Farsa je konačno prekinuta, ali nema razloga za euforiju – ovo je tek prvi korak ka ozdravljenju

0
49

Optuženi su dokazli, svojim herojskim stavovima i odbijanjem da se povinuju pritiscima jednog autoritarnog režima ili da sa njim prave utilitarne kompromise , kako je sloboda, pre svega, stvar ličnog izbora svakoga od nas, a ne nešto što se poklanja ili dobija.

Farsa je konačno prekinuta, i celokupni bezbednosno-pravosudni matriks u Crnoj Gori je resetovan na fabričko podešavanje, tj. vraćen na sam početak, kazao je istoričar Vladimir Dobrosavljević, komentarišući presudu Apelacionog suda, u slučaju takozvanog državnog udara.

’’Svojstvenost čoveka nije da živi slobodan u slobodi, već slobodan u zatvoru’’
K. Malaparte, Tehnika državnog udara, 1936.

Farsa je konačno prekinuta, i celokupni bezbednosno-pravosudni matriks u CG je resetovan na fabričko podešavanje, tj. vraćen na sam početak. Samo tako se može gledati na odluku Apelacionog suda, da poništi prvostepenu presudu u predmetu tzv. ’’Državni udar’’, i vrati ga Višem sudu, ali sa potpuno izmenjenim sudskim većem.

Na ovaj način, kako ističe Dobrosavljević, usvojen je zahtev branilaca optuženih, i na koliko-toliko dostojanstven način institucije sudske vlasti su se izvukle iz jednog od najvećih skandala i afere, koju moderna Evropa nije videla još od pada dva totalitarna sistema, nacizma i komunizma.

„Da se sve to događalo na nekim drugim prostorima, recimo obodima zapadne civilizacije poput Afrike ili Latinske Amerike, gde postoje sklonosti ka diktaturama i huntama, kao prihvatljivom konceptu upravljanja nad državom i društvom, i za koje nemamo toliku emocionalnu vezanost kao za sredinu sa kojom delimo istorijske i političke procese ali i kulturološke te bar delom identitetske vrednosti, ovaj slučaj bi poprimio humorističku notu“, istakao je Dobrosavljević i dodao:

Optužnica, izvođenje dokaza, svedoci, tužioci, sudije, svi oni bi delovali kao akteri nekog vodvilja ili avangardnog umetničkog performansa. Umnogome, oni i podsećaju na neke od skečeva Letećeg cirkusa Monti Pajtona, sa njihovim subverzivnim, karikaturalnim i dekostruktivističkim ismejavanjem pojedinaca, struktura i fenomena koji važe za autoritete.
Na žalost i sramotu svih nas koji pretendujemo da živimo po liberalnim normama i standardima, ova apsurdna predstava, koja vređa zdrav razum svake ličnosti čiji se IQ ne spušta do granica nakon kojih je neophodna posebna nega, dešavala se pred našim očima, i konkretnim ljudima i njihovim najbližima je uništila godine života.

Vladimir Dobrosavljević

Gledali smo kako se gomila, nesuvislih izmišljotina, neinteligentnih konstrukcija i besmislenih budalaština, voljom političke moći pretvara u optužnicu, čiji je cilj da se na najbeskrupulozniji način obračuna sa političkim protivnicima poslednjeg autoritarnog režima u Evropi, ne vodeći pri tom računa, koliko će nedužnih u svemu tome da strada.

Po njegovim riječima, sve je podsećalo na bezdušnu logiku funkcionisanja iz antiutopijskog dela Franca Kafke, ’’Proces’’, kada nikakva logička ili zdarvorazumska argumentacija ne može da promeni strukturni mehanizam čiji je konačni cilj ne samo da nekoga osudi, već da ga ponizi i slomi, kako bi se svaki pokušaj otpora obeshrabrio.

Kroz aferu ’’Državni udar’’, tadašnji režim u Podgorici, želeo je da demonstrira svoju moć kako, čak i kada više nema većinsku podršku građana, može da spreči svaku političku promenu. Znajući dobro trendove koje su im pokazivala istraživanja javnog mnjenja, oni su par meseci unapred razvijali scenario i pripremali infrastrukturu kako bi eskivirali neizbežni izborni poraz. Za tako nešto bila im je potrebna radikalna akcija kojom bi se obračunali sa vodećom političkom alternativom, Demokratskim frontom i njihovim liderima, ali i da dodatno stigmatizuju i dehumanizuju, najveću prepreku za pretvaranje države u njihov lični posed, a to je srpski narod u CG. Podsetimo, čak i pod takvim, potpuno neregularnim okolnostima, DPS je imao manje poslanika od opozicije, i već tada bi izgubio vlast, da im nije bilo pomoći od njihovih klijentelističkih stranaka iz redova manjih etničkih zajednica.
Sve što se potom događalo, naglašava Dobrosavljević, trebalo je da demotiviše svaki pokušaj otpora i težnji za promenama, prema vladajućem kartelu koji je samoproklamovano smatrao da je on jedini pozvan da odlučuje o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ove zemlje i njenih građana. Srećom to se nije dogodilo, pre svega držanjem i hrabrošću glavnooptuženih u ovom rimejku hitlerovskih ili staljinističkih procesa, gde je unapred sve trebalo da bude poznato, i zločin, i krivci, i kazna. Njihova borba za pravdu i istinu, direktni je potporni stub na koji se oslonio potonji svenarodni pokreta za odbranu svog identiteta i fundamentalnih institucija, što je rezultiralo pobedom na parlamentarnim izborima, dakle prvom promenom vlasti demokratskim putem u istoriji CG.

Zbog svega što se dešavalo, nema razloga za bilo kakvu euforiju ili trijumfalizam nakon odluke Apelacionog suda. To je tek prvi korak u ozdravljenju i oslobađanju institucija na kojima treba da počiva crnogorsko društvo. Sledeći je da se pred zakon izvedu i procesuiraju svih akteri koji su učestvovali u ovakvoj dijaboličnoj zloupotrebi državnih struktura. Njihova sudbina treba da posluži kao drastičan primer budućim pokolenjima šta se dešava sa onima koji se neprijatelji slobode. Potom razotkriti inspiratore i nalagodavce u ovom zločinačkom poduhvatu, kao i sve one koji su pomagali u njegovoj realizaciji.
Optuženi su dokazli, svojim herojskim stavovima i odbijanjem da se povinuju pritiscima jednog autoritarnog režima ili da sa njim prave utilitarne kompromise , kako je sloboda, pre svega, stvar ličnog izbora svakoga od nas, a ne nešto što se poklanja ili dobija. Zbog njih, zbog potreba građana i čitavog regiona, da CG postane uređena, stabilna i perspektivna zemlja, ono što je sada neophodno da bi se to ostvarilo, najbolje simbolizuju imperativni stihovi jednog od najbeskompromisnijih bendova sa ovih naših prostora, Disciplina kičme,
VREME JE ZA PRAVDU! VREME JE ZA ISTINU!

na

IN4S