Turska pokušava da vrati svet u srednji vek

0
79

Promena statusa Aja Sofije iz muzeja u džamiju liči na pokušaj turskih vlasti da vrate svet u srednji vek, smatra zamenik šefa Komiteta Državne dume Rusije za pitanja Zajednice nezavisnih država (ZND) Konstantin Zatulin.

„Na taj način, postoji neprikladan pokušaj da se izdigne duh nekih vernika (muslimana) nad drugima (hrišćanima), da se ponovo podseti na strahotu pogroma milenijumske vizantijske civilizacije, čije je arhitektonsko remek-delo zatim stotinama godina korišćeno kao dokaz pobede nad njegovim stvaraocima. Turska Kemala Ataturka, kojoj je sovjetska Rusija pomogla da izdrži i stane na noge, smatrala je mogućim okretanje krvave stranice prošlosti, barem u pogledu hrama Aja Sofija. Utisak je da vlasti današnje Turske žele da nas vrate u srednji vek“, rekao je poslanik.

On je istakao da je Sveta Sofija, čak i sa statusom muzeja, ostaje najveća svetinja pravoslavnog sveta, koja je posebno dragocena hrišćanima Rusije, Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja ZND, jer se u njoj pokrstila kneginja Olga, a takođe su upravo tu izaslanici kneza Vladimira videli „Nebo na zemlji“, ubedivši kneza zatim da primi pravoslavlje.

Prema mišljenju Zatulina, Konstantinopoljski patrijarhat ima svoj deo odgovornosti za razvoj događaja u vezi sa Aja Sofijom, jer je „zaoštrivši crkveni raskol u Ukrajini 2018. godine i dajući mu privid legitimnosti, ušao u najžešći sukob sa najvećom ruskom pravoslavnom crkvom u pravoslavnom svetu“.

„U ovoj situaciji, posebna odgovornost je na Rusiji kao najvećoj zemlji pravoslavnog sveta, duhovnoj naslednici pravoslavne Vizantijske imperije. Želeo bih da verujem da rusko-turski odnosi neće biti oštećeni zbog glupog pokušaja Turske da u 21. veku ponovo prisvoji hrišćansko nasleđe iz 6. veka“, dodao je on.

Ranije danas je saopšteno da dok se u Turskoj razmatra mogućnost da se Aja Sofija pretvori u džamiju, poslanici Dume pripremaju obraćanje turskim kolegama menjaju odluku koju je doneo Kemal Ataturk koji je za dugi niz godina tom hramu namenio ulogu simbola mira i međureligijske harmonije.

Tim povodom oglasio se i Kremlj koji smatra unutrašnjom stvari Turske pretvaranje Aja Sofije u džamiju. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da je o ovom pitanju već govorio patrijarh Kiril, a očekuje se i saopštenje Ministarstva inostranih poslova Rusije. U Kremlju se nadaju da će Ankara uzeti u obzir status Aja Sofije kao objekta svetske baštine.

Status Aja Sofije

Državni savet Turske 2. jula je razmatrao pitanje promene statusa crkve i izneo stav da je za promenu statusa dovoljan ukaz predsednika. Očekuje se da odluka Državnog saveta bude objavljena u roku od 15 dana.

S druge strane, zvanični predstavnik grčke vlade Stelios Pecas je posle odluke turskog Državnog saveta izjavio da to nije pitanje grčko-turskih odnosa već svetsko pitanje.

Aja Sofija je spomenik svetske kulturne baštine i mnoge zemlje sveta su apelovale na Tursku da učini to što je naumila jer će time dovesti do raskola između hrišćanskog sveta i Turske.

Aja Sofija (Sveta Sofija) je izgrađena u šestom veku za vreme cara Justinijana. Predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač ušavši u grad obavio molitvu u ovog bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije.

Intermagazin