Belosvetske zaraze: Ples Kovid Derviša u paklenom oku

0
86
Vujičić

-Ma jeste ženo, kakav Džoni, njega smo smestili za svaki slučaj. Ovaj je 100 puta crnji i gori.

-Ma jok, kakva maska, taj bi išo namerno bez čarapa da nije hladno.

On, nikad…

-Ne, ne ulazi u autobus ako nije ko šipak. Ne znam, takav je.

……………………………

-Ako nema dve korone Bog me ubio!

…………………………….

– Sad da ga pošaljem u Maksi, i sa maskom, genocid bi napravio. Baka ni deka ne bi pretekli.

………………………………………

-Ma dobro ja, ja sam na njega rezistentna, ne bojim se za sebe, za zgradu strahujem. Ulaz je u pitanju, zaraziće i staro i mlado, plus znaš kolko imamo kuca i maca po. Nisu životinje krive.

……………………………………….

-Da, što ti kažeš, ima i papagaja, jedva su preležali i ptičiji.

………………………………………..

-Temperaturu. Ko lava ženo. Rekoh mu ono pre par dana da promeni ribicama vodu a nađoh jutros riblju čorbu u akvarijumu. Ma šta znam, valjda im menjo vodu pa dovaćo onako vreo akvarijum. Spržio i zlatnu….. Da…

……………………………………….

-Molim te, ti ih organizuj ovaj još spava. Neka ga još malo. Da, ko zna kako je tamo. I kore za bundevaru… Aha. Možeš. Seriju obavezno ako si skinula. Da bindžujemo. Da, svi pričaju o toj Kruni. Kažu, princ Čarls ljut ko zićan.

……..

-Samo požurite. I kompletno HTZ odelo. Svi. Potuco se po kafanama ovih dana ženo, ni Gugl nije mogo da mu uđe u trag. Puni mu džepovi virusa.

To je bio glas lepe Vuki a sa druge strane žice verovatno je bila neka njena sestra. Koja,ne mogu da kažem jer nisam bio fit. Ali to je za priču svejedno.

Dan korona veštica

Baš mi ne beše dobro.

I nije mi prvi put. Simptomi takođe nisu bili nepoznati, otprilike, delovi tela su utrnuli, ruke i noge nisam najbolje osećao, svest je bila gotovo obamrla uz sveprisutan, izrazit, sevajući bol u predelu jetre.

Žeđ – nepodnošljiva.

Na mestu gde bi trebala da bude bešika, prepunjena cisterna i jedino je mozak govorio:

Budi se!

Životno iskustvo me je naučilo da procenjujem rizike racionalno.

Vraćao sam film od prethodne noći selektujući bitno od nebitnog.

Bitno: Bio sam u kafani. Znam sa kim i beše…. Ne žalim se.

Nebitno: Ne znam koliko je bilo tura i kako sam došao kući.

 

Bitno: Vukica nije otključala vrata. Nije bila kući.

Nebitno: Gde beše?

 

Bitno: Gde beše nije nebitno nego bitno. Moram da se koncentrišem!

Nebitno: Nagon za mokrenjem koji muti razum.

 

Bitno: Odgonetnuti gde to beše mojih lepših 50 odsto.

 

U principu ja ne paničim u rizičnim situacijama.

Iz kreveta sam ustao tek pošto su se slike od prošlog dana razbistrile:

Vukica je dva tri dana bila odsutna, tačnije bila je kod sestre, još preciznije kod njenog ”malog” od 40 godina koji je zapatio Koronu.

Misija se zvala: smestiti ga u bolnicu ”za svaki slučaj”. Angažovani su bili svi resursi, bačene su sve porodične mreže, duž svih kordinata zajedničkog društvenog okruženja.

Lovljeni su lekari-naivčine i drugi, ini, značajni prijatelji koji mogu imati još značajnije prijatelje.

 

I tako,uprkos briljantne rekonsturkcije bliske prošlosti ustao sam, što se kaže na ”levu nogu”.

Znajući i da je Vukica prošla oštru životnu obuku i nikada nije napuštala dom a da čulo mirisa ne ostavi kući, slutio sam nevolju dok sam napuštao sobu i kao, opušteno se kretao ka toaletu.

