Kremlj ubrzava promenu Ustava u Belorusiji

0
76

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Minsku prozvao Zapad da stoji iza nereda, ali i izjavio da od Aleksandra Lukašenka očekuje da nastavi s ustavnom reformom kako bi se prevazišla postizborna kriza.

Prošlo je više od sto dana od predsedničkih izbora u Belorusiji, a Zapad nikako ne uspeva da pronađe način da „demontira” Aleksandra Lukašenka, koji je već 26 godina na vlasti. Ne pomažu ni dva paketa sankcija EU, ni uporni protesti građana. Zapadni lideri kao da namerno zaboravljaju da je ključ za takvu političku operaciju u rukama Kremlja.

Iako je Sergej Lavrov iz Minska prozvao zapadne vlade da koriste prljave metode obojenih revolucija, kojima finansiraju opoziciju i stoje iza nereda, šef ruske diplomatije ne krije da je u belorusku prestonicu došao da ubrza promenu Ustava, koja bi mogla da dovede do mirne smene vlasti.

Ruski ministar spoljnih poslova poručio je u četvrtak beloruskom predsedniku da od njega očekuje da poštuje sporazume s Moskvom i nastavi s ustavnim reformama kako bi se prevazišla politička kriza nakon višemesečnih protesta.

„Kao što je predsednik (Vladimir) Putin više puta naglasio, zainteresovani smo da vidimo kako se te inicijative dešavaju, rekao je Lavrov prilikom posete Minsku, aludirajući na najavljene ustavne promene, prenose agencije.

Lavrov je dodao da je Rusiji u interesu da situacija bude mirna i stabilna i da smatraju da bi otpočinjanje ustavnih reformi, koje je pokrenulo rukovodstvo zemlje, doprinelo miru.

U jeku postizborne krize i masovnih protesta po beloruskim gradovima Lukašenko, koji je osvojio, po oceni Zapada, sporni šesti predsednički mandat, nagovestio je da novi izbori mogu biti održani tek nakon promene Ustava. Tada je javno priznao da postojeći politički sistem u zemlji, koju voli da naziva „istočnoevropskom Švajcarskom”, ima autoritarne crte.

Putin je polovinom septembra odobrio Minsku zajam od milijardu i po dolara da bi ojačao poziciju uzdrmanog Lukašenka. Ali, taj kredit je bio uslovljen završetkom ustavnih promena, posle kojeg bi se obavila mirna tranzicija vlasti i Belorusija zadržala u ruskoj orbiti.

Aleksandar Lukašenko, koji opoziciji poručuje da Ustav ne može da se piše na ulici, nedavno je izjavio da bi mnoge nadležnosti predsednika mogle biti predate parlamentu, vladi i drugim strukturama. Beloruski predsednik je predložio novi mehanizam rada, pri kojem će vlada pisati zakone, parlament ih razmatrati i donositi, a zatim podnositi predsedniku na potpis.

„Narod, društvo žele promene i oni su se uhvatili za predsednika i njegove nadležnosti. Izlazak iz toga su promene Ustava”, rekao je Lukašenko, prenosi agencija Belta.

„Nedavno sam se složio s rukovodstvom parlamenta da za prenošenje 70–80 odsto nadležnosti predsednika na parlament, vladu i druge strukture nije potrebno menjati ceo Ustav”, dodao je on.

Ali opozicija, koja ne priznaje rezultate izbora, eventualni politički dijalog s Lukašenkom uslovljava time da reforma Ustava bude izvršena pod međunarodnom kontrolom.

Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej je posle susreta s Lukašenkom izjavio da je Minsk spreman da podrži posredovanje međunarodnih struktura ukoliko ono bude za „iskreno” rešavanje situacije u zemlji, a ne s ciljem smene vlasti.

„Ali ako Savet Evrope bude bez dogovora s Belorusijom donosio neke odluke o programima saradnje s našom zemljom, mi ćemo jednostavno prekinuti svaku saradnju s tom organizacijom”, izjavio je Makej, prenosi „Sputnjik”.

Prozapadna beloruska opozicija ponovo je pokušala da posetu Lavrova Minsku iskoristi kako bi se ubacila u političku igru. Lukašenkova rivalka na predsedničkim izborima Svetlana Tihanovska iz egzila u Litvaniji poručuje kako se opozicija u Belorusiji oduvek zalagala za prijateljske i partnerske odnose sa Rusijom.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je i tvrdnje istaknutog beloruskog aktiviste Pavela Latuška da je opozicija već uspostavila kontakt s Moskvom. Lavrov je to nazvao „potpunom laži”, žigošući ga kao nekoga ko pokušava da „izgradi sumnjivu karijeru na inostranom platnom spisku”.

Iako nije javno saopšteno, Sergej Lavrov je u Belorusiju verovatno došao i da predupredi „naftni spor”, koji bi ponovo mogao da izbije između dve zemlje. Pozivajući se na tri neimenovana izvora, Rojters javlja da je dan uoči posete ruskog šefa diplomatije Minsku beloruska naftna kompanija „Belnjeftehim” obavestila ruski „Transnjeft” kako hoće da od 1. januara za 25 odsto poveća taksu na tranzit nafte koja se preko ove zemlje isporučuje Evropi.

Izgleda da Lukašenko povećava ulog u pregovorima u snabdevanju ruskom naftom, što može da se odrazi i na političke odnose s Moskvom. U januaru, kad su pregovori zašli u ćorsokak, Rusija je zaustavila prodaju nafte Belorusiji, iako snabdevanje Evrope nije prekinuto.

Politika