0
1311

Kroz istoriju broj stanovnika na Zemlji neprestano je rastao, ali je to išlo jako sporo. Procenjuje se da je pre 12.000 godina na Zemlji živelo oko 4.000.000 ljudi.

Planetvajd piše da je u narednih 10.000 godina populacija narasla na 190.000.000 ljudi, a još 1800. godine ta brojka nije prelazila milijardu. Od tada uspon – omogućen napretkom medicine, zdravstvene zaštite i proizvodnje hrane – bio je zapanjujući. Do 1900. bilo je 1,65 milijardi ljudi; do 2000. bilo ih je više od 6 milijardi. Samo dva desetleća kasnije, globalno stanovništvo broji 7,7 milijardi.

Ali uskoro – ili barem, uskoro u kontekstu ljudske istorije – broj ljudi na Zemlji prestaće da raste. Na temelju najnovijih podataka Ujedinjenih nacija demografska pretpostavka kada će se to dogoditi je oko 2100. Do tada se predviđa da će se globalno stanovništvo popeti na samo 11 milijardi. Čovečanstvo je već iskusilo pad stanovništva – smatra se da je velika kuga ubila oko 200 miliona ljudi – ali ovaj put će biti drugačije.

“U prošlosti, kada je svetska populacija doživela pad,” kaže Tom Vogl, sa univerziteta u San Dijegu, “bilo je to zato što je mnogo ljudi umrlo.”

U međuvremenu će taj prelaz biti rezulta manjeg broja novorođene dece – kao rezultat porasta prihoda i razine obrazovanja. To posebno važi za žene, i posebno u manje imućnim zemljama.

Prognoziranje je uvek nezahvalno, ali Vogl je rekao da su projekcije stanovništva obično “manje nesigurne” od ostalih socijalnih i ekonomskih projekcija. To je zato što istraživači već otprilike znaju koliko je ljudi sada, kao i koliko su svi stari, pa mogu sa sigurnošću nagađati koliko će ljudi biti u plodnoj dobi u narednih nekoliko desetleća – što znači da mogu onda pogoditi i koliko će imati ti ljudi, piše portal Atlantik. Čak i ako se buduća stopa plodnosti malo odmakne od očekivanja, rekao je Vogl, to neće “promeniti činjenicu da će svetsko stanovništvo negde u sledećih 100 godina doći do vrhunca.”

Budući da se neke odrednice onoga što će stanovništvo biti 80 godina od danas, neće menjati, danas je moguće predvideti široke demografske pomake.

“Do trenutka kad se svetska populacija stabilizuje, Afrika će postati najveća svetska regija po broju stanovnika, a islam će postati najveća svetska religija”, rekao je Vogl.

Zbog sve većeg priliva migranata u Evropu i rasta broja ateista, islam će do 2070. godine postati vodeća svetska religija, pokazali su rezultati analize istraživačkog centra “Pju”.

Procenat stanovništva hrišćanske i islamske veroispovesti izjednačiće se za oko 53 godine i iznosiće oko 32 odsto.

Do 2100. godine u svetu će muslimana biti oko jedan odsto više od hrišćana.

Rezultati istraživanja pokazali su da islam postaje najbrže rastuća religija na svetu. Godine 2010. na svetu je bilo 23 odsto muslimana, a 31 odsto hrišćana.

Međutim, istraživanje je pokazalo da muslimani u proseku imaju više dece od pripadnika bilo koje druge veroispovesti – u proseku 3,1, u odnosu na 2,3 dece, koliko ih imaju pripadnici svih ostalih verskih grupa zajedno.

Uprkos sve većem broju ateista i pripadnika islamske religije, do 2050. hrišćanstvo će ipak ostati najmnogoljudnija religija na svetu, ali ne i zadugo potom.

Uprkos tome što ne utiču na rast globalne populacije, migracije dovode do naglog rasta muslimanske populacije u pojedinim delovima sveta, poput Evrope i Severne Amerike. Prošle godine procenat muslimana u SAD iznosio je jedan odsto, dok bi, prema predviđanjima stručnjaka, do 2050. godine ovaj procenat trebalo da iznosi 2,1 odsto.

I presudno, ljudsko stanovništvo će u celini ostariti. Podaci UN-a sugerišu da će se tokom osam desetleća od 2020. do 2100. godine broj osoba starih 80 i više godina povećati sa 146 miliona na 881 milion; otprilike u istom tom razdoblju, srednja dob ljudi će se povećati sa 31 na 42 miliona.