Pred nju sam izašao mnogo lakši i ”kul”.

Vuki je sedela na dvosedu u karaterističnoj pozi ”žene ,majke, kraljice”. Bila je koncentrisana na daljinski upravljač našeg televizora pokušavajući da pronađe ”Dr Nekona na dimand”.

Dobri doktor Nekon, u danima korone, neumorno se smucao po TV studijima a Vukica se trudila da bude u korak sa njim iako je cela familija obeshrabrivala tvrdeći da je nemoguće ispratiti vižljastog čičicu .

Međutim ona je nekoliko minulih dana propustila gradivo i bilo je svesna gubitka.

-Šta bi na kraju sa ”malim” – upitah zabrinuto ženu koja oči nije odvajala sa daljinske sprave.

-Rešeno-reče više za sebe.

-Kako?

-U Kovid areni je!

-On i nije imao neku temperaturu – i dalje sam glumatao da se ”nešto razumem”.

-Bolje sprečiti nego lečiti – reče jetko tako da sam odmah razumeo da joj trenutno samo smetam.

Nenametljivim pokretom ruke zatim sam blago odigao Korona brošure sa moje fotelje odloživši ”Patnje mladog Čede Vetera na Infenkivnoj” na pod a ”Biljanina sećanja na Koronu” na sofu.

Vuki to čak nije ni primetila.

Umesto da me pogleda prekorno što diram ”sakralne kućne spise”, zatražila je da joj dodam telefon.

I, nije mi bilo teško da ustanem, tek pošto sam seo ,i izvršim naređenje.

-Koji ono beše SMS – pitala je smireno a ja sam se trudio da budem još i više.

-Za Doktora Nekona ti je 353390, taraba,za dr Poljupčić 353399 taraba gvozdena kapija, a za Tihog doktora 353400 taraba, rešetke, ludnica.

I, umesto da pohvali moje stečeno znanje iz epidemiologije Vuki skoro dreknu:

-Jesi bre normalan, rekla sam ti daj telefon, ne moj telefon!

-Tvoj zlosrećo, ovo glasanje košta!

Od Vuki rečeno, od mene izvršeno.

Vukica je, čini mi se ,glasala za sve .Tako je izgledalo sa strane.Pošto je odložila telefonsku spravu ošinu me pogledom uz pitanje:

.-Gde ti je Borko, kukala mu majka?

-Nemam pojama, ne videh ga od Slave?

-Dakle Slava. Jesam ti rekla – kloni se Aranđela. Zabranjeno je avetinjo, slušaš li išta – slušali ti bijesni – zborila je Vuki nastavivši da sikće :

-A znaš li da je nestao sad kada narod grca u virusima?

-Namam pojma!

-A znaš da bez njega Upravni odbor lutrije ne može da radi? Ni to ne znaš?

-Nemam pojma!

Borko inače nije loša persona iako je predsednik Upravnog odbora državne lutrije.Ne bi ni to bio problem da ne postoji prokleti Statut lutrije koji podrazumeva da izvršne odluke potpisuje čelni čovek i da tek onda idu u Službeni list.

Kako sam razumeo Vukicu, doneta je Globalna odluka da se mortalitet od korone ubuduće prati i preko tiketa, slično Ligi šampiona što je inače u korak sa svetom.

Borka opet ne mogu da nađu danima i zbog njegove neozbiljnosti ili čak korona kukavičluka, preduzetništvo u državi tapka u mestu.

-Stvarno ženo kakve ja veze imam sa Borkovim pandemijskim kukavičlukom-pokušao sam da odglumim ljutnju ustajući demonstrativno sa fotelje na putu do sobe ,da kao ” iznerviran”, demonstrativno legnem i nastavim sa lečenjem mamurluka.

-Ima veze ima,sve ima veze, – poslednja je stvar koju sam jasno čuo dok su se kafanske vile nanovo okupljale u mojoj glavi.

