamnelog lika, Đukanović može da proda svojim građanima. Sve nemire, strahove, agonije, ratove, odbrane…, sve je već podastro za Crnu Goru. Ostao je još da sa majstorom za krtolu izmeša prašak!

Prašak protiv krompirove zlatice ili usisivač za ušmrkavanje, neke druge, veoma tražene, praškaste robe. Đukanoviću osim novca, što je ozbiljan resurs, na svojoj strani ima i međusobnu surevnjivost, rivalstvo, zagađenost.., oponenata. Borba za lidera opozicije, budućeg izazivača Đukanoviću na predsedničkim izborima, sve se više rasplamsava.

Nikšić, danas, podseća na vreme referenduma o nezavisnosti Crne Gore! Tada su manje partije, poput SNS-a nastojale da kao lidera opozicije delegitimišu SNP. To se i dogodilo nakon uspešnog referenduma, u kome je sve utvrđeno osim ko je kome držao jedra na vetru. SNP je drastično izgubio popularnost i moć u narodu. Većina tih glasova se prelila u današnji Demokratski front, za koga su izbori u Nikšiću, takođe sudbonosni, kao i referendum o nezavisnosti za SNP.

Dugo je Nikšić odolevao napadima DPS -a nakon cepanja partije i osnivanja SNP. Družina za privatizacioni pljačku sistema od privrede je načila kostur, što je nije sprečilo, da, zahvaljujući pocepanoj opoziciji i dezorjentisanosti birača, tradicionalnim metodama ubeđivanja tajnih službi, uspeju da pokore i prestonicu Vojvode Nikše.

U Nikšiću je trebao da stoluje i Rastko Nemanjić – Sveti Sava kome je otac dodelio upravljanje nad Zahumljem i Hercegovinom, ali je rešio da se zamonaši. Nikšić je od oslobođenja od turske vlast 1877 godine, bez obzira na primat Cetinja kao predstonice, kasnije Titograda, administrativnog centra, predstavljao dominantnu tačku ekonomije, kulture, sports i savremenih trendova. Sve dok nisu stigli džemperaši u ofucanim prnjama nalik na garderobu “skupljača perja”.

Osvajanjem crnih limuzina šaneri su postali neprikosnoveni u svemu, dobivši mandat da sve ono zašta su ranije gonjeni, mogu obavljati legalno bez straha od bilo kakvih posledica.

Kao u većini zemalja u tranziciji marginanalci su zagospodarili. Uskočili su iz ukradenih farmerica u skupa odela, iz golfova skinutih sa osiguranja u milionske limuzine.

Postali su svačiji drugovi, ali ničiji uzori. Mladi ljudi su se već opredelili. Za bolju, lepšu i uzvišeniju Crnu Goru, za bolji ljepši otmeniji Nikšić.

IN4S