OPERACIJA KRIM: Kako je ruska vojska pre sedam godina po naređenju PUTINA otela NATO paktu ključ Crnog Mora i juga Rusije

0
399

Pre sedam godina u noći 26 na 27. februar 2014. godine oko 60 ljudi naoružani kalašnjikovima, motkama zauzeli su bili zgradu regionalne vlade (Sovjeta ministara) i parlament (Vrhovnu radu Autonomne Republike Krim) i umesto ukrajinske istakli rusku zastavu. U ovoj akciji niko nije bio povređen. Obezbeđenje ovih insistucija je bilo razoružano. Niko od građana Krima nije ni slutio da je započela tajna operacija sa kojom se ovo poluostrvo trebalo da se od Ukrajine kojoj je dodeljeno 1954. ponovo pripoji Rusiji.

Ukrajinski policajci koji su se zatekli na čuvanju obejakta i na aerodromu Simferpolj pokušali su prvo da obuzdaju masu koja im se suprostavila, ali u trenutku kad su spremali da otvore vatru pojavio se veliki broj kamiona iz kojih su iskočili do zuba naoružani muškarci sa maksama i šlemovima obučeni u vojne uniforme i bez ikakvih oznaka.

Tadašnji premijer AR Krim Anatolij Mogiljev pokušao je da stupi u pregovore sa nepoznatim muškarcima, koji su preplavili ceo Krim i pruzimali jednu po jednu instituciju. Jedino što su mu dogovorili bilo je da oni nemaju nikakva ovlaštenja da vode bilo kakve pregovore, niti imaju specifične zahteve. jedino su rekli da je njihov zadatak da čuvaju zgrade. Mogiljev im je ostavio kontakt telefon u nadi da će neko da mu se javi, ali uzalud! Nije mu se viš niko javio.

Ukrajinske Vesti tog jutra 27. februara 2014. javile su da je zamenik predsednika Saveta ministara AR Krim Rustam Temirgalijev na svojoj web-stranici javio da su naoružani ljudi zauzeli vladu na Krimu i odbili da razgovaraju. Pojedni mediji tvrdili su da su Vrhovnu radu Krima zaposeli predstavnici pokreta „Samodbrana stanovnika Krima među kojima ima bivših vojnika, policijaca i pripadnika službi bezbednosti.

Ruska vojska, Krim, zauzimanje
foto: Printscreen YouTube

Centar Simferopolja je blokirala policija, koja nije propuštala pešake ni vozila  u centar grada. Pred paralamentom su bile postavljene barikade.

Ovi događaji imali su svoju prethodnicu 22. februara kada su se na Krim vratili pripadnici specijalne policijske jedinice „Berkut“ koji su sa Krima bili poslati u Kijev da bi suzbili demonstracije i pobunu na trgu „Majdan“ u Kijevu januar-februar 2014.

U Sevastopolju je 22 februara s muzikom i cvećem dočekani pripadnici  jedinice «Berkut». Sahrani poginulih pripadnikaprisustvovao je veliki broj građana.

Narednog 23. februara na trg Nahimova u centru Sevastopolja, na miting partije Narodna volja, sa andrejevskim lentama za gradonačelnika izabralo  Alekseja Čalog, sina poznatog oficira Crnomorske flote. U četvrtak 24. februara iz Kijeva je izdata naredba za hapšenje Alekseja Čalog koji se već nalazio u zdanju gradske administracije u kojoj su se okupili oni koji ga podržavaju, među kojima je bio šef sevastopoljske policije Aleksandar Gončarov, koji je izjavio da neće ispuniti zahtev Kijeva, da je milicija u punom sastavu i da neće napadati okupljene ljude. U zdanja Vrhovnog sovjeta Krima oko 2.000 predstavnika krimskih regiona se upisivalo u čete, koje su zajedno s milicijom trebale da čuvaju mir. Formirao je bilo deset takvih jedinica, među kojima i jedna ženska za ukazivanje medicinske pomoći… Istog dana okupilo se i  tri hiljade krimskih Tatara na glavnom trgu u Simferopolju na mitingu podrške «Evromajdancima». Oni su tad nosili su transparente s natpisima «“Podržavamo zahteve Evromajdana“, „Budućnost Ukrajine i Krima u porodici naroda Evrope“.