Pre nego sam im se predao, mislim da sam registrovao da je došla i svastika koja je netom smestila ”malog” u bolnicu, žena od tog ”malog” pa zatim druga svastika i žagor Salemskih veštica iz Dnevne sobe ispratio me je u zdrav prepodnevni san.

Samo sam jeknuo 60 odsto

Zvono nisam čuo-da priznam, al sam čuo kako se Vuki dere :Gde si Soso!

A zatim se čulo i kako pucaju ”iskreni” ženski poljupčići.

Otrilike ona je odgovorila: Kad je muka ni Sosa vam nije bruka i onda je i ona ”ispucala” rafal kisića po Vukici.

Ja sam već tad bio skoro 100 odsto siguran da će neko postradati.

Sosa je viša medicinska sestra na eminentnoj klinici u prestoničkoj bolnici koju je moj šurak ostavio 2015.kada su prvi put putovali u Egipat.Jednostavno, Šura se nije vratio u hotel posle izleta na Asuansku branu već je ostao da hrani krokodile na Nilu. Sestrama je samo javio da se bezbednije oseća uzvodno od Asuanske akumulacije okružen gmizavcima iz reda Ahrosauria nego okružen sa svih strana Sosinom ljubavi. Sosi je u hotel poslao telegram”da se oseća razvedenom”.

-Izlazi ,ubrzo je Vukica ušla u moju sobu.

Iskoračio sam i bez reči seo u sred Salemskog plemena.

Sosa je već bila stavila masku što je njenom licu davalo određenu blagost . Izvadila iz doktorskog torbičeta iglu i bez reči mi je zarila u prst.

Krv je uzliptala , ja sam jeknuo ali Sosa pod maskom nije dobro čula.

Ponovila je pregled, bušeći mi iglom i drugi prst i kada sam opet jeknuo-reče 60 odsto kiseonika u krvi.

Sve žene su počele zabrinuto da vrte glavama.Doduše,nisu im se videle face jer su bile obučene ”protoklorano za Dan veštica”ali bitno je da su konsenzusom uočile da sam pao u kandže Kovid 19.

Sosa ruku na srce,nije koristila one smešne tračice što idu uz igle i što signaliziraju koliko je kome kiseonika u krvi ”prekostalo” nego je pregled obavila ”sluhistički”.Na osnovu mog jauka,potuljenog reče, ocenjeno je da mi fali kiseonik u krvi to je znak da se sa virusom borim za život.

Svog ”Via Dolorosa”do Arene se ne sećam najbolje.Siguran sam da je u koloni bilo najmanje tri auta.Luda Sosa napred čeono,u sredini Vuki je vozila naš ”polo”u kome sam ja pokušavao da zaustavim krv iz izbodenih prstiju.

U desnom retorvizoru sam video Slavkin ”ford”koji je išao upadljivo uz bankinu jer je Marina na mestu suvozača imala zadatak da pazi da ne iskočim iz auta dok mi je levi retorvizor bio zaklonjen Vukičinim vojničkom gas maskom.

(Rekao bi da je levom trakom u ”pežou”gazio”Bucko najstarija Svaja,al opet ne mogu ”ruku u vatru”).

Povorka se zaustavila na parkingu ispred Kapitalnog Kovid centra i ja sam izvučen iz auta tek pošto je oko mene formiran bezbedonosni špalir.

Ali ne lezi vraže-beše još ” bolničkih uputa da se popuni”.

Ispostavilo se da je predvorje Prijemnog odeljenja omeđeno belim bocama kiseonika poređanim u geometrijsku figuru oktagona u stvari put za raj ili put za kućno čistilište.

Mamurnom i impresioniranom nestvarnim slikama izmaklo mi je i da su se svastike Marina i Slavka prestrojile, zamenivši mesta sa nekakvim ćelavim klipanima iz obezbeđenja(takođe propisno pod maskma) koji su preuzeli stražnji nadzor nadamnom.

Njih dve su lagano prišle Vukici pred oktagonom i dok joj je Marina polako skidala gas masku i jaknu kačila na kiseoničku bocu, Slavka joj je masirala prvo leđa a potom zadnje lože obe noge s akcentom na primicač.

I, pojavi se tada i Balačko vojvoda.

