Na zaparloženoj zemlji niču moderni voćnjaci i vinogradi

0
66
Photo by Zen Chung from Pexels

BEOGRAD – Davanje zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup doprinosi povećanju poljoprivredne proizvodnje, novim investicijama i novom zapošljavanju, kaže v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.

On za Tanjug objašnjava da je u poslednje tri godine država u zakup dala više od 5.000 hektara ovakvog zemljišta.

Prema njegovim rečima investitori su na toj nekada zaparloženoj zemlji u najvećem broju slučajeva uložili u podizanje intenzivnih zasada voća ili vinove loze, dakle u proizvodnju koja uglavnom donosi visoke prihode.

Lakić navodi da za uzimanje u zakup ovog zemljišta mogu da konkurišu svi poljoprivrednici koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Zemljište se u zakup izdaje na osnovu javnog konkursa koji oglašavaju jedinice lokalne samouprave za zemljište na svojoj teritoriji, a proces izdavanja zemljišta se sada obavlja digitalnim putem.

„Zainteresovani poljoprivrednici su dužni da prilože potvrdu iz registra poljoprivrednih gazdinstava koju izdaje uprava za trezor da su nosioci gazdinstva u aktivnom statusu“, objašnjava Lakić.

Dodaje da zemljištu koje se daje u zakup ne sme biti opterećeno nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, niti sme biti predmet bilo kakvih zahteva za restituciju.

Što se tiče cene zakupa, početna cena je nula dinara. Ona i ostane tolika pod uslovom da niko ne ponudi više, a u protivnom zemljište se izdaje po najvećoj ponuđenoj ceni.

Ta početna cena, prema rečima sagovornika Tanjuga, važi samo za prvih pet godina, koliki je i inače rok da se zemljište stavi u funkciju, odnosno osposobi za poljoprivrednu proizvodnju.

Nakon isteka tog roka plaća se druga cena, koja zavisi od površine zemljišta koje je uzeto u zakup.
„Za površine manje od 10 hektara plaća se zakupnina koja je za 10 odsto manja od prosečne cene zakupa u mestu gde se zemlja nalazi.

Kod površina do 50 hektara plaća se 40 odsto prosečne cene, a za površine veće od 50 ha, 60 odsto cene“, objašnjava Lakić.

Navodi da zaparloženog zemljišta ima po celoj Srbiji, ali da se njegova tačna površina ne zna precizno i da je država u prethodne dve godine uradila dosta da utvrdi kakvo je stanje tog zemljišta.

On ističe da iako je ovo zemljište sada u veoma lošem stanju i u startu zahteva veliku investiciju da se osposobi za proizvodnju, ono često ima jednu drugu povoljnu stranu.

Reč je o tome da su recimo zemljišta na kojima su nekada bili voćnjaci u svojini društvenih preduzeća ili poljoprivrednih kombinata, odlična za voćarsku proizvodnju.

To garantuje činjenica da su 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, pre podizanja zasada rađene analize koje su potvrđivale da je zemljište pogodno za gajenje određenih sorti voća.

 

RTV