Centar za krompir u Guči: Uskoro jedina srpska sorta krompira

0
2541

Srbija je po prvi put u istoriji proizvela elitno seme krompira koje će se na proleće naći u srpskim njivama na oko 50 hektara, kazao je profesor Zoran Broćić profesor poljoprivrednog fakulteta iz Beograda koji je vodio projekat u centru za krompir u Guči.
– Uspeli smo danas da uz pomoć meristema i mikropropagacije dođemo do bezvirusne prve domaće elite. Proizveli smo oko 120 tona domaće elite – dezire, agrije, kleopatre, kenebeka, sinore, dok je Dragačevski mesečar u fazi priznavanja i vraćanja na sortnu listu i biće to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane. Za desetak dana, dobićemo papire i pripremamo ambalažu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne količine. Cene su niže od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski – kaže Broćić.
Centar za krompir u Guči pripada ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja ali je skoro dve decenije u blokadi zbog dugova za električnu energiju.

Ipak, ova institucija sa zgradom od preko 1000 metara kvadratnih pukim čudom i zahvaljujući visprenim Dragačevcima koji gaje poseban kult prema krompiru, ostala je na nogama.

– Labaratorije smo sačuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je nešto što je potrebno državi Srbiji ukoliko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom. Naša država godišnje uveze semenskog krompira za preko 5 milona evra. A mi smo proizveli vrhunsko seme i plus jednu domaću sortu. Ovaj institut jedini je preživeo tragediju koja je zatekla slične institute u državi – kaže Milić Domanović vd direktor Centra.
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je pre dve godine Institut i obećao konkretnu pomoć.

– Centar za krompir u Guči kod Inovacionog fonda koji predvodi Nenad Popović konkurisao je dva puta i nijednom projekat nije prošao, iako je tadašnji ministar bio u poseti. Očekivali smo da ćemo dobiti sredstva, jer smo imali dobar projekat – izjavio je Broćić.

Inače, planovi i za narednu godinu ne teku kako je prvobitno planirano.
Naime, za iduću godinu, zakupljeno je 50 hektara oranice na Karajukića bunaru kako bi se prve količine na 20 hektara na vreme prpipremile, ali je ovoga puta, usledila zabrana od strane Zavoda za zaštitu prirode.

– Zakupili smo 20 hektara oraničnih površina koje su izolovane, ali je Zavod za zaštitu prirode zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peštersko polje sadi krompir. Izvezli smo već oko 250 tona saturacionog mulja i prolazi nam vreme za obradu – dodaje Broćić.

Srbija danas