Skoči Vuče ,mlađano Bugarče ,isprsi se pred vojvodom silnim!

Preterujem…

Ispostavilo se da je Balačko u stvari Mića Krivonja iz njihovog sela a on i moja Vuki se znaju još dok su ovce čuvali.

Susret starih čobana , posle toliko godina je bio dirljiv.

Balačko koji je rodne pašnjake zamenio Beogradom za par decenija”na vrelom asvaltu” stekao je reputaciju ”Ivent gospodara prestonice”.

Nema tih vrata koje njegovo ime ne otvara a uslov, da ja na osnovu nalaza Lude Sose kročim na bolničko lečenje u Kapitalni kovid centar je bio da Balačko i Vuki ,kao nekad u selu, odigraju još jedan : Upremase ples!(Baš kao nekad)

I vala bi tako.

Slavka i Marina zapevaše ”Oj svijetla”a Balačko krenu nebu pod oblake.

Vuki i više kao lansirana iz Hajper loupa Elona Maska.Zadirala je čini mi se u jonosferu.

Da srce stane od miline.

Oni momci, sekundanti od Balačka, Bogme i zaplakaše.

Već posle prvih taktova ”Oj svijetla”ledinom oko Kovid kapitalnog centra baš niko nije štedeo dlanove i znao sam da sam položio za Kovid bolnicu.

Potucanja od hipokrićana do poslovnjaka

Na velika vrata sam ušao u Arenu.Čeda, derviš mog sektora Istok, lično me je poveo u svlačionicu da zadužim pidžamu i popijem pivo.

Nije me požurivao tokom bolničkog rituala,naprotiv otvorio mi je i drugo .

E,kad i drugo kliznu ”ko mače niz oluk”, Čeda prozbori:

-Idemo u ”Hiporkita” , krevetac ti je ko bombona,

Krenu derviš zatim napred ,plešući između belih bolesničkih boksova Kovid kapitala čiji su se stanovnici tek budili.

Ja sam išao za njim.

Kada sam ga negde na pola sale Dervišluka,tek da prekinem neprijatnu ćutnju, upitao : Gde leže ”intenzivci”ništa mi nije odgovorio samo je zastao i prineo prst nosu bez pelene.

-Tišina ljudi spavaju

-Kod nas nema takvih,oni su u sektoru Zapad.

-Na zapadu su svi oboleli-šaptao je.

Nastavili smo dalje do samog zida , do najvećeg čadora.

Čeda pred njim zasta i blagim pokretom ruke razgrnu belu tkaninu.

Na krevetu je sedeo mladić žutog lica i izgubljenog izraza.

Pored njega na bolničkoj kaseti behu poređane debele medicinske knjige.

Žuti se nije obazirao na nas već je izgubljeno gledao put knjiga s kojima je bio u očiglednoj svađi i tek pošto i treći put bespomoćno zavrti glavom obrati pažnju na pridošlice.

Predstavio se uljudno:

-Mile doktorski.Ćale mi je šef klinike a ”ležim nevin” sam jer sam 12 put pao anatomiju.Da, on me ovako ,šatro,”uči pameti”…

-Matori je zver-guslao je dalje očajni Mile.

-Prema porodicom je bez milosti a vidi-poče da pokazuje rukom…

-Tamo mu je Pera automehaničar, sklonio ga jer ga žena našla u švaleraciji.Vodovodžiju smestio vamo, desnije a poznavali se pola sata dok mu ovaj menjo ventil na kupatilu.Kao, vodovodžiji ladno da radi zimi dok pucaju cevi pa da ga malo odmori.Ja i seka,kunem ti se,prijavićemo ga zbog nasilja u porodici.Sestru mi bre uvalio na žensko odeljenje jer je bila na koncertu Đanija Trajkovića.

Očito, život Žutog nije bio pesma ili je on bio sazdan od nekog mekšeg materijala.

Pokušah da ga prekinem,te pitah zašto nam se odeljenje zove Hiporkit i budući doktor i verovatno naslednik trona Načelnika klinike se tu nekako smiri.

