Italijanski lekar sa kolegama je 45 dana posmatrao korona pacijente

0
215

Primarijus Alberto Zangrilo, koji radi u bolnici San Rafaele u Milanu, kaže da je koronavirus i dalje prisutan, pritajen, ali da više ne može da izazove tešku sliku bolesti. Ističe da ne znači da svaka zaraza znači i oboljevanje od kovida-19, te dodaje da sa koronavirusom moramo nastaviti da živimo.

Alberto Zangrilo održao je konferenciju za strane medije na kojoj je govorio o koronavirusu, vakcini, italijanskom odgovoru na pandemiju.

Dopisnica RTS-a postavila mu je pitanje o potencijalnoj vakcini, kao i o izjavi predsednika Veneta Luke Zaje, koji je rekao da je srpski virus agresivniji od italijanskog. Zangrilo smatra da Zaja ne bi tako nešto rekao „bezveze“, već da ga je informisao neko kompetentan.

Kako biste Vi, koji ste se svakodnevno borili sa virusom u jeku epidemije, opisali kovid?

Sars-kov-2 je ekstremno zarazan virus sa kojim moramo da naučimo da živimo. Smrtnost od ovog virusa je deset puta veća od one kod virusa gripa ali je mnogo manja od onog kod virusa Sars-1 koji je i mnogo manje zarazan. Ovo je podmukao virus koji još uvek malo poznajemo, znamo neke njegove generalne karateristike ali to je svega 50 odsto od onoga što bi trebalo da znamo da možemo da kažemo da smo mirni.

Šta mislite o odluci vlade da produži sanitarno vanredno stanje do kraja godine?

Ja mislim, i uvek sam tvrdio da su Italijani narod koji zaista poštuje pravila. Mi smo se odlično snašli u ovoj epidemiji i odgovorili na najbolji mogući način. Bili smo prva zemlja sa lokdaunom proglašenim 8. marta, prva evropska zemlja koja je bila crvena zona. Bili smo dva meseca zatvoreni, to se zaista isplatilo, to je bio jako važan momenat. Italija je kula civilizacije i naš cilj je dobro svih i mislim da nije u redu proglasiti vanredno stanje do kraja godine, to je jako dug period i to zaista ne odgovara zdravstvenim rezultatima, nema nikakvog smisla. Mislim da bi trebalo da savetujemo ljude i da računamo na njihov zdrav razum, poštovanje prema drugima i sebi, distanca, higijena, dakle sve ono što se pokazalo bitnim za smanjenje virulencije. Kvantitativno je virus skoro nestao.

Šta mislite o vakcinama na kojima rade mnoge zemlje, da li možda možemo uskoro očekivati neku sigurnu vakcinu, i da li nas to može zaštiti?

Vakcina je fundamentalna kada se radi o ovakvim infekcijama i to pokazuje i grip koga imamo svake godine i vakcina je bitna kod osetljive populacije stanovništva. Verujem da karakteristike ovog Sars-kov-2 koji nam malo beži da se tako izrazim, čine to da će vreme traženja vakcine biti malo duže, zato sam jednom prilikom i rekao da se nadam da će virus nestati pre nego se nađe vakcina. Moram da podvučem da imamo sve više dokaza da ovaj virus pokazuje neke posebne osobine, imamo mnogo slučajeva ljudi koji su ozdravili pa onda opet bili pozitivni, imunski odgovori nam pokazuju da nam ovaj virus još nije jasan.

Šta mislite kako je nastao virus? Priča se da ga je bilo još u decembru.

To je teško pitanje, ovi koronavirusi imaju genezu koja postoji od praistorije. Koronavirus su postojali i pre nekoliko stotina godina i prešli su sa životinja na čoveka sa mutacijom i štetom koja sa tim dolazi. Još uvek se diskutuje o tome odakle dolazi ovaj virus Kovid, postoje neki dokazi koji još uvek nisu podržani od strane nauke tako da još ne znamo da li je virus bio tu možda još pre Kine ili pre Italije. Mi smo imali viralne upale pluća još u novembru koje su se lečile kod kuće ali mi ne znamo da li je to bio kovid. Vreme će nam to pokazati. Sretaćemo se mi još u budućnosti sa raznim virozama.

