Srbija poništava „Briselski sporazum“!?

0
47

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine može se očekivati sa formiranjem nove briselske administracije, kaže Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije.

Surlić, ipak, napominje da ne treba imati prevelika očekivanja od novog predstavnika EU za spoljnu politiku koji, kako kaže, u pregovorima o KiM neće izlaziti iz okvira definisane zajedničke politike EU.

On, takođe, kao mogući scenario u odnosima Beograda i Prištine vidi i poništavanje Briselskog sporazuma, budući da se, kako ističe, o finalnom dogovoru ne može govoriti ukoliko prethodni sporazumi nisu sprovedeni.

Ocenjuje da kompromis o KiM nije moguć bez obnavljanja dijaloga između Beograda i Prištine i dodaje da treba insistirati na tome da dve strane direktno razgovaraju i komuniciraju.

“Međunarodni faktori imaju obavezu da primoraju obe strane da sednu i razgovaraju i da se, pre svega, normalizuju pregovaračke pozicije, da bi se onda došlo do normalizacije odnosa“, navodi Surlić za Tanjug.

Primećuje da se u javnosti sve češće govori o “resetovanju“ odnosa Beograda i Prištine i u tom kontekstu poništavanje Briselskog sporazuma i vraćanje na stanje pre 2013. godine vidi kao mogući scenario.

“To bi značilo vraćanje na nulu. Ali, postoji nešto što je stečeno pravo, što se godinama odvija i što direktno utiče na život običnih građana. Kad se donose političke odluke treba imati na umu da će se to direktno odraziti na terenu i da treba pažljivo birati poteze kako ne bi došlo do eskalacije sukoba“, upozorava Surlić.

Komentarišući zabranu ulaska srpskim zvanicnicima na KiM, Surlić je ocenio da je ta odluka u direktnoj suprotnosti sa sporazumom Beograda i Prištine i da se njome zaoštrava situacija na terenu, a srpska zajednica na KiM sprečava da se obraća onima koje smatra svojim predstavnicima – zvaničnici iz Beograda.

“Ovo je začarani krug u kome se konstantno dešavaju stvari na koje se očekuje reakcija Beograda, a to može da rezultira krajnjim udaljavanjem dve strane, nepostizanjem sporazuma i nastavkom loših odnosa, što nije u interesu ni Beograda ini Prištine, ni srpske zajednice na KiM“, ocenio je Surlić.

Osim insistiranja na obnavljanju dijaloga, ne očekuje da će međunarodna zajednica izvršiti konkretan pritisak na Prištinu, što se, kaže, već videlo na primeru taksi, formiranja vojske Kosova ili usvajanja platforme o pregovorima.

“Finalni status Kosova nije prioritetna tema međunarodnih aktera i oni neće vršiti pritisak sve dok ne vide da su stvari otišle predaleko i da postoji ozbiljan problem na relaciji Beograd i Priština“, smatra Surlić.

“Ne bi trebalo previše očekivati, bez obzira što je za naslednika Federike Mogerini imenovan čovek koji se protivi secesionizmu, jer on kao predstavnik EU ima jasnu agendu“, rekao je Surlić, komentarišući imenovanje novih funkcionera EU, među kojima i Katalonca Žozepa Borela za novog predstavnika EU za spoljnu politiku i posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Za Surlića imenovanje Katalonca za ““novu Mogerini““ ima pozitivnu dimenziju, jer pretpostavlja da će Borel razumeti kontekst pregovora i to šta znače etnički sukobi i nerazumevanja među narodima.

“Možda će imati više diplomatskog i pregovaračkog dara za medijaciju između dve strane, ali držaće se zajedničke pozicije EU po pitanju dijaloga Beograda i Prištine“, smatra Surlić.

Tanjug