-Ovde su ti bolesnici koji prirodno gravitiraju ka lekarskim familijama.Inače odeljenje je poznato i po tome što je stepen bolesti obrnuto proporcionalan sa porodičnom i kumovskom bliskošću sa lekarima.Uglavnom svi smo zdravi i smešteni ovde uz zid jer su tu radijatori čija toplota treba da se pobrine da tako i ostane.

I tu konverzacija posta ležernija.

-A gde leži Džoni mali od moje Svaje.Simpatičan, juče doveden i on bi trebao da je u Hipokritu-okuražih se da ga pitam.

Žuti se zamisli pa nemoćno raširi ruke.

-Sećam ga se od juče al gde nesta ne pitaj.Znam da mi se javio da ide kod ”poslovnjaka”al dal se vraćo,nemam pojma.Popih neke bensedine juče pa…

 

Mene su posle ovog ugodnog ćaskanja smestili u drugi čador od Žutog-

.I taman što prilegoh i zatvori oči,čujem komešanje,” zovu jedan drugom:Dobro jutro”.

Neki traže peškir za umivanje a neki bi i prvo po rakiju.I kuca se,oho ho…

Bome i ja digoh glavu ka nebesima i zahvali se svevišnjem što me primi u Kovid central te kročih iz čadora.

Nisam dugo tražio Borišu.

Njegova rezidencija je bila u centralnom delu bolesničkog ”poslovnog kvarta”vidno označena tiketom ”iz keca u dvojku”.

A i on se siroma obradovao.

-Došla maca na kiseonik.A kad sam te zvao da idemo odma posle Slave ,ti jok-uvek se Boriša pravio pametan pa ga ni virusna muka nije promenila.

-Ma došo malo da te vidim-nisam se dao i Boriša tada ,da prekrati formalnosti, dade rukom znak onim njegovim čaušima da je jutarnji Kolegijum probisveta završen i da su slobodni.

-Šta je novo napolju-upita tiho kad ovi izađoše a ja prvo reče :Ništa a onda se setih:

-Traže te majstore.Ne mogu bez tvoje ćage.Ceo svet danas igra kvotu na mortalitet-rekoh mu u dahu a on će:

-Ne pada mi na pamet da igram hendikep.Stiskali su oni mene i pre Slave ali bar ti me znaš, (pokazivao je sad Boriša rukom na obraz).-Zato sam i zbriso,nije Boriša čast našo na ulici.

Vala i u pravu je pomislih.

Treba imati obraza i pod virusom.Pandemije prođu ali ostaće ko je šta radio u ova smutna vremena.

-Da mi ne videh malog od Svaje,juče ga ove moje poslaše-bilo je moje sledeće pitanje.

Ovaj se začudi, sleže ramenima a ja da mu malo razigram sećanje nastavih:

-Lep crn dečko oko 40,ne fali mu ništa, ”delje” preferans iz sve snage?

-A taj,e je….

-Puko je juče, prve noći.Pot repot,pot repot i izgubi krevet.Što ne javi ranije znaš da bi ga čuvo.Dobar mladac i telefon mi je ostavio-videh da je Boriši

žao Džonija ali stvarno nije bio kriv.

I šta ću.

Svaja me je prethodno zaklela da joj pozdravim sinčinu te uze od Boriše taj broj da mu se javim.

Moj drug je u tom trenutku kulturno napustio čador-rezidenciju.

Izgovorio se da ide po viskić, a u stvari izašao je da ne sluša porodične intime.

(Uvek sam cenio njegove manire)

-Gde si bre Džoni, a sa druge strane muk!

-Džoni,Lepi Gane ovde.Da teča,Gane Vukičin…

-Slavka me poslala da te nađem.Gde si?

Tek tad poče nešto da cvili sa druge strane.

-Nemoj lebati,isključi telefon ovo nije zezanje-jasnije sam sad čuo Džonija u ropcu.

Zatim je njegov glas postao još jasniji.

-Ja sam super, pod Brankovim sam mostom sa azilantima, nema nikave frke ali Slavki i Mirki ni reč.Ako te veštice nađu, viči: ”super je Nidža leškari pod kiseonikom”….Kući Gane živ neću.

