Za legalizaciju ostalo još četiri miliona zgrada, kraj ne pre 2023.

0
644

NOVI SAD: Legalizacija bespravne gradnje dugo tapka u mestu i po svoj prilici neće biti završena u dogledno vreme, pogotovo ne u zakonskom roku 2023. godine jer, po poslednjim procenama, u Srbiji ima više od četiri miliona nelegalizovanih objekata – kaže za „Dnevnik” potpredsednik Saveza za imovinu u NALED-u Dejan Vuković.

Taj broj, napominje, nije konačan, ali je teško dati precizniju procenu o tome koliko naša zemlja ima bespravno izgrađenih objekata jer je divlja gradnja i dalje prisutna pa je za tačniji podatak potrebno novo satelitsko snimanje.

Poznato je da je u proteklim decenijama, a posebno tokom građanskog rata na prostorima bivše SFRJ, izgradnja nekrentina bez dozvole za gradnju bila u punom zamahu i da je, posebno u tom periodu, izgrađeno na stotine hiljada kuća, višespratnica za kolektivno stanovanje, vikendica, poslovnih prostora, dograđeno objekata. Mada je u proteklih nekoliko godina iz Ministarstva građevine više puta bilo najavljivano da će svi ti objekti biti legalizovani u zakonskom roku, slabe su nade da će se to zaista i dogoditi. Lokalne samouprave nemaju ni radnike ni opremu da bi u poslu bile uspešnije, premda nije zanemarljiv podatak da je od, kada je 2015. godine donet Zakon o izgradnji i planiranju, 225.000 vlasnika ozakonilo svoje objekte. Analiza postupka ozakonjenja nelegalnih objekata koju je NALED sproveo po gradovima i opštinama pokazala je sve nedostatke tog složenog procesa.

Na stotinu zaposlenih u lokalnim samoupravama svega šest rešava predmete po zahtevima vlasnika nelegalno izgrađenih objekata, pa za godinu uspeju da obrade tek 300 predmeta, dok na stolu imaju 7.000 zahteva. Prosečan grad ili opština za mesec uspe da ozakoni tek 24 objekta jer na svakog zaposlenog dođe više od 1.100 aktivnih predmeta, kaže Vuković.

Pozivajući se na rezultate analize, Vuković navodi da se u gotovo 70 odsto slučajeva gradnja bez dozvole otkrije tako što je objekat uočen na satelitskim snimcima Katastra. Tek svaki peti predmet nastane zato što vlasnik sam odluči da prijavi nelegalnu gradnju i podnese zahtev za legalizaciju, dok oko šest odsto predmeta pristigne tek nakon što je doneto rešenje o rušenju.
Legalizacija u pokrajini

Istraživanje NALED-a je obuhvatilo i 24 od 45 jedinica lokalne samouprave u Vojvodini. Po podacima dobijenim iz njihovih lokalnih administracija, one su do kraja prošle godine donele gotovo 60.000 rešenja o ozakonjenju, dok ih čeka još blizu 125.000 aktivnih predmeta.

Pokazalo se da najveći broj njih mesečno reši između 20 i 30 predmeta, ali ima i primera s tek nekoliko rešenih predmeta mesečno, kao i oni koji ih za mesec reše više od 150, naglasio je Vuković.

Po njegovim rečima, najveći problem je što samo četiri lokalne samouprave imaju softver za praćenje i obradu tih predmeta, dok ostale nemaju automatizovane procedure i oslanjaju se na zaposlene, kojih je malo.

Gotovo sve od 24 lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem, imaju jednog, dva ili tri zaposlena na tim poslovima, dok, primera radi, samo dva veća grada u pokrajini imaju deset, odnosno 13 angažovanih na ozakonjenju, poručio je Vuković.

Samo 38 odsto lokalnih samouprava ozakonjenje obavlja u okviru posebnih odeljenja, pa je manjak zaposlenih samo deo problema. Pomoć im je potrebna i u opremi jer dve trećine nema poseban softver preko kojeg sprovodi postupak ozakonjenja.

Interesantno je, podvlači Vuković, da tek pet odsto opština vidi nedostatak zaposlenih kao glavni uzrok velikog broja nerešenih predmeta. Probleme mnogo više prepoznaju u nerešenim imovinsko-pravnim odnosima (38,2 odgovora), nezainteresovanosti vlasnika (19,6), a na listi su i visoki troškovi postupka (18,6), kao i previše papirologije i komplikovana regulativa (10odsto) Naled kaže Vuković nije uradio procenu koliko je potrebno para uložiti da bi proces ozakonjenja objekata išao brže, ali smatra da se bolji rad može postići bez većih izdataka kroz, preraspodelu zaposlenih unutar lokalnih samouprava ili povezivanjem nadležnih i uspostavljanjem komunikacije putem servisne magistrale organa.

Smatramo da bi pomoglo formiranje neke vrste besplatne pravne pomoći za stranke kojima je to potrebno. Po stavu NALED-a, prioritet bi trebalo da bude kreiranje digitalne platforme koja bi omogućila lakše podnošenje potrebne dokumentacije, praćenje predmeta i bržu komunikaciju s obrađivačima predmeta u pogledu dokumentacije koja nedostaje. Trenutno važeće takse za ozakonjenje nisu visoke, pa u tom smislu one nisu razlog zastoja i sporog sprovođenja ozakonjenja, rekao je Dejan Vuković.

Dnevnik/Z. Delić