Kad stanovništvo jedne zemlje ostari poput ovog, “to obično predstavlja velike probleme politici zemlje”, rekao je Vogl. U ovom scenariju, radni ljudi moraju podržavati sve veći broj penzionera, kako na nivou društva, što se tiče finansiranja nacionalnih programa naknada za penzionere, tako i na nivou domaćinstva, gde će ostareli rođaci tražiti pažnju članova porodice.

Japan se često navodi kao primer zemlje koja se trenutno suočava s tim problemima zbog niskih stopa plodnosti i dugog životnog veka.

“Kad se to dogodi na globalnom nivou, to znači da će se ta penzionerska kriza dogoditi u mnogim zemljama samostalno, u različitim delovima sveta, na tom globalnom putu”, rekao je Vogl.

Kako se svaka država susreće s tim problemom, imigracija – dovođenje mlađih, spremnih za rad iz zemalja sa nižom koncentracijom starijih ljudi – mogla bi suzbiti dinamiku starenja. Ali današnja politika kaže da imigracija nije jednostavan proces. Manje kontroverzni načini za nadoknađivanje ovog problema uključuju rastuću ekonomiju jer će biti potrebno više novca i stvaranje više mogućnosti za žene na tržištu rada, što bi promenilo odnos radnika i penzionera u državama.

Populacijski trendovi u ostatku stoleća takođe će izmeniti teksturu porodičnog života. Kako se stopa plodnosti smanjuje u mnogim delovima sveta, porodice će se smanjivati. To znači da će deca imati manje braće i sestara, a roditelji mogu uložiti više svojih resursa i pažnje u svako dete, možda će platiti više da bi ih poslali u bolju školu, napominje Elondu-Enjeg, profesor razvojne sociologije na Univerzitetu Kornel.

“Isto tako, kultura se kreće u smeru u kojem porodice postaju jezgrovitije, a ne šire”, dodaje. „Tako ste, na primer, u Africi proširili porodične sisteme u kojima bi ljudi živeli s rođacima i srodnicima. U mnogim domaćinstvima bi ta struktura mogla početi ustupati mesto manjim porodicama.

“To će imati i emocionalne posledice – ljudi bez mnogo rodbine mogli bi žudeti za porodicom. Ali moglo bi imati i ekonomske posledice. Velike porodice bolje rešavaju finansijsku odgovornost jer članovi mogu da se međusobno ispomažu, govori Elondu-Enjeg. “Kako se porodice smanjuju, moramo razmišljati o toj dimenziji ekonomskog blagostanja: kako upravljamo rizikom?” Kad razmišlja o nadolazećim demografskim pomacima, on se takođe pita kako će oni promeniti svetske kulturne centre.

“Pošto mladi oblikuju velik dio velikih segmenata kulture – recimo umjetničke kulture ili sportske kulture – bilo bi zanimljivo videti gde će većina mladih biti”, kaže on. Prema njegovim proračunima na bazi podataka UN-a, udeo svih ljudi na Zemlji mlađih od 25 godina koji žive u Aziji smanjiće se s 56 na 37 posto između 2020. godine i 2100. U međuvremenu, udeo Afrike u globalnoj populaciji mladih povećaće se s 25 na 48 posto. Odnos onih koji žive u ostatku sveta neće se mnogo menjati. Usled svega toga promeniće se i sama planeta.

“Napravili smo čitav niz šteta okolini”, rekao je Vogl o učincima naglog porasta globalnog stanovništva u 20. stoleću. Na pitanje koliko je zabrinut za prirodu zbog daljeg rasta, rekao je: “Prilično me brine, uglavnom potpuna nesposobnost globalnog političkog aparata da se uhvati u koštac s tim problemom i pokuša pronaći rešenja.”

Nažalost, demografske promene 21. stoleća neće mnogo pomoći.

Elondu-Enjeg ističe da će problemi koji nastanu – bilo da se odnose na okolinu promenu porodične strukture ili bilo kog drugog problema – pogoditi različite zemlje i regije u različitim vremenima.

“Samo gledanje prosečne globalne slike je statističko pojednostavljenje, jer je svet zaista jako raznolik u pogledu stope plodnosti kakve imamo sada”, rekao je.

„Dogovor nikad zapravo nije bio jača strana ljudskog roda, ali zato imamo još 80 godina da se oko toga dogovorimo i za to pripremimo.”

espreso