KUSTURICA: „Snimam film o Jasenovcu uz pomoć Jevreja“

0
125

Jedan od najpoznatijih istraživača Holokausta Gideon Grajf obećao je slavnom srpskom i svetskom režiseru Emiru Kusturici da će biti savetnik na njegovom filmu „Jasenovac – balkanski Aušvic“. U fokusu ovog filma biće sudbina dve svetski poznate porodice, Tesla i Hercl, te napominje da je u Jasenovcu svirepo ubijeno 14 članova porodice Tesla i 13 članova porodice Hercl.

On je rekao da će u tom filmu biti i priča o rabinu Isaku Danielu Danonu, koji je zaklan u Jasenovcu, zajedno sa Vukašinom Mandrapom, koji je proglašen za novomučenika jasenovačkog, a koji je iskasapljen u Jasnovcu 1943. godine, /nakon što je rekao ustaški koji ga je klao: „Samo ti, dijete, radi svoj posao“.

Grajf dodaje da će u fokusu ovog filma biti sudbina dve svetski poznate porodice, Tesla i Hercl, te napominje da je u Jasenovcu svirepo ubijeno 14 članova porodice Tesla i 13 članova porodice Hercl.

– Nadam se da će biti snimljeno još mnogo filmova o Jasenovcu i da će uskoro biti realizovan i projekat poznatog hrvatskog reditelja Lordana Zafranovića i Ive Goldštajna iz Jevrejske zajednice u Zagrebu – rekao je Grajf.

On je podsetio da je Svetski jevrejski kongres obratio Vladi Hrvatske sa apelom da zabrani poricanje ustaških zločina, te ocenio da se revizija istorije ne može vršiti i da se Jasenovac zaista dogodio, kao i Aušvic.

– Stoga moramo uložiti sve napore da dokumentujemo zločine koje su počinili nemački nacisti i hrvatske ustaše. Film, kao i književnost, može svijetu doneti istinu…Trebalo bi da snimamo onoliko filmova koliko je potrebno da se Jasenovac i Aušvic nikada ne ponove – rekao je Grajf za „Politiku“.

Grajf je istakao da ne sumnja da je Majk Berenbaum, direktor Instituta „Zigi Ciring“ sa Američkog jevrejskog univerziteta, gde je radio kao profesor jevrejskih studija, napravio solidno istraživanje, kako bi bio savetnik za tako delikatnu temu kao što je film „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića.

On je naveo da ustaške metode mučenja i ubijanja možda danas izgledaju kao „izmišljene priče“ ili „naučna fantastika“, koje čak ni Alfred Hičkok ili Stiven Spilberg ne bi mogli izmisliti, ali da su surovo varvarstvo pogubljenja, ubistava, klanja i mučenja bili istinski užas svakodnevice u Jasenovcu, kao što je to bilo i u Aušvicu.

Grajf je predložio da neki filmski reditelj pretoči u film i stvarnu životnu priču istaknute hrvatske glumice Božidarke Frajt, rođene kao Božidarka Grublješić u porodici etničkih Srba u BiH, čiji je identitet zapravo bio srpski, a koja je „usvojena“ u doba ustaškog režima, dok je pravi identitet od nje skrivan decenijama.

– Poput „Dare iz Jasenovca“, ta priča o Božidarki Frajt mogla bi biti tema filma „Božidarka sa Kozare i Siska“. Upoznao sam i preživelu decu iz logora Jasenovac i Jastrebarsko. Svaka priča o deci logorašima zaslužuje barem jedan film – istakao je Grajf.

On je rekao da i Austrijanka Diana Budisavljević, koja je spasla 12.000 srpske dece iz Jasenovca, zaslužuje da se o njoj snimi dobar film, što bi mogao da uradi neki austrijski, mađarski, srpski, hrvatski ili američki režiser.

– Bitne su istorijske činjenice, Jasenovac nije bio „turističko letovalište“, nego logor za istrebljenje i to se nikakvim protestima ne može „isprati“, kao ni protestovati zbog utvrđenih istorijskih činjenica.To je kao da ponovo ubijamo žrtve i opravdavamo ustaške zločine protiv čovečnosti – istakao je Grajf.

RTRS