Deutsche Bank optimistična po pitanju ekonomskog oporavka 2021. godine

0
54

Dojče banka je u svom novom izveštaju izrazila pozitivniji pogled za globalni rast za 2021. godinu, ali je upozorila da dva ključna rizika još uvek mogu pokvariti ekonomski oporavak od kovid-krize, pisao je CNBC.

U najnovijem izveštaju banke objavljenom u sredu pod nazivom „Nada na pomolu„, istraživači Dojče banke ažurirali su svoje prognoze o globalnom rastu ekonomije zbog vesti o vakcinama protiv koronavirusa poslednjih nedelja.

„Sa stopama blizu maksimuma očekivanja, otvaraju mogućnost za mnogo brži povratak u normalu nego što se očekivalo pre samo mesec dana“, primetio je glavni ekonomista grupe Dojče banke Dejvid Folkerts-Landau.

Sa vakcinom na pomolu, Dojče banka smatra da je „verovatno da će se globalni BDP (bruto domaći proizvod) vratiti na nivo pre pandemije u drugom kvartalu sledeće godine“.

Globalni BDP u 2020. godini smanjiće za 3,7 odsto, pri čemu će američka ekonomija pasti za 3,6 odsto, evrozona će opati za 7,4 odsto, a Kina za 2,2 odsto.

2021. godine Dojče banka predviđa da će američka ekonomija rasti 4 odsto, ekonomija zone evra oporaviće će se za 5,6 odsto, a kineska ekonomija će porasti 9,5 odsto.

Nemački zajmodavac upozorio je da postoje dva ključna rizika koja bi mogla poremetiti ovaj scenario.

Prvi rizik predstavljaju izazovi koje predstavlja izravnavanje krive virusa kako nastupa zima i moguća kašnjenja u proizvodnji, distribuciji i prihvatanju vakcine u javnosti.

Dojče banka očekuje da široko rasprostranjena vakcinacija započne u prvom kvartalu 2021. godine u naprednim ekonomijama, a zatim da se širi postupak nastavi u drugom kvartalu.

Ipak, „još uvek je neizvesno da li će stanovništvo prihvatiti vakcinaciju i da li vakcina može postati obavezna“.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila još 2019. godine da je odbijanje vakcina jedna od prvih 10 pretnji globalnom zdravlju.

Drugi ključni rizik proizlazi iz mogućeg finansijskog poremećaja s obzirom na to da su „centralne banke i fiskalne vlasti preduzele agresivne akcije, posebno u SAD-u i Evropi“ kako bi se suprotstavile ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom.

„Vidimo sve veći rizik od finansijskih poremećaja niz puteve koji proističu iz rastuće precenjenosti imovine i povećanja nivoa duga vođenih neophodnim ekstremima do kojih su prešli podsticaji monetarne i fiskalne politike“, rekli su istraživači.

Nova ekonomija