Novo geopolitičko oružje: Rusi se spremaju da preuzmu tržište važnog elementa kojeg nema puno

0
102

Ruski baloni manje-više su isti kao baloni bilo gde drugde u svetu, ali s jednom razlikom: helijum u njima je iz Rusije.

Međutim, ubrzo bi se mogao upotrebljavati u celom svijetu u raznim područjima i postati novo geopolitičko oružje, piše „Njujork tajms“.

Ogromni proizvodni pogon u Sibiru privodi se kraju, onaj za koji neki analitičari kažu da bi mogao poremetiti globalno tržište gas lakšeg od vazduha, koji igra sve kritičniju ulogu u industrijama poput medicinske tehnologije, istraživanja svemira i nacionalne sigurnosti.
Rusija planira da bude najveći globalni izvoznik

Sjedinjene Države i Katar zajedno generišu veliku većinu svetskog helijuma, ali Rusija planira da postane glavni izvoznik od sledeće godine.

Ta ambicija, na čijem se ispunjenju radi već godinama, poklapa se s izlaskom američke vlade iz poslovanja s helijumom nakon decenija u kojima je SAD bio glavni svetski snabdevač helijumom. To je izazvalo zabrinutost da bi Rusija mogla helijum uvesti u prostor političke trgovine i igrati istu geopolitičku igru kao s prirodnim gasom i sirovom naftom.

Poput nafte i prirodnog gasa, i helijum je ograničen resurs. Obično se vadi kao nusprodukt prirodnog gasa, a polako postaje sve ređi jer je, nakon što se oslobodi, prelagan da bi ga gravitacija zadržala pa zauvek izgubljen pluta u svemir.

U početku bi novo rusko snabdevanje moglo sniziti cene, smatra ekonomist specijalizovan za industrijske hemikalije u istraživačkoj firmi IHS Markit Makl Dal, ali dugoročno bi po njegovom mišljenju „dinamika tržišta helijuma mogla postati više politička, nešto slično OPEC-u“, koji manipuliše cenama podizanjem ili smanjivanjem proizvodnje nafte.

„Geopolitički rizici od pretnji potencijalnim prekidima snabdevanja će porasti“, rekao je Dal, dodajući da će helijum biti sve više tražen.

Od balona, preko medicine, do raketa

Tekući helijum je najhladnija materija na Zemlji, nije zapaljiv i ne reaguje s drugim gasovima, što ga čini neophodnim u uređajima u rasponu od aparata za magnetnu rezonancu do raketnih motora.

Cirkuliše i unutar naprava za hlađenje superprovodljivih magneta koji pomažu lekarima u otkrivanju bolesti. U svemirskim putovanjima se koristi na nekoliko načina, uključujući spremnike raketnog goriva.

Koristan je i u zavarivanju i pravljenju računalnih čipova, a kod vozova s magnetnom levitacijom mogao bi biti presudan resurs, rekao je Kristofer Dž. Kramer, potpredsednik za istraživanje na Univerzitetu Minesota, koji kupuje helijum za svoje laboratorije.

S obzirom na njegovu široku upotrebu, „ljudi su se počeli brinuti za snabdevanje helijumom“, rekao je Kramer.

Ugroženi element

Tako su proizvođači medicinskih uređaja i naučnici doveli u pitanje dalju upotrebu helijuma u balonima, gde završava oko 10 posto globalnog snabdevanja ovim elementom, a Američko hemijsko društvo helijum naziva „ugroženim elementom“.

„Baš kao i određene životinje, postoje ugroženi elementi“, kaže se na veb stranici društva, koje preporučuje ljudima da ne kupuju helijumske balone.

Drugi takođe vide priliku u helijumu. Katar planira nove rafinerije, a kompanije traže nova nalazišta u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Africi, rekao je analitičar tržišta helijuma i osnivač konsultantske firme usmerene na globalno tržište gasa Fil Kornblut.

Ruske rezerve ogromne

Nakon što sredinom iduće decenije dostigne punu proizvodnju, Rusija očekuje da će proizvesti 25 do 30 posto helijuma koji se koristi širom sveta.

Učiniće to bez posebnog napora jer su ruske rezerve helijuma goleme, kažu analitičari. Naglašavaju da je Gasprom sposoban da skladišti helijum u Sibiru ubrizgavanjem u polja prirodnog gasa – u osnovi uklanjajući helijum s tržišta – što je jedan od razloga za zabrinutost zbog manipulacije cenama u budućnosti.

Na ostalim robnim tržištima na kojima Rusija ima glavni uticaj na cene, poput prirodnog gasa u Evropi, komplikovana mešavina politike i ekonomije utiče na odluke Kremlja, kaže NYT. Podseća da se Bela kuća žestoko usprotivila projektu cevovoda za prirodni gas Severni tok 2, namijenjenom povezivanju ruskih polja s Nemačkom, kao sredstvu podsticanja zavisnosti od Rusije.

U fokusu nacionalne bezbednosti više od 100 godina

Američka vlada započela je sa skladištenjem helijuma dvadesetih godina prošlog veka, kada se činilo da cepelini imaju budućnost u vojnim vazduhoplovnim snagama, no tu ulogu oni nikad nisu odigrali. Ipak, savezne rezerve helijuma u poroznoj steni napuštenog gasnog polja kod Amarila u Teksasu sadrže oko 2,8 milijardi kubika helijuma u vlasništvu američkog naroda – dovoljno za oko tri milijarde balona, ako bi Kongres odlučio da priredi veliku zabavu.

Zakon o privatizaciji helijuma iz 1996. godine propisao je privatizaciju saveznih rezervi radi podsticanja tržišta helijuma. Povremene aukcije postale su glavni izvor helijuma za industriju i postale kriterijum za globalne cene, utičući na cenu svega, od balona do medicinskih skenera. Privatne američke kompanije i dalje će proizvoditi helijum, ali očekuje se da će državna rezerva održati poslednju aukciju 2023. godine.

Promena na tržištu podudara se s ruskim debijem kao glavnog dobavljača.

Gasprom je u septembtu saopštio da je njegov sibirski helijumski pogon dovršen više od 60 posto. Fotografije glavne rafinerije prikazuju panoramski prizor cevi i rashladnih tornjeva, koji se uzdižu u zabačenoj šumi. Kad se otvori, biće to najveća tvornica helijuma na svetu, kaže Gasprom.

Foto Polina Tankilevitch

Izvor: Inex/B92