Promisleni susret na rastanku

0
52

Mnoge „Politikine” naslovne strane, izveštavajući o velikim i prelomnim događajima istorije, ušle su u istoriju. Setimo se samo dramatičnog patriotskog pokliča „Iz boja u boj” (16. avgusta 1914), a četiri teška ratna leta kasnije „Srbija je pobedila” (6. septembra 1918). Nakon tri decenije, „Poginuo je kralj Aleksandar Prvi (10. oktobra 1934), pa zatim „Kapitulacija Japana” (3. septembra 1945), na kraju Drugog svetskog rata, da bi 30. juna 1948. prvu stranicu najstarijeg dnevnog lista na Balkanu prekrio odgovor KPJ na Rezoluciju Informbiroa… I tako dalje, nastavljalo se svedočenje naslovnica „Politike”, od kojih bi se mogla sačiniti jedna rečita i upečatljiva izložba, istovremeno efektan istorijski podsetnik i, samim tim, poučnik, pogotovo mlađem naraštaju koji se duhom i elektronskim instrumentima novih vremena sve brže odvikava od čitanja i ulazi u predele prevlasti slike i signalne, lapidarno svedene komunikacije. U nedelju, 1. novembra, na kioscima i na njenom portalu osvanula je još jedna „Politikina” naslovna stranica koja će se uvrstiti među izuzetne iskorake i neizbrisive belege u novinarskoj misiji ovog uglednog lista koji je, kroz sve uzlete i povremene padove, uspevao da opravda ulogu prvog referentnog dnevnog lista na srpskom jeziku.

Promisao je hteo da se na naslovnoj strani „Politike” prvog dana ovoga novembra sretnu, licem u lice, dvojica hrišćanskih arhipastira, poglavar Katoličke crkve, papa Franja, koji je, povodom stogodišnjice diplomatskih odnosa Srbije i Svete Stolice, „Politikinim” novinarima Željku Šajnu i Žarku Rakiću dao intervju bez presedana, i mitropolit Srpske pravoslavne crkve, tek upokojeni Amfilohije (Radović), dugogodišnji čelnik Mitropolije crnogorsko-primorske. Takvog ekumenskog susreta na naslovnici jednog dnevnog lista verovatno nikada nije bilo i teško da će ikada više biti! Simbolika njegova je jaka, ali mu značaj nadilazi svaku posredovanu simboličnost i izranja iz najdubljih tokova i poruka življenja i svedočenja Hristovog nauka u epohi koja mu nije nimalo naklonjena i u kojoj se čovečanstvo velikim delom udaljilo čak i od onih vrednosti koje ne pripadaju samo religijski sakralizovanom, već i prirodnom moralu, onoj etici koja je stvorila i od pamtiveka održavala ljudske zajednice. Tako su se, eto, u „Politici” poslednji put sreli, i zauvek zemno rastali, papa Franja i mitropolit Amfilohije, duhovnici koji su se poznavali i iskreno uzajamno uvažavali. Kao episkop-administrator Eparhije buenosaireske i južno-centralnoameričke SPC, mitropolit Amfilohije je 2007. i 2013. posetio Argentinu, predstavljao je patrijarha Irineja i SPC na ustoličenju nadbiskupa Bergolja na Katedri Svetog Patra, a sretao se njim i tokom rada mešovite pravoslavno-katoličke komisije za preispitivanje uloge zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata (2016). Obojica su bili ljudi i episkopi nepokolebljivo posvećeni dijalogu. Papin intervju je u „Politici” primišljeno naslovljen porukom da se „sukobi ne rešavaju zaboravom, već dijalogom”, dok je odlazak mitropolita Amfilohija propraćen neopozivo snažnim zaglavljem „Podgorica na kolenima dočekala kovčeg”, što je ishodno u punom sazvučju sa papinim rečima.

Spontano padanje na kolena pred neumrlim pokojnikom dokazuje da narod, uprkos svim nepravičnim i nerazumnim optužbama protivnika dijaloga, nepogrešivo oseća i poštovanjem nagrađuje neimare međuhrišćanskog i međuljudskog zbližavanja. Sreli su se, eto, i zauvek rastali na naslovnoj strani „Politike” jedan izuzetni rimski papa i jedan podjednako izuzetni pravoslavni mitropolit… Istinska braća u Hristu.

I da, kojim srećnim slučajem, naslovna strana „Politike“ nije ponela likove obojice istaknutih arhipastira, već samo fotografiju pape Franje, ona bi se opet morala smatrati istorijskom. Zna se da pape nikoga ne zovu u posetu i ne daju intervjue, sem nekom posebno poverljivom posleniku sedme sile, kao što je, recimo, Benedikt Šesnaesti nemačkom novinaru Peteru Zevaldu autobiografski poverio istine svoga života, iz čega je nastala čitava razgovorna knjiga. A papa Franja je „Politici” dao pravi, aktuelni, gotovo programski novinski intervju i uputio opšti poziv na dijalog, u svetu i u vremenu duboke krize sposobnosti da se razgovara, razume Drugi i, ako je sreće, sporazumeva s Njim. Odabrao je baš srpsku i beogradsku „Politiku” da se obrati svetu, što intervjuu pribavlja poseban, mnogostruki značaj i on je, jamačno, već preveden ili se prevodi na španski, engleski, francuski, ruski i druge jezike, a svetske agencije ga preuzimaju i u celini ili delimično prenose. Zvezdani trenutak „Politike”! Sve što je papa u ovom razgovoru sa novinarima „Politike” poručio čovečanstvu odnosi se, naravno, i na Srbiju, jer je upućeno celom svetu, ali u njemu nema pominjanja tzv. lokalnih tema, kako bi se moglo očekivati i što bi nesumnjivo privuklo veću pažnju ovdašnje i regionalne javnosti. Lekcija je to, pored ostalog, onima u srpskoj sredini i naročito mnogima u neposrednom zapadnom katoličkom susedstvu, koji ne shvataju da je papa Franja ne samo katolik, već i hrišćanin i da mu ovdašnja sporenja i ostrašćenosti, iako zna za njih, nisu pastirski, a ni politički prioritet. Papa Franja je verski poglavar i državnik čija se reč u svetu sluša, iako se različito, pa i sasvim oprečno razume i tumači. Uglavnom se ideološki raspravlja o njegovim navodnim „skrivenim namerama” iza reči, a mnogo manje pažnje posvećuje onome što govori. I to je legitimno i, možda, opravdano. Međutim, bilo bi za promenu korisno pažljivo saslušati šta ovaj nesvakidašnji papa ima da kaže o velikim temama savremenosti i svevremenosti, pa ga, ako treba, i argumentovano osporiti. Sadržajan intervju u „Politici” za to je odlična prilika.

Bivši ambasador u Vatikanu