Ja i mnoge moje kolege tvrdimo da je odnedavno virus oslabio tj. da smo uspeli da ga suzbijemo, on jeste tu ali on više ne proizvodi bolest. Mi smo bili jako brzi kao prva zapadna zemlja u nalaženju efikasnog odgovora u organizaciji i u terapeutskom odgovoru, mislim da moramo biti brzi i u tome da napokon otvorimo Italiju ne bi li vratili društveni život, ekonomiju i sl. Rizikujemo da izgubimo sve ono što smo imali pre Kovida i onda nećemo moći to da vratimo. Njujork tajms piše da je u Americi 5,4 miliona ljudi izgubilo pravo na osiguranje tj. pravo na lečenje a mi znamo kako to kod njih funkcioniše. A izgubili su ga jer su izgubili posao. Taj rizik postoji svuda ako ekonomija ne krene, osiromašićemo, bićemo globalno hronično siromašni i gladni i zemlja će umreti kao i druge zemlje koje neće znati kako da strateški reaguju što se ekonomije tiče. Dakle moramo da se pokrenemo poštujući zdravstvena pravila, hrabra, moderna i koja donose perspektivu.

Iz kog razloga Vaša teorija o tome da virusa više nema treba da bude ona u koju će ljudi verovati a ne neke druge?

Ma, niko ne može sebi da dozvoli da bilo šta teoretiše već da se bazira na epidemiološkim podacima i statistici. Ja i još deset kolega koji imaju plurispecijalizacije smo napravili dokument koji se bazira na posmatranju i istraživanju svih ovih meseci i ne pričam u svoje ime već na osnovu svega što su doživele moje kolege, na hiljade medicinskog osoblja koji su bili u ovoj krizi, živeli su u bolnici bez da su išli kući, rizikujući zarazu i smrt.

Kada smo nakon mesec i po dana kliničkih opservacija primetili da nema više pacijenata koji dolaze sa tipičnom sars slikom: kašalj, temperatura, slabost, respiratorna insuficijencija složili smo se da virus više nije u stanju da proizvede onu užasnu bolest i eto kako je nastao Dokument 10 lekara.

Potrebno je preneti tačne informacije kliničkog posmatranja, elaboracija podataka, zatim potvrde koje dolaze iz laboratorije, statističke analize i na kraju publikacija u međunarodnim časopisima. Dakle teorije, impresije, strahovi, psihološki teror nisu korektne poruke, moramo biti odgovorni, imati poštovanja, obazrivi ali informisani i u potrazi za istinom.

Zdravstveni sistem u Lombardiji je spremno reagovao ali je napravio i puno grešaka ne zato što smo tako hteli već zato što smo imali ogroman priliv vrlo bolesnih ljudi tako da su bolnice bile prenatrpane i privatni i državni sektor su radili zajedno. Činjenica da je preminulo toliko ljudi zavisi i od toga da nam je stanovništvo staro, naime stanovnici Milana, Bergama, Breše su stari ukoliko gledamo populaciju drugih zemalja. To je problem sa demografske tačke gledišta, slabo se rađaju deca a naš zdravstveni sistem je takav da je srednji životni vek jako visok.

U budućnosti moramo da napravimo zdravstveni sistem koji će imati link između bolnice i teritorije, balans. Treba da postoji filter pre nego što će pacijent stići u bolnicu da bi mi mogli dobro da radimo. Stare osobe i one koje imaju nekoliko oboljenja su osobe koje su rizična grupa.

Zašto postoji onda ta polemika između vas kolega?

Ja radim za jednu vrlo veliku bolnicu koja ima ugled na međunarodnom nivou, San Rafaele koji citiraju kao na primer Harvard ili Stanford, tu rade lekari različitih specijalnosti i ovde se rade naučna istraživanja. Ja radim na odeljenju intenzivne nege i razgovaram sa kolegama iz celog sveta, moje kolege znaju o čemu pričaju, ja znam o čemu pričam i nikada nisam rekao da virusa nema već da sa njim moramo da naučimo da živimo, nisam rekao da se modifikovao već da više nema tu snagu da napravi tu tešku bolest više, mortalitet vezan za kovid je skoro na nuli već neko vreme, poznajem tu krivulju. Od dvadesetog aprila smrtnost od kovida se vratila na smrtnost od pre pet godina, nema viška smrti zbog kovida. Virus je tu, potencijalno je letalan ali nije, ponavljam, u stanju da izazove tešku sliku bolesti.