Razgovor sa Džonijem mi ”nije bio po meri”.Ne toliko zbog nepoverenje u njegovom glasu i sumnji da ću ga odati koliko zbog činjenice da nikako nisam mogao da ga ubedim da ”makar meni može verovati.

Russian President Vladimir Putin, center, wearing a protective suit enters a hall during his visit to the hospital for coronavirus patients in Kommunarka settlement, outside Moscow, Russia, Tuesday, March 24, 2020. For some people the COVID-19 coronavirus causes mild or moderate symptoms, but for some it can cause severe illness including pneumonia. (Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

Jesam doduše tražio da mi zauzvrat pokloni Kuran od Avganistanskih migranta pod Brankićem ali nije to bila ucena-već čisto kolekcionarstvo.Džoni se sam hvalio da njegovi novi prijatelji nose svete knjige s originalnim potpisom Al Bagdadija.

Mali me nije lepo razumeo i to bi me možda čak i razbesnelo da događaji nisu počeli da se nižu kao na traci.

Odnekud se netom , predamnom pojavio Čeda Derviš prilično unezveren tražeći da smestam krenem da za njim i da ne pitam kuda.

Ćutao je ko derviš mulac dok smo se peli stepenicama na galeriju.

Toliko je bio uplašen da je zalego na pod čim je otvorio čelična vrata nekakvog kabineta koja su više ličila na pročelje kakvog švajcarskog trezora nego na bila šta drugo.

Ja sam bio,naravno- ”kul”.

Osoba je stajala okrenuta leđima.

Gledala je kroz prozor kao da premerava ”naš sektor”.Na zidu opozitno od njega bilo je more nekakvih monitora a na masivnom orahovom stolu ,na koji se taj oslanjao zadnjicom , stajali su pod konac poređana brdašca papira i fascikli.Njegova italijanska ”Brioni pidžama”razlikovala se dizajnom od ostalog bolničkog veša što ga vide u Kovid kapitalu i bi mi jasno da Čeda Derviš nije slučajno pao ničice.

Onda se taj okrenuo.

Očinski je raširio ruke.Ništa nije rekao,plakali smo tiho i on i ja.

Roki, moj Roki iz klupe.

-Pa gde si Roki mesecima te nema-prvo je što sam progutavši more suza,uspeo da kažem.

-Ovde od početka Korona krize.

-Zašto rođeni,što se ne javi, hteo sam da ga pitam ali on je kao i obično krenuo sa beskonačnim monologom.

-Emanuel Ram, Obamin i moj savetnik je rekao:Političari i biznisimeni su dužni da iskoristi svaku dobru krizu.Ja samo slušam.Ionako ćemo sutra svi biti mrtvi a ja hoću da,i kada budem mrtav, budem bogat.

Dok je hvatao vazduh da nastavi nekako sa uspeo da ga podsetim i da se razvodi i da ga bivša uzalud traži mesecima da potpiše nekakve papire ali on samo odmahnu i nastavi.

-Ključ mog uspeha u Kovid kapitalu zove se Milka Strejara.Do marta je bila samo higijeničarka i Baba sera a od marta je kraljica Kovida.Milka i ja gospodarimo ključevima toaleta i tuševa Kovid kapitala a ovi dole- mogu da nas mole…

HA,HA, HA, HA-smejao se Roki od srca.

Sve zacenjujući se dalje pokazivao je na brdašca onih papira pobrajajući sve diplome , nameštenja,Ukaze i odlikovanja koja je zaradio od marta naovamo.

….Zamenik načelnika Nukelarnog instituta,Pilot lovac na Batajnici,Đak i plejboj iz Podgorice ,šef razvoja nano-tehnologija Surduličke više mašinske,doživotna desetka u FK Crvena zvezda…

To i još gomilu toga pošteno je stekao koristeći pamet u Korona krizi.

Pokaza Roki zatim Čedi dervišu da se ”čisti” a ovaj jedva dočeka.

