Strah od Kine i Rusije iza fasade „dušebrižnika“

0
145

Bila je dovoljna samo najava da Srbija razmatra kupovinu kineskog protivavionskog raketnog sistema FK-3, pa da Sjedinjene Američke Države, u pismu punom „brige“ za srpske interese, dobronamerno upozore Beograd na rizike kupovine oružja iz Kine. Fasada „dušebrižničkog” stava zapravo krije strah od konkurencije, ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić.

Komentarišući pisanu izjavu američke ambasade u kojoj se navodi da se „slažu da je nabavka vojne i odbrambene tehnike suverena odluka svake zemlje, ali da bi vlade ipak trebale biti svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama“, kao i savete Srbiji da „radi na potpunijem usklađivanju sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom EU“, Pavić sa dozom ironije kaže da bi naša zemlja verovatno trebalo da bude ganuta „pažnjom“ koja nam dolazi iz američke ambasade.

Američki strah od kineske i ruske konkurencije

„Iz ovakve izjave stiče se utisak da Amerika više brine o našim interesima nego mi sami. Čak se Amerikanci brinu i o evropskom putu Srbije, koji bi zapravo trebalo da bude stvar EU, a ne SAD. Skoro da bismo i poverovali u ovako dušebrižnički stav Amerike da nije bilo svega što su radili u poslednjih četvrt veka – od sankcija, preko agresije i bombardovanja osiromašenim uranijumom, do priznanja lažne države Kosovo i teranja Republike Srpske u unitarnu BiH. Ali, pošto znamo kako stvari zaista stoje, možemo reći da se Amerikanci zapravo brinu zbog konkurencije koja dolazi iz Rusije i Kine“, primećuje Pavić.

Kako kaže, u Vašingtonu se boje jeftinijeg i kvalitetnijeg naoružanja koje nabavljamo, kao i toga da više nećemo zavisiti od njih. Od Amerike danas zavisi naše celokupno okruženje koje su uvukli u NATO i potpuno vezali svoje lance snabdevanja, kupovine, servisiranja za Vašington i nekim manjim delom za druge zapadne prestonice koje proizvode oružje.

„Amerika se vodi čuvenom Rokfelerovom uzrečicom da je „svaka konkurencija greh“, a Srbija čini „greh“ time što se okreće konkurenciji.“, kaže politikolog.

Amerika ne poštuje našu vojnu neutralnost

Prema rečima Mitra Kovača, general-majora u penziji i direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma, svedoci smo postojanja kontinuiteta američkog odnosa prema našoj vojnoj neutralnosti i izboru strateških sistema, prvenstveno u domenu ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

„Taj kontinuitet je u nameri da se naš slobodan izbor ograniči. Naime, pre je bio problem zato što to radimo sa Ruskom Federacijom, a sada vidimo da je problem što to radimo i sa Kinom, uz komentare da se radi o „autoritarnim sistemima“ i da „ne vodimo dovoljno računa o usklađivanju naše bezbednosne i odbrambene politike sa Evropskom unijom“.

To je jedna ustaljena mantra koja se ponavlja. U suštini govori o tome da oni ne poštuju našu vojnu neutralnost, odnosno da je poštuju samo formalno, jer čim uradimo nešto što nije saglasno njihovim dugoročnim interesima nastaje problem, pa i pretnja sankcijama. Mi smo se suočili sa tim posrednim pretnjama kada smo kupili „Pancir“, kao i kada je na vežbu u Srbiju dovezen S-400, nakon čega su usledile neprekidne akcije ispitivanja da on slučajno ne ostane u našoj zemlji“, napominje Kovač.

Pavić je mišljenja da to što Vašington očekuje da Srbija kupuje oružje od zemalja koje su priznale Kosovo nije, na žalost, krivica samo SAD.

„Za takva njihova očekivanja postoji pokriće jer smo mi kupili neko naoružanje od Francuske, a pominje se mogućnost da čak kupimo i neke američke bombardere. Dakle, mi smo ih sami ohrabrili u takvim očekivanjima. Na kraju krajeva, Amerikanci se ponašaju isključivo u skladu sa sopstvenim interesima. To je u sadašnjem svetu legitimno, ali je legitimno i da se mi vodimo svojim interesima, koji nas upućuju na one koji nisu priznali lažnu državu Kosovo, koji ne ugrožavaju naš teritorijalni integritet, koji nas neće ucenjivati niti nas ostaviti na cedilu u doba velike krize koja je na pomolu“, kaže politikolog.

On očekuje da će se pritisak Amerike, u smislu odvraćanja Beograda od ideje da kupi kinesko naoružanje, nastaviti i to u još jačem intenzitetu.

„Oni to rade svuda, čak i sa Rusijom i Kinom, pa je za očekivati da će to raditi i sa drugim zemljama, naročito onim koje nemaju nuklearni arsenal. To je način američkog funkcionisanja, način koji je naredbodavan, jednostran, hegemonistički i to je nešto što moramo da uračunamo. Ali, to naravno ne znači da takav ton treba da nas odvrati od praćenja naših sopstvenih interesa“, kategoričan je Pavić.

Kineski ili ipak ruski PVO sistem

Kovač smatra i da kupovina kineskog PVO sistema nije najbolje rešenje za Srbiju i prednost daje ruskim.

„Zbog boljih performansi sistema S-300 i S-400, kao i zbog transfera znanja, veština i sposobnosti našeg starešinskog kadra, trebalo bi ići u domen kupovine jednog takvog sistema. Iako se kao osnovni kriterijum navodi da je kineski sistem znatno jeftiniji, verujem da će se naći razumevanje da se ipak ide u pravcu kupovine ovih drugih, jer kada se govori o takvim strateškim sistemima koji se nabavljaju retko i na duži period, cena se toliko ne gleda već efikasnost. Verujem da, ukoliko Srbija nije donela konačnu odluku da kupi kineski FK-3 koji je izvesna kopija ruskog S-300, da će o tome razmisliti zarad kompatibilnosti, logistike, jednostavnije operativne upotrebe, uvezivanja drugih raketnih sistema u jedinstven PVO sistem Srbije i da će tu odluku više puta izvagati“, smatra Kovač.

Kako navodi, to je strateška odluka koja će sigurno ići na ruku izboru jednog savremenijeg sistema za budućnost.

„Mislim čak i da više ne treba ni razmišljati o S-300 već o S-400, jer će bezbednosno okruženje i kompletan Balkan u narednom, višedecenijskom periodu, na žalost, biti poprište nerazumevanja i sukobljenosti interesa velikih sila“, zaključuje Mitar Kovač za Sputnjik.

Sputnik