Urbi et Orban: Pobeda Budimpešte i Varšave – za sada

0
88
pixabay.com

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Mađarski premijer Viktor Orban i poljski premijer Mateusz obično se ne obraćaju novinarima na pragu samita EU.

Nacionalistički vođe Mađarske i Poljske ili žure u sobu za sastanke, bez postavljanja pitanja, ili pronalaze novinare iz svojih zemalja s kojima mogu razgovarati na maternjem jeziku. No, to nije bio slučaj na ovom decembarskom sastanku u Briselu.

Briselske glavobolje zbog Mađarske i Poljske

Oba gospodina stigli su među prvima i obratili se na savršenom engleskom jeziku. Orban je rekao da se došao boriti ne samo „za pobedu Evropske unije već i za pobedu zdravog razuma“, a Moraviecki je zvučao gotovo predsednički kada se obratio sa „dragi građani Evrope“ i svečano napomenuo da je Evropi potreban i novi višegodišnji budžet za borbu protiv posljedica Kovid-19, ali i za provođenje „zakonskih rešenja“.

Nije čudo što su Moraviecki i Orban zvučali trijumfalno – mehanizam vladavine prava koji povezuje novac EU-a s poštovanjem vladavine prava bit će razvodnjen.

Nije ni čudo što su zvučali trijumfalno – mehanizam vladavine prava koji povezuje novac EU-a s poštovanjem vladavine prava bit će razvodnjen, baš kao što su se nadali još otkad ga je Evropska komisija predložila 2018. godine.

No, iako Budimpešta i Varšava zasad zasigurno mogu odneti pobedu , ovo je zapravo bio klasični briselski fudge kolač od kojeg su svi mogli dobiti komadić.

Uredba kojom se predlaže mehanizam vladavine prava nije nimalo promenjena, na radost pristalica poput Nizozemske i Evropskog parlamenta zapravo je samo odgođena. Nemačka, koja predsedava rotirajućim predsedništvom, bila je sretna što je njena „diplomatska sila naklonosti“ osigurala dogovor s kojim mogu živeti svih 27 država članica i većina, ali posebno bolesne južne države članice. Odahnula je što proračun od 1,8 milijardi eura usmeren na rešavanje problema ekonomske olupine koju je za sobom ostavila pandemija više nije blokiran.

I dok mehanizam vladavine prava u nekom trenutku u budućnosti može da se vrati i progoni Mađarsku i Poljsku, jedna pouka iz ovoga je jasna što se tiče EU: na kraju, novac uvek prevladava vrednosti.

Zaključci samita EU koji su otvorili put za dogovor možda jesu delo nemačke diplomatije, ali oni nose i otisak Orbana. Mađarski premijer je tu duže od bilo kojeg drugog čelnika EU, osim nemačke kancelarke Angele Merkel, i to je i pokazao. Njegova politika rizika u sedmicama pred samit se isplatila – mehanizam vladavine prava je oslabljen i milijarde eura će teći u Mađarsku gde njegova stranka Fidesz kontrolira sve poluge i može izvojevati još jednu pobedu protiv Brisela.

Ključni odlomak u tekstu s kojim se složilo svih 27 čelnika EU traži od Evropske komisije da se suzdrži od primene mehanizma dok država članica na Evropskom sudu pravde osporava njegovu zakonitost. To je upravo ono što Poljska ili Mađarska planiraju učiniti, a takav spor može potrajati godinu ili dve – upravo onoliko koliko je potrebno da bi Orban bio ponovo izabran 2022. godine. Tekst također određuje da se uslovljenost vladavinom prava odnosi samo na predstojeći budžetski period 2021.-2027. godine, a ne i na trenutni okvir u kojem će plaćanja u određenim oblastima trajati još tri godine.

Povrh toga, tu je i pojašnjenje da bi se mehanizam trebao usrediti na prevaru, korupciju i sukob interesa, a ne – iako nije izričito navedeno – kao instrument koji bi uticao na migracijske i rodne politike dve zemalje. I dok je to dosad uvek bilo malo verovatno, i Mađarska i Poljska sada mogu biti sigurne da njihovo protivljenje migrantskim kvotama i Istanbulskoj konvenciji neće imati finansijskih posledica.

Ono što je omogućilo dogovor bio je novac, na nekoliko načina. Prve klimavosti došle su od poljskog ministra već krajem prošle sedmice nakon što su Nemačka i druge države članice EU nagovestile da bi mogle napredovati kao blok EU-25 pod pojačanim mehanizmom saradnje, ostavljajući Poljsku i Mađarsku iza sebe. I dok bi takav potez imao određenu podršku, bio bi dugotrajan i politički glomazan. Ipak se koncentrisao, posebno u Poljskoj, koja je jedan od najvećih neto primatelja sredstava EU.

I Mađarska i Poljska sada mogu biti sigurne da njihovo protivljenje migrantskim kvotama i Istanbulskoj konvenciji neće imati finansijskih posledica.

Ali nije samo Varšava počela da se trza kad je reč o finansijama. Istina je da bi više država članica EU vodilo veću borbu za podršku mehanizmu vladavine prava da nije činjenice da je povezan s najvećim sedmogodišnjim budžetom u celoj istoriji bloka. Leti, dok je još kuvan, predstavljen je kao veliki evropski plan oporavka nakon najveće recesije kojoj je kontinent svedočio od rata, zbog korona virusa. A kada je došlo do guranja, prihvatanje razvodnjenog mehanizma bila je mala cena za platiti kako bi se omogućio tok novca u 2021. godini.

Ipak, cela ova priča ostavit će one koji su se nadali da je EU više od pukog tržišta gdje je novac pomalo ispuhao. Opozicija i u Mađarskoj i u Poljskoj sada mora postići težak akt balansiranja, ne čineći se nepatriotskim i „stavljajući se na stranu Brisela“ tako što će kritikovati vlade koje su kuću donele i nešto „kolačića“ za poljoprivrednike i preduzeća, i istovremeno ostati dovoljno na oprezu kako bi se osiguralo da novac ne završi u džepovima krugova prijatelja bliskih vladi. Ali najviše od svega, sada mora postojati razumevanje da promena za kojom toliko žude u svojim zemljama može doći samo iz glasačkih kutija – bez velike pomoći Brisela.

Rikard Jozwiak/Radio Slobodna Evropa