NEOBIČNA BRIGA: ORUŽJE KRIMINALACA SE NE DIRA, JER SU ONI ČESTO PARTNERI

0
139
foto: pixabay.com

NEOBIČNA BRIGA   Milorad Perović,   Predator,   oktobar 2019.

ORUŽJE KRIMINALACA SE NE DIRA, JER SU ONI ČESTO PARTNERI

Tema izvoza oružja je krajem septembra postala hit, ali ne i tumačenje i primena srpskog Zakona o oružju i municiji. Ovim zakonom su pogođeni samo viasnici legalnog oružja. Najprovereniji, najorganizovaniji i najobučeniji deo naroda je na udaru, te je potrebno još podataka, odakle sve dolazi i šta nas očekuje.

Godine 2018. je na sastanku predstavnika EU i UNDP-a (UN Development Programme) obeleženo petnaestogodišnje partnerstvo u sprovođenju kontrole oružja kojim u Jugoistočnoj Evropi (Srbiji) upravlja SEESAC (South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons). SEESAC je deo UNDP-a i RCC-a, Regionalnog saveta za saradnju, a Gorana Svilanovića kao sekretara RCC-a, nasledila je Albanka Majljinda Bregu.

foto: pixabay.com

SEESAC je u Srbiji počeo s radom 2002. a danas je na čelu dvadesetak za- poslenih Bojana Balon koja nam dolazi iz Slovenije. Njen tim izmedu ostalih čine i Alen Lapon, koji je ranije vodio projekat KOSSAC (kontrola oružja na Kosovu i Metohiji) s budžetom od 3,883,209 dolara koje su donirali UNDP i danska vlada. Tu su i Julijana Buzi, filolog s diplomom Univerziteta u Tirani; Jelena Bujaković, takode dipl. filolog, koja je radila u Birou za međunarodnu saradnju u kabinetu ministra unutrašnjih poslova Srbije; Danijela Đurović, koordinator za rodnu ravnopravnost; Igor Srbljanović, ranije šef odeljenja za evropske integracije u srpskom MUP-u; Tatjana Višacki, dipl. psiholog, ranije radila u Institutu za strateška istraživanja Ministarstva odbrane; Arben Kotobeli, nekadašnji major albanske vojske, ranije nadzornik projekata Agencije za podrsku i nabavku NATO u Albaniji i drugi.

Srbija kao potpisnica ovih sporazuma revnosno poštuje međunarodne obaveze, ali naše legalno ih izgleda mnogo brine. Uništavanju oružja obavezno prisustvuju predstavnici Vlade i EU. Tako su decembra 2012. tadašnji  predsednik Vlade Ivica Dačić, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins i vođa tima SEESAC-a Ivan Zverzhanovski, nadgledali uništavanje 17.000 komada oružja. Dačić je napomenuo da je medu tih 17.000 komada i 100.000-to oružje koje je MUP uništio uz podršku UNDP-a i SEESAC-a počev od 2003.

Britanski “Ekonomist” od 16. aprila   piše pod naslovom “Kuda ide AK 47?“ da je oružje kojim je izveden napad  na pariski časopis “Šarli ebdo” proizve-deno u našoj ,Zastavi“ i da je poreklo oružja koje teroristi koriste najčešće Srbija, odnosno Balkan, što nikoga ne iznenađuje, jer mi smo još uvek “loši momci”. “Ekonomist” takođe tvrdi da Srbija ima najveću koncentraciju pri- vatnog oružja.

Naspram toga, u nezavisnom izveštaju iz 2017, međunarodna Organizacija za borbu protiv oružja CAR (Conflict Armament Research), dokumentuje da je većina sveg oružja i municije koje Islamska država koristi na Bliskom istoku proizvedeno u SAD i Evropskoj uniji- Nemačkoj, Rumuniji, Madarskoj i Bugarskoj. To je dakle u redu, ali Srbi ne mogu da zadrže ni ono što su do važećeg ZOM-a mogli bez problema? Nekritičko i bespogovorno prihvatanje svih zahteva EU, pa i ovih koji se tiču proizvodnje, prometa, vlasništva oružja, dovela je Srbiju u kolonijalni status. Pravo pitanje je zašto se preuzimaju obaveze suprotne nacionalnom interesu? Ako će nam Zakon o oružju i dalje pisati stranci jer tako mora, red je da to neko javno kaže.

S one strane Atlantika, aprila 2019. Tramp je najavio da će SAD povući po- dršku sporazumu Ujedinjenih nacija koji reguliše trgovinu oružjem. Mesto gde je saopštio odluku, neobični Tramp nije odabrao slučajno. Bilo je to u Indijanopolisu pred članovima NRA, Nacionalne asocijacije za oružje. Oduševljenoj publici je još obećao da će dokle god bude predsednik SAD, braniti čuveni Drugi ustavni amandman po kome je pravo na posedovanje i nošenje oružja – neotuđivo.

Naši mediji godinama objavljuju jedan te isti “politički korektan” tekst, uvek pod drugim naslovom — “Balkansko oružje ponovo seje smrt”, “Srbi najnaoružaniji posle Amerikanaca” itd. Lovački savezi, NAOS, ugledni poje- dinci, redovno demantuju ove gluposti ali onaj ko treba da zagrmi, jeste Vlada Republike Srbije, šef države ili barem ministar unutrašnjih poslova.

Milorad Perović,   Predator