Akademija NATO saobraćaja i Sinod građanskog sekularizma

0
83

Da sekularizam može biti alibi za odsustvo zdrave pameti uverilo nas je po pisanju portala NovaS otvoreno pismo koje je 199 profesora i saradnika Univerziteta u Beogradu uputilo „rektorki Ivanki Popović sa zahtevom da spreči, kako navode, nezakonit otkaz profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Rodoljuba Kubata i da upozore tamošnju upravu da ne sme da narušava akademsku slobodu profesora“.

U osnovi spora našlo se pitanje ko ima ingerencije nad radom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Da li je to Beogradski univezitet ili Srpska pravoslavna crkva. Osim standarnih poziva za zaštitu demokratičnosti i sopstvenog tumačenja zakonitosti, apel potpisnik se u više navrata pozvao i na argument sekularnosti. Komičnost ovog argumenta podsetila nas je po ko zna koji put na činjenicu da znanje i stručnost ne moraju nužno da budu u korelaciji s mišljenjem. Zatražiti sekularizaciju bogoslovskog ili ti teološkog fakulteta, smisleno je otprilike kao i zahtevati depolitizaciju Fakulteta političkih nauka ili, pak, insistirati na pozitivističkom metodu u metafizici. Ako ne SPC, ko onda tačno treba da odlučuje o školovanju budućih sveštenika – Udruženje Inuita u Pensilvaniji, NGO Ateisti Srbije ili asocijacija žena preduzetnica u obrazovanju? Oslobodivši nas nelagode zapitanosti, potpisani profesori su ipak skromno preporučili svoje usluge, odnosno, institucije saveta i senata Univerziteta, kao univerzitetskog sekularnog i građanskog Sinoda. Principi sekularnosti su jasni. Samo sekularisti u sekularnom društvu imaju pravo akademske dekapitacije.

Takva tvrdnja bi bila smislena pod uslovom da zaboravimo činjenicu kako samu državnost, te i današnju sekularnost koja je svojata, dugujemo upravo nesekularnoj SPC kao temelju nacionalnog i državnog identiteta. Ništa manje zbunjuć nije ni detalj da je upravo Pravoslavni bogoslovski fakultet daleke 1905. godine bio jedan od osnivača Univerziteta u Beogradu. Očigledno teorija o nužnosti sekularnosti nije baš potvrđena primerima istorijske prakse.

Da stvar bude gora po potpisnike apela, „nesekularana“ priroda blagoslova, kao uslova za rad na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, zapravo je standarna praksa na očigledno nesekularnom evropskom Zapadu ka kome teže potpisnici. Oličen u institutu „missio canonica“, blagoslov daje pravo crkvama širom EU da odlučuju ko će predavati na teološkim univerzitetima u skladu s doktrinom vere. Budući da je EU očigledno manje progresivna od nas, potpisani profesori bi mogli prethodno da se izjasne da li smatraju da je Srbiji mesto u tako nesekularnoj tvorevini ko što je EU ili da bar da samom Briselu kroz tužbu sudu za ljudska prava ukažu na njegove pogreške.

Jednako zanimljiv argument, ove peticije bio je vezan i za pitanje akademskih sloboda. O kakvoj se tačno slobodi radi? Ako je u pitanju sloboda da se iznese različito mišljenje, nejasno je zašto se potpisnici nisu jednako odlučno izjasnili povodom očiglednog progona prof. dr Zorana Ćirjakovića? Razlog je imajući u vidu praksu, moglo da bude to što se sloboda odnosi samo na slobodu za određeno mišljenje, u ime koje su potpisnici javno ćutali tokom privatizacije i kolonizacije Srbije posle petog oktobra. Jedan od potpisnika, sudeći po pisanju štampe, bio je čak slobodan da tokom NATO bombardovanja emigrira u američku centalu NATO pakta, da bi se 20 godina kasnije (po prestanku opšte opasnosti) našao slobodan da spočita Sinodu SPC kršenje akademskih sloboda.

Slično bi predpostavljamo prošlo i pitanje demokratičnosti. Na predlog da narod odluči u ovom sporu, koji svakako u ulozi poreskog obveznika finansira sve „akademske slobode“, kao ključni arugumet iz kutije sloboda bi verovatno bio izvučen argument stručnosti, odnosno, pitanje da li je narod dovoljno stručan da donosi takve odluke? Nikome naravno ne bi palo na pamet da se zapita da li je akademik saobraćaja ili senat Univerziteta sa pravnim ambicijama dovoljno stručan da sudi u pitanjima teologije. To je valjda već pitanje demokratije.

Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige

www.srpskaliga.rs