„Ruska vojska izvela je danas invaziju… Vazdušni prostor (Krima) zatvoren je zbog velikog broja sletanja ruskih aviona i helikoptera“, rekao je predstavnik ukrajinskog predsednika na Krimu Sergej Kunicin pre sedam godina televiziji ART.

On je tad rekao da je oko 2.000 ruskih vojnika prebačeno na vojni aerodrom kod Simferopolja, prestonice te autonomne oblasti na jugu Ukrajine.

Prema njegovim rečima, na aerodrom je bilo sletelo 13 ruskih aviona, sa po 150 ljudi u svakom.

Ruski mediji prenosili su informacije da je na Krim iz Rusije doletela velika grupa borbenih helikoptera, a da su oklopne jedinice iz Ruske flote u stalnim patrolama po Simferopolju, i da je najmanje pet aviona IL-76 sletelo je na aerodrom, koji je prethodno bio blokiran.

Vladimir Putin
foto: EPA / MICHAIL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMlin

Šta je Putin rekao o operaciji zauzimanja Krima

U filmu „Krim. Put u Domovinu” Vladimir Putin direktno je priznao da cilj Moskve nije bio „aneksija” poluostrva, već pružanje njegovim stanovnicima šanse da „iskažu mišljenje” o svojoj daljoj sudbini i sprečavanje mogućeg krvoprolića.  Ruski predsednik je priznao da je lično upravljao pitanjima vezanim za Krim.

„Naša prednost je bila u tome što sam se ja lično bavio time. Kada to čine vodeće ličnosti, izvršioci lakše rade” – rekao je on u intervjuu autorima filma „Krim. Put u Domovinu”.

Putin je konstatovao da su na Krim radi razoružavanja ukrajinskih jedinica bile poslate snage GRU (Glavne obaveštajne uprave pri Generalštabu Oružanih snaga RF).

„Da bi se blokiralo i razoružalo 20 hiljada ljudi, dobro naoružanih, potreban je određeni sastav ljudstva. Ne samo po broju, već i po kvalitetu. Bili su potrebni stručnjaci koji to umeju da rade. Zato sam dao naloge i instrukcije Ministarstvu odbrane, nema šta da se skriva, da se pod maskom pojačavanja obezbeđenja naših vojnih objekata na Krimu tamo prebace specijalne jedinice Glavne obaveštajne uprave, mornarička pešadija i desantne snage”.

Zauzimanje Krima iz ugla vojnika 

“ Dva dana pre toga, u kasarni je dignuta uzbuna. Formirane su bataljonsko-taktičke grupe i poslati smo avionima u Anapu. Iz Anape su nas kamionima prebacili u Novorosijsk, odakle smo velikim desantnim brodom otplovili u Sevastopolj. Niko, osim komande, pojma nije imao o operaciji vraćanja Krima u sastav Rusije. Prosto su nas ukrcali na brod. A ujutro smo izašli na palubu i shvatili da se nalazimo negde u Sevastopolju u vojnoj pomorskoj bazi Crnomorske flote. Čim smo sišli s broda na zemlju, naredili su nam da skinemo sve državne simbole i vojne oznake, da se ne bi pročulo da smo prisutni na poluostrvu i da se ne bi sejala panika. Svima su podeljene zelene fantomke, naočare sa zatamnjenim staklima, štitnici za kolena i nalaktice. I to je bilo sve od opreme. Mislim da smo bili jedni od prvih koje su počeli da zovu „fini ljudi”. Ambleme s ruskom zastavom i ambleme jedinice smo vratili tek posle referenduma. Na dan referenduma, 16. marta, proglašeno je pojačano dežurstvo. U rano jutro smo stigli na kontrolne punktove i nosili smo bele trake na rukavima kao znak da smo mirotvorci i da nismo tu zbog vojne agresije”, bile su reči Olega Terjušina mlađeg vodnika 31. posebne Gardijske desantno-jurišne brigade iz Uljanovska.

