Šta Srbija gubi zbog malog procenta recikliranja?

0
157

Dok EU reciklira od 50 do 60 odsto svog otpada, u Srbiji ovaj procenat iznosi od sedam do osam odsto. Iz Centra za ekološku politiku navode da nerazvijena tehničko projektna dokumentacija otežava pristup evropskim fondovima.
Prema poslednjim istraživanjima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je tokom 2019. godine proizvedeno blizu 12 miliona tona otpada. To znači da je po stanovniku proizvedeno 1,7 tona.

Najveća količina otpada stvorena je u kategoriji otpada iz termičkih procesa i sa oko 8,3 miliona tona čini blizu 70 odsto ukupne proizvedene količine otpada.

Slede je kategorija komunalnog otpada sa dva miliona tona što po stanovniku iznosi 0,33 tone i ambalažnog sa nešto više od 1,4 tone.

Od 12 miliona tona otpada, u 2019. godini ponovo je iskorišćeno tj. reciklirano je 2,27 miliona tona otpada.

Najviše je reciklirano otpadno gvožđe, zatim papirna i kartonska ambalaža. Iz kategorije opasnog otpada najviše je tretirana elektronska i električna oprema, olovne baterije, otpadna ulja kao i otpad koji sadrži ulja.
Kako se navodi u ovom izveštaju, najveći problem i dalje predstavljaju divlje deponije tj. smetlišta. Podatke o njima dostavila je 131 jedinica lokalne samouprave pa je procenjeno da u Srbiji postoji 2.305 ovakvih smetlišta.
Gde smo u odnosu na EU?

Prema podacima Eurostata, EU je u 2018. godini reciklirala preko 40 odsto proizvedene plastične ambalaže.

Srbija je, u poređenju sa njom u periodu od 2017. do 2019. godine od 831.000 tona komunalnog plastičnog otpada reciklirala 14.000 tona ili dva odsto ove vrste otpada, pokazuje istraživanje o upravljanju plastičnim otpadom koje je sprovela Državna revizorska institucija.

U EU se reciklira od 50 do 60 odsto ukupne količine otpada navodi Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku i održivi razvoj Fakulteta političkih nauka u Beogradu. U poređenju sa EU Srbija reciklira od sedam do osam procenata.
Vujić ističe da su preporuke EU da države u oblast ekološke politike treba da ulažu dva do tri odsto ukupnog BDP-a, dok Srbija trenutno ulaže 0,3 odsto.

“Ukoliko bismo odmah krenuli sa ulaganjima od bar 300, 400 miliona evra godišnje otprilike 2040. godina bi bila ta kada bismo dostigli sadašnji nivo EU u oblasti zaštite životne sredine. Ipak, moramo biti svesni da EU neće ostati na ovom nivou, već će dodatno napredovati”.

Naš sagovornik naglašava da Srbija kao zemlja koja je započela pristupne pregovore sa EU ima pravo na sredstva iz evropskih IPA fondova kojima može poboljšati zaštitu životne sredine.

“Evropskoj Uniji je stalo da bez obzira da li ćemo mi ući u EU ili ne, ima komšiju čije je dvorište čisto. Oni iz sopstvenog interesa žele da nas ekologizuju kako ih ne bismo ugrožavali. Treba da shvatimo da je to i u našem interesu i da koristimo ova sredstva. Ipak, EU traži ozbiljnu tehničko projektnu dokumentaciju koja kod nas nije razvijena i zbog toga ostajemo uskraćeni za ova sredstva”.
Kako kaže Marko Vujić, ovako nizak procenat recikliranja košta Srbiju bar na tri nivoa.

“Košta nas jer imamo veliki broj deponija i smetlišta u gotovo svakom predgrađu opštine ili grada. Razgradnjom otpada u zemljište i podzemne vode dospevaju i opasne materije koje će završiti u vodi za piće ili obradivom zemljištu. Godišnje gubimo od 100 do 150 miliona evra jer ne recikliramo bar 30-ak odsto svog otpada i zaboravljamo da je otpad danas ozbiljan resurs. Kao treće, gubimo oko 20.000 potencijalnih “zelenih” radnih mesta ne računajući bočne poslove koji bi zavisili od reciklažne industrije”.

Prema nacionalnoj strategiji za aproksimaciju, odnosno procenu u oblasti životne sredine iz 2011. godine, ocenjeno je da u ovu oblast potrebno uložiti oko 11 milijardi evra.

Ona pored tretmana otpada, podrazumeva i rešavanje problema otpadnih voda, zagađenja vazduha i slično.

Ipak, naš sagovornik naglašava da kako od 2011. nismo sproveli ozbiljnija ulaganja u oblast zaštite životne sredine, brojka je sa 11 narasla na 15,5 milijardi evra.

To znači da nas svaka godina “nečinjenja” u ovoj oblasti košta pola milijarde evra.
Šta građani mogu da urade?

Da ukoliko u gradu naiđete na male trodelne setove za odvajanje papira, plastične i metalne ambalaže svoj otpad poput flašice vode ili limenke bacite u njih.

Ukoliko u blizini vašeg doma postoje specijalizovani veliki kontejneri za odvajanje papira, metala, plastike i stakla, a voljni ste da otpad sortirate, možete ga odložiti u njih.

Ako ovakvih kontejnera u vašoj blizini nema, od JKP “Gradska čistoća” možete dobiti besplatne eko kese u koje ćete odlagati limenke, plastičnu i tetrapak ambalažu i papir, a oni će kese preuzimati po dogovorenim terminima.
Takođe, svakog prvog vikenda u mesecu ovo preduzeće vrši odnošenje kabastog otpada poput bele tehnike ili starog nameštaja. Potrebno je samo da pogon u vašoj opštini obavestite da ste ovaj otpad ostavili pored kontejnera.

Sakupljanjem plastičnih čepova za neku od humanitarnih organizacija poput “Čepom do osmeha” ili “Čep za hendikep”, možete pomoći da deca sa invaliditetom dobiju pomagala.

Na kraju, svoju staru belu tehniku možete prodati reciklažnim centrima koji se bave reciklažom elektronskog otpada. Za jedan stari frižider na primer, možete dobiti od 800 do 1.000 dinara.

Danas