SRBI SU KRIVI ŠTO SU SNIMILI FILM O JASENOVCU

0
152

Vest da „Dara iz Jasenovca“ na kraju nije nominovana za nagradu Akademije Oskar, nakon što je ispala iz trke i za Zlatni globus, ođeknula je kao bomba, a srpski reditelj, scenarista i kritičar umetnosti Đorđe Kadijević navodi za B92.net da je to bilo opšte očekivano.

Kadijević za naš portal navodi da je podsećanje na ovako delikatnu temu iskušenje kako za produkciju koja se bavila filmom tako i za svakoga ko ima kompetencije da sudi o samom filmu.
„Treba imati na umu da je Jasenovac kao fenomen na prvom mestu svireposti i strahota. Nigde se nije događalo nešto toliko strašno, sabrano u količini zverstva i svireposti kao u Jasenovcu“, navodi on.

Priznaje da je decenijama ranije trebalo da se snimi film o Jasenovcu, jer se društveno-politički ali i umetnički kontekst sada promenio.

Ističe da postoji mogućnost da sa strane Akademije film umetnički ne zadovoljava određene kriterijume, ali vidi i drugu stranu.

„Ako film ima umetnički legitimitet, a isključen je iz nominacija, onda je to nakazna pojava u atmosferi duha ovog vremena“, ističe Kadijević, te dodaje:

„Sve je to izuzetno žalosno, proživeo sam ceo vek, a ovo još nisam video, mučno je jer pokazuje da upadamo u glib ljudskog ponašanja“, podvlači.

Umetnost je, naveo je on, jedina neukaljana svetinja, „a oni su odlučili da napadaju njom“.

Prašina se posebno digla oko „Dare iz Jasenovca“ nakon filmskih kritika u „Varajatiju“ i „El-Ej Tajmsu“ – u prvom se tvrdi da je ovaj film „neprekriveni primer srpske nacionalističke propagande“, dok drugi navodi da je autori filma instrumentalizuju bol Holokausta zarad nominacije za Oskara.

Kadijević objašnjava da navedeni tekstovi nisu filmske kritike nego „modifikacija globalnog ideološkog uticaja“.

„To je zagađena svest izobličenom varijantom demagogije koja ima za cilj da ljude koji drugačije misle otuđi i odvrati od filma“, ističe on, ali napominje da se autori tekstova mogu braniti time da film zaista ne ispunjava umetničke standarde i da na taj odgovor moramo da budemo spremni.

„Sud o umetničkom delu nije nikada egzaktan, o umetnosti samo pretpostavljate imate pravo na svoju tezu, međutim, možete se pozvati i na konsenzus – Leonardu da Vinčiju se vekovima posle dive. Onda taj konsenzus određuje da li je nešto vredno ili nije u umetnosti. Vremenska distanca aktivira istorijski sud“, smatra Kadijević.

Napominje da autori tekstova zameraju Predragu Antonijeviću, reditelju „Dare iz Jasenovca“, što ovim filmom vređa Zapad.

„Maltene je krivica Srba što prave takav film i kao da smo mi ubijali. Oni brane katoličantsvo od našeg sećanja na Jasenovac. Zameraju autoru što vređa Zapad kao da smo mi klali, a mi ne smemo ni da podsetimo svet da se Jasenovac desio“, navodi Kadijević.
Nakon objavljivanja da je „Dara iz Jasenovca“ izgubila nominaciju za Oskara polemike na internetu su se takođe vodile i oko činjenice da je film o Srebrenici, „Quo vadis, Aida“, nominovan za Oskara u kategoriji Najbolji film na stranom jeziku, a Kadijević se pita kakav je to film, da li je bolji ili gori u umetničkom smislu od „Dare“, ali takođe priznaje da nije imao priliku da vidi bilo koji od navedenih naslova.

Svakako je stava da, ako je „Dara“ bolja od „Aide“, a uprkos tome je srpski film isključen sudi mu se na osnovu primitivizma, „to je greh kako god da je napravljen srpski predstavnik za kandidaturu za Oskara“.

„Živimo mučno vreme jer smo baksuzi, ovo je najgori trenutak pada opšte vrednosti i onda se čudite nakaznim stvarima“, napominje on, te dodaje:

„Mi smo nekada bili slavni, herojski narod, a sada smo žrtve propagande kom se ne zna izvor snage i uverljivosti – to je sramota. Ovo su novi dokazi globalnog prezira jedne ništavne države, prava država je bila Jugoslavija. Sa Jugoslavijom ne bi moglo tako. Njenim razbijanjem uništili smo svaku našu perspektivu i to će se tek videti“, zaključuje Kandijević za B92.net.

Intermagazin