Mislio je da može da satera Putina u ćošak i to mu je bila najveća greška u životu

0
182
Vladimir Putin i Mohamed Bin Salman (LUDOVIC MARIN/AFP/Getty Images)

Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman više ne može da se poziva na mladosti ili neiskustvo. To vreme je prošlo.

Greške, problemi i ratovi povezani sa njim kao prestolonaslednikom nastavile bi se s njim i kao sa kraljem.

Kompletan repertoar brodoloma prestolonaslednika prikazan je u olujnom telefonskom pozivu koji je uputio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu uoči sastanka OPEC-a prošlog meseca, koji je okončan ratnim cenama između Saudijske Arabije i Rusije.

Mohamed bin Salman može se uveriti koliko je velika greška bio taj poziv.

Cena nafte je pala, skladišta će brzo da se isprazne, a naftne kompanije suočavaju se sa realnom mogućnoću da moraju da zatvore bušotine.

Naftni i gasni sektor čine gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda kraljevstva i 70 odsto njegove zarade od izvoza. Sve to je upravo nestalo.

Svako ko je ikada razgovarao sa Putinom kaže da sa njim možete pregovarati koliko god želite.

Čak možete biti na suprotnim stranama dva regionalna rata, u Siriji i Libiji, i dalje održavati poslovne odnose, kao što turski predsednik Erdogan i dalje čini.

Ali, ono što ne smete da učinite je da saterate Putina u ćošak. To je učinio saudijski prestolonaslednik tako što je Putinu dao ultimatumim i vikao na njega.

Saudijski princ sada otkriva koliko su njegove karte slabe.

Da budemo iskreni, pre nego što je uputio taj poziv, tražio je savet od nekoga ko je očigledno isto tako arogantan i nepromišljen kao on.

Zet američkog predsednika Donalda Trampa i savetnik za Bliski Istok Džared Kušner slušao je šta saudijski prestolonaslednik namerava da uradi i nije imao nikakav prigovor.

To objašnjava zašto je prva reakcija Trampa bila da pozdravi pad nafte. Mislio je da će se za svaki cent za koji se smanji cena nafte, povećati domaća potrošnja i da će milijardu dolara ostati kod kuće.

To je bilo sve dok se njegova pažnja nije usmerila ka onome što kolaps cena nafte čini njegovoj naftnoj industriji.

Sa cenom sirove nafte manjom od 20 dolara, Mohamed bin Salman otkriva šta će se desiti kada svetu više ne bude trebala njegova nafta. Pokazatelj loših investicija je pad relativne vrednosti državnih sredstava.

Saudijska Arabija danas ne može da priušti finansijski podsticaj za ublažavanje uticaja pandemije koju njeni zalivski susedi mogu.

Kraljevina troši jedan odsto BDP-a na podršku ekonomiji tokom karantina, dok Katar troši 5,5 odsto, Bahrein 3,9, UAE 1,8.

Mnogo je primera gde sve novac ponestaje. Kralj je odredio da će država isplatiti 60 procenata zarada tokom karantina.

Ali, prema saznanjima, zaposleni najveće saudijske telekomunikacione kompanije STC primaju samo 10 odsto zarade.

Saudijsko ministarstvo zdravlja tražilo je od hotela da posluju kao bolnice. Umesto da vlasnicima hotela nadoknade privremeni gubitak imovine ili da im plate troškove, oni ih prisiljavaju da plate tekuće troškove pored troškova dezinfekcije soba.

Ili pogledajte smanjenje plata egipatskih lekara koji rade u saudijskom privatnom zdravstvenom sektoru, koje su primorani da prihvate.

Oni koji su na godišnjem odmoru ne primaju platu. Oni koji su poslati da rade od kuće ili u smenama od strane bolnica, kako bi umanjili rizik od infekcije, ili moraju da koriste godišnji odmor ili rade besplatno.

Dakle, kako je preneo Bloomberg, izgledi da će Saudijska republika postati neto dužnik su realni. Pitanje je koliko brzo će se to desiti.

Ruše se oba stuba plana Mohameda bin Salmana za modernizaciju i reformu njegove zemlje. Njegov plan da generiše strane investicije prodajom pet procenata Aramca na stranim berzama je propao i sada je PIF, glavno sredstvo za diverzifikaciju ekonomije pored nafte, takođe u haosu.

Mnoge u regionu bi razveselila smrt prestolonaslednika. Jednostavno je naneo toliko štete mnogim ljudima, posebno u Egiptu.

U post-naftnoj eri, on bi izgubio svoju moć, snagu oligarha koji može da troši milijardu funti u minutu i ​​da ne trepne.

Ali kolaps ekonomije Saudijske Arabije, koja je decenijama bila mašinerija privrede celog regiona, brzo bi se osetio u Egiptu, Sudanu, Jordanu, Libanu, Siriji, Tunisu – kod svih koji šalju milione svojih radnika i eksperata u kraljevstvo i čija je ekonomija postala zavisna od njihovih novčanih pošiljki. To nije perspektiva koju bi neko trebalo da pozdravlja zaključuje analizu Dejvid Harst za middleeasteye.net.

Vladimir Putin i Mohamed Bin Salman (LUDOVIC MARIN/AFP/Getty Images)

Webtribune.rs