Rusija i Kina na strani Irana

0
88

Moskva i Peking žele da smanje američki uticaj na Bliskom istoku i u tom pogledu im je Iran važan potencijalni saveznik, piše Der Tagesspiegel.

Istaknuto je da će Rusija i Kina uspeti znatno da povećaju svoj uticaj na Islamsku Republiku ako budu mogli da joj ponude način da očuva svoj izvoz u uslovima američkih sankcija. Značajni koraci u tom smislu su već učinjeni, bez obzira na evropske zemlje potpisnice nuklearnog sporazuma koje su se zaustavile na stvaranju posebnog sistema naplate za trgovinu sa Iranom, ali koji ne koriste u strahu za svoje poslovanje sa Sjedinjenim Državama.

Prošlo je gotovo godinu dana otkako su se Sjedinjene Države povukle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, ali su Kina, Rusija, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo odlučile da očuvaju sporazume sa Teheranom, piše Der Tagesspiegel. Međutim, njihovi ciljevi nisu ograničeni samo na želju da se spreči pojava iranske atomske bombe, koju Iran, barem prema izveštajima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, nije ni proizvodio.

List primećuje da su ulozi naročito visoki za evropske sile, jer bi hipotetički rat između Sjedinjenih Država i Irana na njih uticao snažnije nego na Kinu ili Rusiju. Prvo, sukob bi mogao da izazove novi protok izbeglica u Evropu, a drugo, Evropljani su vrlo zainteresovani za održavanje stabilnih cena nafte. Zbog toga Nemačka, Francuska i Velika Britanija pokušavaju da deluju kao posrednici između Sjedinjenih Država i Irana. Međutim, do sada su ti pokušaji bili neuspešni, napominje Der Tagesspiegel, dodajući da sada Teheran namerno krši neke od uslova nuklearnog sporazuma.

Što se tiče Rusije i Kine, one takođe pozivaju na de-eskalaciju sukoba, piše list. Moskva i Peking nameravaju da smanje američki uticaj na Bliskom istoku, a Iran im je potencijalan i važan regionalni partner. Kina i Rusija snabdevaju Iran oružjem, a osim toga, ruske i iranske snage blisko sarađuju u Siriji.

Moskva je osudila Vašington zbog pokušaja podsticanja sukoba, a podržala je i ideju Irana da sklopi pakt o nenapadanju između zemalja Persijskog zaliva, ali ta ideja nije prihvaćena od glavnih, regionalnih protivnika Teherana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Razlog tome je što će takav pakt smanjiti ulogu Sjedinjenih Država kao navodnog glavnog garanta njihove bezbednosti.

Der Tagesspiegel naglašava i da Kina i Rusija takođe imaju ekonomske motive. Činjenica je da Iran traži načine za trgovinu zaobilaženjem američkih sankcija i napominje se da evropske zemlje Teheranu nisu mogle da ponude takav mehanizam. Ako Kina i Rusija uspeju da ponude Iranu način da barem delimično sačuva svoj izvoz, njihov uticaj na Teheran će se znatno povećati, a koraci u tom smeru su već učinjeni.

ntegracija Irana i Evroazijske ekonomske unije

Ruski ministar energetike je 20. juna saopštio kako se trgovina između Irana i Rusije povećala za više od 7,4 odsto.

U okviru 15. sastanka Zajedničkog ekonomskog odbora Irana i Rusije, održanog u iranskom gradu Isfahanu, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je izjavio da se trgovina između dveju zemalja povećala za više od 7,4 odsto i premašila je 700 miliona dolara, prenosi ISNA.

Predstavnici Irana i Rusije potpisali su osam Memoranduma o razumevanju o saradnji. Na dan zatvaranja 15. sastanka Zajedničkog ekonomskog odbora dveju zemalja prisustvovali su iranski ministar energetike Reza Ardakanian i njegov ruski kolega Aleksander Novak.

Ardakanian je rekao: “Očigledno, pod sadašnjim uslovima, dobijanje članstva u Evroazijskoj ekonomskoj uniji imaće značajan uticaj na otpor Irana protiv sankcija”.

Vest koja je malo popraćena u medijima je da je iranski parlament 10. juna ove godine ratifikovao privremeni sporazum o zoni slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Zemlje EEU i Iran potpisali su privremeni sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine tokom Ekonomskog foruma u Astani 17. maja 2018. godine. Privremeni način poslovanja u ovom režimu je predviđen za tri godine i stvorio je pravne okvire za stvaranje sporazuma o slobodnoj trgovini na ograničenom rasponu robe između EEU i Irana. Rusija je sporazum ratifikovala u novembru 2018. godine.

Prema uslovima sporazuma, najkasnije godinu dana nakon njegovog stupanja na snagu, stranke se obvezuju da će započeti pregovore o sklapanju punopravnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Sprovođenje sporazuma pridoneće povećanju obima trgovine i razvoju ekonomsskih veza između njenih učesnika, povećati snabdevanje Irana ruskim industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.

Dokument predstavlja osnovna pravila trgovine između EEU i Irana, što je moguće bliže pravilima WTO, a obuhvata i pitanja najpovlašćenije nacije i nacionalnog tretmana za Islamsku Republiku, primenu zaštitnih mera i carinsku upravu. Podsetimo da Peking ima zasebne aranžmane za trgovinu sa Iranom koji su dogovoreni u bilateralnom formatu.

Evroazijska ekonomska unija osnovana je na temelju Carinske unije i Zajedničkog ekonomskog prostora i deluje od 1. januara 2015. godine. Članice EEU su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Rusija i Kirgistan, a ovaj dokument Iranu otvara veliko područje trgovine i može se smatrati „pretpristupnim ugovorom“ za buduće članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.

(150522) — LINYI FLEET, May 22, 2015 (Xinhua) — Photo taken on May 20, 2015 shows the China-Russia „Joint Sea-2015“ drills. Chinese and Russian naval forces on Thursday ended their joint military exercises in the Mediterranean. The „Joint Sea-2015“ drills, involving six Russian and three Chinese ships, were staged in four phases, focusing on maritime defense, replenishment and escorting. It was the fourth since joint China-Russia sea drills began in 2012. (Xinhua/Xiong Libing)

logicno.com