Pivski kalemovi

0
82

Piše: Mišo Vujović

Daču znam kao tek stasalog mladića, fin učtiv lepo odgojen, blagorodan. Studirao je na koledžu u SaD. Stigao je u paketu sa Krletom i njegovim ekspertima. Napredovao marljivo bez repova i talasanja. Ostao fino vaspitan i odmeren. Tih na majku, šmeker na oca prefinjenog beogradskog džentlamena sa stilom, uvek odevenog kao i većina beogradskih Montenjera sa ležernom mirnoćom prostane Bačke, gde su njegovi naseljeni u Osmoj ofanzivi.

“Reče mi čovek, rekoh mu u poverenju, da će Dačak, postati ministar”.
“Nemam pojma.”, slegao je ramenima.
“Šta misliš?”, pitao je zbunjeno.
“Bojim se da ga ne potroše, ali svaka eskivaža je bacanje rukavice. Rušenje lojalnosti, smatraće gazda”, razmišljao sam na glas.
Da ste u Crnoj Gori čitavo pleme bi pevalo”, nasmejao sam se :
“ Mi Pivljani oka bistra dobili smo i ministra. Niko bolji do sad nije a i od svih najmlađi je…”, pevalo bi se u kolo.
“Zajebavaš Batice, i ti si se promangupiso od kada ne slušaš đeda pa sediš sa ovim bitangama”, pokušavao je da mi vrati šalu. Znajući za maksimu đeda Bogdana :
“Nemoj sa svakim da sediš i svačiju čašu da popiješ”.

Prođe nekoliko dana. Pretačem vino i spremam da naspram balonče za Miku, mog dragog prijatelja, čoveka ozbiljnog porodičnog i profesionalnog pedigrea. Mika je stari kov, retko temaljan i ostvaren čovek. Rafinirani ljubitelj dobre čašice i opuštenog druženja.

Zanimljiv sagovornik i besednik jedan od onih ljudi koji potvrđuju edukativno – kulturološku formu kafane. Na radiju čitaju imena novih ministara. Mikin zet, koga sam upoznao kao klinca, sin uspešnih roditelja, oženjen od znamenite kuće – postade ministar. Dobio je portfelj i nije ga učtivo glorifikovati. Naravno ni kuditi i smetaju mi nasrtaji nekih medija na tog mladog čoveka sa argumentima da je lojalan predsedniku. A koji to ministar nije lojalan svom lideru!?

Čitaju dalje, Dačka preskočiše. Mada znam da se opirao. Ni Batica nema tu vrstu ambicije. Stari šmeker zna da je sloboda jača od bilo koje moći.
Dačak je ostao na svom suverenom mestu. Opušten i spokojan. A i visok je i lep nema šta da nadomesti. Žena zmaj je zasluženo dobila portfelj, umesto njega. Bar tako se šuškalo na visokom nivou došaptavanja.
Nasuh vino i za Batu. Mika je dobio ministra. Po majci – Pivljanina.
Opet su Pivljani na dobitku.

A mi Čevljani nismo skloni da se dičimo zetovima. A imali smo Gosodara – Nikolu Mirkova, knjaza i kralja.
Čak ni pred njim Čevljani nisu uzmicali. Kada je vojvoda Petar Vukotić, čuo da mladi knjaz Nikola, hoće da izvrda veridbu, dogovorenu između njega i vojvode Mirka, jednog jutro sa dvesta Čevljana opkolio je dvor Petrovića. Od tog trenutka njegova se nije poricala.

Nije to bila mala cena. Koštala je i knjaza i Crnu Goru. Ali je plaćena do zadnje banke.
In vino veritas!

IN4S