Otvori potom čeličnu kasu koju je držao desno do stola prepunu roleksa,burmi,pečatnih prstena, lančića i kajli a bogami čini mi se da je bilo i zlatnih zuba i titinijumskih proteza i nastavi da obrazlaže sve gledajući me ispod oka koliko mu se divim:

-Pritera ih kad popiju a ključevi od klonje kod mene-objašnjavo je Roki suštinu biznisa ulazeći potom i u detalje:

-Uznoje se pod onim kaliroferima a ključevi od tuševa ,zna se.

-Hteli bi negativan PCR da idu kući a laboratija zna se.

-Zdravlje ima cenu-glupi novinaru,pade Roki u sledeći nekontrolisan smeh i dohvati me pod mišku. .

Roki je inače moja najbolji drug.Nismo se gledali poslednjih meseci i bio sam siguran da je u nekom Goldman Saksu ali sam se grdno prevario.

Inače to je čovek čiji džepovi ne pamte kako je biti bez para.Novac ga je hteo oduvek i mada neki to povezuju sa činjenicom da je počeo da džepari još u Trećem osnovne po đačkim garderobama-ja to nikad nisam reko.

Doduše još od Trećeg nikad nisam ni pokušao da zavučem ruku u džep kada je trebalo platiti viršle za užinu a godinama potom i skuplje i bitnije zajedničke račune.

Sve u svemu,izašli smo ozareni i zagrljeni iz kabineta ali nismo daleko odmakli.

Do sledećih gvozdenih vrata.

Na njima je pisalo:Laboratija a ispod većim slovima:Pakleno oko!

Dvojica ljudi u hazmat odelima samo su se pogledala kada smo ušli.

Niži je munjevito strgao svoju kapuljaču a viši je zbunjeno petljao oko rajfešlusa dok se i on nije iskobeljao iz kombinezona.

Deki i Šomi gledali su me svojim krupnim telećim očima.

-Samo kada si nam došao-oglasio se prvi Šomi a Deki,emotivac ,majka ga rodila, gutao je knedle sećajući se davnih vremena.

-Šta smo sve preturili zajedno-skupi i on snagu .

Potom smo sva četvorica malo ćutali i sećali se sve dok Roki nije nastavio da melje:

-Pakleno oko je srce sistema u borbi sa Kovid 19-objašnjavao je .Desnim liftom dolaze brisevi koje Deki i Šomi prikupljaju ,naravno propisno zaštićeni kompletnom opremom i bacaju ih u kontejner za smeće.Kontejner, kad se napuni prazne levim liftom.

Između punjenja i pražnjenja popunjavaju se rezultati testa strogo se pridržavajući važećih medicinskih protokola.Do juče na snazi je bilo uputstvo iz Ženeve :”Kud svi Turci tu i mali Mujo”što znači da su svi brisovi bili pozitivni.Od danas važi Protokol ”par nepar”.Naravno ima izuzetaka i izuzeci se tarifiraju po cenovniku -deklamovao je Roki.

Zatim smo sva četvorica uzeli pauzu od Korone i seli kod Rokija u kabinet da ”obeležimo”.Marširao je Džek za Džekom.Roki je opet mahao onim papirima smejući se histerično a na uvo mi je šaputao da Šomi i Deki ne čuju kako mi dozvoljava da ga ubuduće zovem Roki Duboki ali da ne pominjem državu da se ne dosete da im plati porez.

Miša i Deki su me opet ko braća molili da ostanem do uveče.Iskušavali su me obećanjima da u sektoru Jug noćas o Rokijevom trošku svira bend iz naše mladosti.

Ipak ja se nisam kolebao . Kada sam se opraštao sa starim društvom već se mogla čuti Tonska proba iz sektora Jug.To su bila ”Srebrna krila” iz naše mladosti .

Čuo se Kalember:Korona,korona,korona-bombona.

….U srcu mi led a na usnama žar

otkad dođe ti ja posta i Korona car,

koorna,korona,korona,bombona…

Majke mi ostao bi na koncertu sa njima nego mi se učini da je nezgodno da kasnim na posao već prvog dana.

Roki mi je ,onako raspoložen prethodno tutnuo rešenje u džep da sam blanko novi zamenik direktora Telekoma.

Reče mi samo-na sranju sam ga zadobio.

IN4S