Krkobabić: I naredne godine nastavak državne pomoći razvoju zadrugarstva

0
73
Foto: Fonet/ Dragan Antonić

Ministar zadužen za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je danas da će i naredne godine država nastaviti podršku zadrugarstvu u Srbiji, te da će pomoći od 50 do 60 zadruga, pre svega poljoprivrednih, a pomoć će prvi put dobiti i turističke i socijalne zadruge.

„U prvom kvartalu naredne godine zadrugari i zadruge Srbije mogu da očekuju pomoć i to za novoformirane zadruge i za postojeće zadruge. Koncept se neće bitnije menjati“, kazao je Krkobabić novinarima uoči sasatanka sa predstavnicima zadružnih saveza i stručnjaka o daljem razvoju zadrugarstva u Srbiji.

Precizirao je da novac neće biti namenjen za izmirenje starih obaveza ili dugova zadruga, već samo za nabavku opreme, podizanje višegodišnjih zasada, nabavku osnovnog stada, „svega što pomaže da jedna zadruga bude tehnološki opremljena“.

 

„Iznos sredstava pomoći novoformirane zadruge biće i dalje 7,5 miliona dinara, a za postojeće zadruge 15 miliona dinara. Ovoga puta program će biti proširen i na turističke i socijalne zadruge“, kazao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, cilj je da zadruge i zadrugari postanu pravi robni proizvođači.

„Ceo koncept svodi na to da se osnaži ekonomski potencijal gazdinstva, jer bez sigurnog prihoda ljudi će nam ići gde je zarada redovna i sigurna“, kazao je ministar.

Istakao je da će sela u Srbiji moći da opstanu samo ukoliko se uslovi koje tamošnji žitelji imaju poboljšaju i približe onima koji postoje u velikim gradovima ili inostransvu.

Dodao je da će se pomoć selu sastojati i od otkupa napuštenih kuća u Srbiji koje će se ustupati mladim poljoprivrednicima.

Takođe će se, kako je dodao, raditi na obnovi zadružnih domova i domova kulture, sportske infrastrukture.

Krkobabić je naveo da je ideja da se za početak sve usmeri na pet okruga na jugu i jugoistoku Srbije, odnosno na rubna i brdsko-planinska područja.

Podsetio je da je već urađena rejonizacija voćarstva, te da će se raditi rejonizacija i za ostale oblasti, kako bi ljudi tačno znali čime i na koji način da se bave.

Krkobabić je pozvao i sve lokalne samouprave u Srbiji da se uključe u ove projekte i pomognu obnovu sela.

Kazao je i da će Ministarstvo za brigu o selu raditi na uspostavljanju zakonodavnog okvira za dalji rad i opstanak na selu.

„Sela nema ni u Ustavu Srbije, a ni u teritorijalnoj organizaciji na valjan način. Hoćemo da tu problematiku koja tretira selo, njegove stanovnike i poljoprivrednike na poseban način uredimo“, rekao je Krkobabić.

Dodao je da je drugi zadatak da se definiše pravac strateškog razvoja, da bi se krenulo u izradu strategije o selu.

Predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Dragan Škorić, kazao je da u Srbiji, gde dominiraju manji posedi od dva do tri hektara, gazdinstva mogu postati robni proizvođači jedino ukoliko se udruže u zadruge.

„Potrebno je da se ide ka intenzivnim kulturama, pre svega voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, a posebno stočarstvu, koje je najslabija tačka srpskog sela“, kazao je on.

Dodao je da je da zadrga nije samo proizvođač sirovina.

„Želja nam je da se formiraju i specifične zadruge za finalne proizvode, bilo u sklopu postojećih ili potpuno nove, ali da proizvodi budu sa priznatim geografskim poreklom“, istakao je Škorić.

Ukazao je da je velika šansa i u razvoju seoskog turizma, jer je pogodan i za plasman poljoprivrednih proizvoda.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović podsetio je da je u ovoj godini, uprkos pandemiji, formirano 138 novih zadruga.

„Uočili smo da je pandemija pored negativnosti donela i nešto pozitivno, jer su mnogi ljudi shvatili da imaju selo“, kazao je on.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov kazao je da projeket „500 zadruga u 500 sela“ jedini u Srbiji „nije imao opoziciju“.

Dodao je da nakon toga u Vojvodini zadruge više ne razmišljaju samo o opstanku, već o razvoju i investicijama.

Uklazao je da je poslata poruka da se sa relativno malim posedima, uz intenzivnu proizvodnju i udruživanje, može lepo živeti.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović podsetio je da se naučna i stručna javnost pohvalno izrazila o dosadašnjem projektu pomoći zadrugarstvu u Srbiji.

Ocenio je da će to doprineti i ravnomernom regionalnom razvoju zemlje.

„Da pokušamo da pokrenemo i ta područja koja su marginalna, van velikih gradova“, rekao je Keserović navodeći da je preduslov za to razvoj infrastrukture.

Beta