Kada pročitam da imamo 13 novih slučajeva kovida zovem region i pitam o čemu se radi i oni mi kažu da su to bolesni od infarkta, raka, moždanog udara i sl. plus kovid i napišu da je razlog smrti kovid, to nije istina jer ta osoba nije umrla zbog kovida već sa njim. Moramo jasno i tačno da pričamo. Dvesta slučajeva zaraze nije 200 slučajeva bolesti. Svi pacijenti koji su pozitivni imaju vrlo nisku virlanu kariku i to su samo slučajevi koji nam pokazuju da je ovo rep epidemije i samo još jedna potvrda da virus sada više ne može da proizvede bolest.

Postoje slučajevi zaraze koja dolazi sa Balkana i to moramo da pratimo i da budemo pažljivi da ne bi uvezli virus i te situacije koje još uvek nisu jasne što se kliničke i virološke slike tiče. Niko ne umire od kovida u Italiji već mesecima. To su kolateralne smrti, ljudi umiru zbog drugih bolesti koje smo zapustili.

Danas imamo ljude koji imaju kancer ali sa tim samo danas možemo da se bavimo a sada je u najvećem broju slučajeva kasno. Postoje patologije od kojih ne možemo pobeći na primer kardiovaskularne, infarkti… tu se mora odmah reagovati a to se nije dešavalo u toku epidemije. Tako je došlo do rasta smrtnosti i to nije korektno.

Umirale su starije osobe, one koje su već imale puno patologija, ljudi koji su već dugo vreme na terapijama, isti ti ljudi su umirali u SAD, bar 50 odsto pacijenata su hronični pacijenti koji su bili u bolnici iz drugih razloga. Tridesetpet hiljada ljudi, nisu svi umrli od kovida ali to ne umanjuje težinu onoga što smo doživeli u Italiji.

Da li će i Italija doživeti drugi talas kao SAD?

Ne mogu da pričam o mogućnostima već moramo realno da posmatramo kliničke slike. Pričam sa mojim prijateljima u Arizoni, Floridi gde su posle lokdauna postojale zabave, razna dešavanja, tamo je puno multietničke populacije koja se druži na drugačiji način i to je ono što se sada dešava. To nije vezano za smrtnost koja se smanjila u odnosu na prvu fazu, ova dva talasa ne mogu ni da se porede. Ali potrebno je da mi budemo pažljivi jer je virus tu negde, pritajen.

Dakle niko ne može da predvidi sledeći talas, jedna otvorena zapadna zemlja, u koju ulaze stranci, koja uvozi i izvozi mora da predvidi zdravstveni plan koji će biti finansiran na svetskom nivou ne bi li svi bili sigurni. Postoji mnogo drugih bolesti koje smo potpuno zapostavili a mi ne možemo da držimo prazne bolnice čekajući da dođu bolesnici od kovida. Moramo da nastavimo da živimo i radimo.

Šta mislite o izjavi predsednika Veneta Zaje da je srpski virus agresivniji od italijanskog?

Poznajući ga, verujem da ne priča bezveze, ako je sebi dozvolio da tako nešto kaže znači da mu je neko kompetentan dao informaciju. I ovde se zaustavljam jer ne znam više o tome. Ono što znam jeste da je jedna osoba otišla u Srbiju i manifestovala je srednje teške simptome po povratku i to je zvono za alarm, te je region Veneto reagovao na rizik.

Mislim da bi novinari trebalo da prestanu da pišu senzacionalističke naslove ali razumem da su oni primamljivi. Znam da već postoje kompanije koje su nastale ne bi li bile spremne da kupe vakcinu kada se pojavi, teško je naći dobru vakcinu ali ja se nadam da će virus otići sam, pre toga.