Potresi na tržištu rada počeće naredne godine

0
67

Ako se procenjuje da će BDP do kraja godine pasti 1,5 odsto, onda nije ni realno očekivati da će zaposlenost da padne desetak procenata.

Država je dosad štitila radna mesta i setom ekonomskih mera uspešno sprečavala masovna otpuštanja, ali već od januara naredne godine tržište rada počeće polagano da reaguje na krizu izazvanu kovidom 19. Poslodavci koji su u tom periodu uspeli da pronađu kvalitetne i stručne radnike neće ih se tek tako odreći, smatra Aleksandra Anić, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iako se očekuju nova otpuštanja i pogoršanja na tržištu rada, celokupna situacija na tom polju ipak će zavisiti od daljeg toka pandemije i nove pomoći države.

– Vidljive posledice očekuju se u prvom kvartalu 2021, ali ne treba zaboraviti na važnost privredne aktivnosti u pogledu kretanja na tržištu rada. Zbog korone ipak nije stala cela privreda, niti su svi sektori i delatnosti rada jednako ugroženi. Građevinarstvo je, recimo, ostvarilo rast broja zaposlenih, kao i sektor IKT, a tu su i usluge ishrane – nabraja Anićeva i podseća na to da turizam jeste pogođen, posebno gradski hoteli koji pretežno žive od stranih turista. Ipak, banjski turizam tokom leta nije poklekao, već su neke banje imale veći broj turista, i to do 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To pokazuje da se domaći turizam izvukao, ali pošto strani turisti nisu dolazili u zemlju, domaći nisu ni mogli da nadoknade celokupni pad prometa, dodaje ona.

Aleksandra Anić podseća i na to da se ne očekuje drastičan pad privredne aktivnosti, jer je BDP dosad smanjen 0,9 odsto u odnosu na isti period lane. To je objektivno manji pad s obzirom na aktuelnu situaciju, tako da ako se procenjuje da će BDP do kraja godine pasti 1,5 odsto, onda nije ni realno očekivati da će zaposlenost da padne desetak procenata.

– Zato ona priča da će od naredne godine čak 200.000 ljudi ostati bez posla, a to bi bilo deset odsto zaposlenih, deluje previše napregnuto. Ipak, ako se kriza nastavi i produbi, otkazi su neminovni, a u kojoj meri će ih biti to zasad niko ne može tačno da precizira. Sve zavisi od nove državne pomoći – smatra Anićeva, i dodaje da bi država zaista trebalo da prištedi novac da bi pomogla privatnom sektoru, jer je javni ionako obezbeđen, u njemu nema krize, zarade su redovne, nisu snižene, nema ni otpuštanja radnika…

– Poznato je da pokazatelji oporavka tržišta rada i rasta zaposlenosti kasne za oporavkom privrede. U normalnim okolnostima kada privreda počne da usporava, otkaze odmah ne dobiju baš svi, već je potrebno duže vremena da se ti negativni trendovi na tržištu rada pokažu, da bi neko odlučio da podeli otkaze. Isto važi i za oporavak privrede, jer niko neće odmah s dolaskom boljih vremena da zapošljava novu radnu snagu, nego će prvo sačekati dalji razvoj događaja – uverena je docent Ekonomskog fakulteta.

S tim je saglasan i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji podseća na drugi problem, a to je da je zbog pandemije privrednicima pao promet, ali ne i troškovi poslovanja.

– Privrednici će moći da uštede jedino kroz smanjenje plata i otpuštanje zaposlenih, jer je do sada otpuštanje radnika bilo uslovljeno uzimanjem državne pomoći. Ipak, početkom 2021. godine treba očekivati razrešenje pitanja oko broja zaposlenih – ističe Atanacković.

I registrovana zaposlenost i Anketa o radnoj snazi za sada pokazuju mali rast broja zaposlenih, ali se u anketi vidi da je neformalna zaposlenost opala u odnosu na isti period prethodne godine, ali ne u korist zapošljavanja. Za vreme vanrednog stanja je ona takođe drastično opala.

U Evropi je državna pomoć bila selektivnija, ali sve su države pomagale privredu, iako im je BDP snažno opadao. Stopa nezaposlenosti je uglavnom povećana oko jedan odsto, mada su neke bivše sovjetske republike imale priličan rast stope nezaposlenosti, dok su, recimo, Češka i Poljska taj pad zaustavile na samo pola procentnog poena.

Politika