Tokom 1. i 2. marta ruska ratna mornarica otpočela je dopremanje novih trupa na poluostrvo zajedno sa pratećom ratnom opremom i mehanizacijom. Usidrena ukrajinska ratnamornarica nije uspela da reaguje na brzo uspostavljenu blokadu ruskih borbenih brodova. Počev od 6. marta ruske oružane snage krenule su sa raspoređivanjem konvencionalnih snaga uključujući dopremanje motorizovanih brigada, vučne artiljerije i protivvazdušnih sistema odbrane. Infiltriranje većeg dela ruskih trupa ostvareno je za vreme tzv. iznenadnih vojnih vežbi tokom 26. februara, iskorišćenih kao vid diverzije i neprimetnog prebacivanja trupa na poluostrvo bezsaznanja međunarodne zajednice i ukrajinskih vlasti. Osim regularnih vojnih snaga Ministarstvo odbrane je takođe uspelo da ubaci oko 170 veterana iz Čečenije, članove motorciklističkih klubova i članove različitih „patriotskih” udruženja.Ovaj nevojni element u sklopu ruskih vojnih operacija na Krimu bio je značajan u ruskom zauzimanju Krima.

Šta je bilo sa ukrajinskom vojskom

Samo dan pošto je stupio na dužnost, komandant ukrajinske mornarice Denis Valentinovič Berezovski stavio se 2. marta u službu novoformirane vlasti Krima

„Ja Berezovski Deniz Valentinovič zaklinjem se na vernost krimskom narodu i obavezujem se da ću ga štititi kako nalaže ustav, rekao je Berezovski na konferenciji za štampu u Sevastoplju.

Kontra-admiral Berezovski i premijer Aksjonov su tom prilikom objavili formiranje vojnopomorskih snaga Krima.

U štabu Vojno-pomorskih snaga Ukraijne u Sevastopolju 3. marta bio je skup oficira, kojima su se obratili novi komandant mornarice Sergej Gajduk, a takođe Denis Berezovski koji je pozvao oficire da pređu na stranu Krima. Nekoliko oficira je pošlo za njim a većina je zapevala ukrajinsku himnu. Nove vojne snage Krima i Kozaci blokirali su štab, skinuli s njega ukrajinske oznake, isključili vodi i struju u nameri da prinude štab da se preda.

Dana 3. marta 5086 ukrajinskih vojnika i pripadnika unutrašnje vojske i pogranične službe položilo zakletvu Krimu. Sa brodova koji nose ukrajinsku zastavu na stranu Krima prešao je puk Ukrajinske Unutrašnje vojske dislociran u Sevastoplju i bataljon na Jalti, Takoše predao se i bataljon raketnih pukova u Jevpatoriji i Fedosiji i taktička grupa Krim iz Dergeča.

Ukrajinska vazduhoplovna brigada, stacionirana na aerodromu Belbek  prešla je  na „rusku“ stranu. Oko 800 ljudi, 40 tenkova i 45 aviona „mig-29“ i četiri školska L.-39. Od tih aviona stavljenih na raspolaganje krimskim vlastima ispravna su bila četiri miga-29 i jedan L-39.

Oko desetak brodova je otišlo u Odesu. Deo mornara u Feodosii i brigada obalske odbrane u Pjerevaljnom, kod Simferopolja ostala je odana bila Ukrajini i oni su kasnije napustili Krim s ovim je operacija zauzimanja Krima bila gotova.

Kurir.rs/A.M.