Vojska Srbije na jakom trećem mestu, odmah posle Rusije i Grčke po broju oklopnih vozila i tenkova

0
181

Mapa koja je objavljena na popularnom sajtu Redit prikazuje broj oklopnih vozila i tenkova na 100.000 stanovnika. Ono što je za naše čitaoce možda najzanimljivije je da, sudeći po toj mapi, Srbija na jakom trećem mestu, odmah posle Rusije i Grčke.

Srbija sa brojkom od 9,17 na 100.000 ljudi spada u prilično naoružane evropske zemlje. Sudeći po Vikipediji Srbija ima 414 tenkova, ne računajući veliki broj oklopnih vozila. Ubedljivo je prva Rusija sa 20.375 tenkova, dok je na drugom mestu Grčka sa 1.325 tenkova. Obe ove države na mapi su crvene.

Na četvrtom mestu se nalazi još jedna zemlja iz regiona. U pitanju je Rumunija koja za kopnenu odbranu u svakom momentu na raspolaganju ima 1.473 tenka. Listu od top pet država kojima u borbenom smislu preovlađuju tenkovi zatvara Ukrajina sa 2.330 tenkova.

Jako je zanimljivo da su prvih pet najnaoružanijih država pravoslavne zemlje.

Na mapi se primećuje da je zapad Evrope pretežno obojen žutom, odnosno da vojske tog dela kontinenta nisu naročito naoružane tenkovima. Zanimljiva je i činjenica koja se takođe može učitati sa ove karte da zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) i baltičke (Letonija, Litvanija i Estonija) nemaju čime da izađu na ulice ukoliko bi došlo do invazije s kopna.

Tenk M-84 predstavlja osnovni borbeni tenk srpske vojske. Gvozdeno čudovište je bio jedan od najambicioznijih projekata nekadašnje Jugoslavije. Tadašnje jugoslovensko rukovodstvo je od Sovjetskog saveza kupilo licencu za proizvodnju tenka T-72 koji je trebao da posluži kao osnova za razvijanje domaćeg projekta. Iako zasnovan na sovjetskom tenku T-72, konačni projekat je imao značajne tehnološke inovacije što je rezultiralo konstruisanjem jednog od najboljih tenkova tog vremena.

Komponente za tenk su se proizvodile u čitavoj Jugoslaviji: čak 24 kompanije sa 1000 firmi podružnica su učestvovale u ovom projektu. Proizvedeno je 600 tenkova od kojih je jedna trećina bila namenjena izvozu. Tenk je prošao kroz sva ratišta u sukobu u bišoj Jugoslaviji, prošao je i kroz „Pustinjsku oluju“ gde se pokazao superiornim u odnosu na tenkove T-62 i T-55. Pokazao se uspešnim u zahtevnim uslovima prilikom testiranja u Pakistanu i bio je spreman da u sastavu 252. motorizovane brigade Prištinskog korpusa dočeka neprijateljske NATO snage. Aktivno se koristio čitavu deceniju: od „Pustinjske oluje“ do sukoba na Jugu Srbije kod mesta Oraovice 2001. godine kada je zadnji put upotrebljen u borbene svrhe.

Tenk poseduje snažan oklop na čijem razvoju je radilo više desetina stručnjaka. Pored čvrstog oklopa, tenk odlikuje i velika vatrena moć: glavno oružje tenka je njegov top od 125 mm čije je punjenje automatizovano. M-84 je izuzetno pokretljiv, a njegova niska silueta ga čini metom koju nije lako pogoditi. Preko 150 tenkova je prodato Kuvajtu neposredno pred početak Prvog zalivskog rata i aktivno je učestvovao u operaciji „Pustinjska oluja“. Sigurno bi se prodalo više tenkova M-84 da nije došlo do raspada Jugoslavije i do onemogućavanja zajedničke proizvodnje tenka.

Pored Kuvajta, za kupovinu tenka M-84 bili su zainteresovani Libija i Iran, a u Pakistan su bila poslata dva tenka M-84 radi njegovog testiranja u tamošnjim zahtevnim uslovima. Pakistan bi skoro sasvim sigurno kupio tenkove M-84 da nije došlo do početka građanskog rata u Jugoslaviji. M-84 je glavni borbeni tenk Vojske Srbije. Pored Srbije, kao bivše jugoslovenske republike koriste se od strane Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske. Koristi ga i Kuvajt, a pretpostavlja se da ga je koristio i irak, jer su iračke snage tokom Prvog zalivskog rata zaplenili nekoliko komada M-84 koji su bili namenjeni Kuvajtu.

Performanse koje ovaj tenk poseduje pruža mogućnost za njegovo dalje korišćenje, kao i za njegova usavršavanja.

Intermagazin