Lideri Francuske i Nemačke shvatili da se moraju fokusirati na stvarna rešenja problema Zapadnog Balkana?!

0
57

Pogledajte Zapadni Balkan!

Kao što je pokazao nedavni Berlinski samit, lideri Francuske i Nemačke shvataju da se moraju fokusirati na stvarna rešenja problema Zapadnog Balkana.

Vizija Evrope „cele, slobodne i mirne“ ima jedan nedovršeni deo koji sada nazivamo Zapadni Balkan, a koji je ranije bio poznat kao Jugoslavija, pre nego što je ta zemlja utonula u rat, etničko čišćenje i genocid. Zemlje koje se tamo nalaze – Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora – se nalaze u stanju mira, ali to je krhki mir. Region se nalazi u problemu koji bi lako mogao da se proširi na ostatak Evrope i da utiče na interese i bezbednost Sjedinjenih Država.

Najteži problemi su odnosi između Srbije i njene bivše pokrajine, sada nezavisne republike, Kosova i sukobi u Bosni i Hercegovini oko državnog identiteta i opstanka. Oba sukoba imaju korene koji sežu do pređašnjeg rata, oba ističu fundamentalna pitanja identiteta i duboko su emocionalna. Ovi problemi su kao slomljene kosti koje su na brzinu sastavljene i lečene pogrešno: oni utiču na sve i nastaviće da stvaraju nevolje – nevolje koje su, još jednom, dostigle svoje krizne dimenzije. Povrh ovih problema, ceo region pati od endemske korupcije, niskog državnog kapaciteta i vladavine koju bismo pre mogli opisati kao patronažnu i klijentelističku nego zakonski utemeljnu. Takođe, uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu je u porastu poslednjih godina. Iako Rusija teško može igrati glavnu ulogu u regionu, ona može otežavati situaciju i biti remetilački faktor.

NEUSPEH STAROG PRISTUPA

Šta treba činiti? Evropa i Sjedinjene Države su pokušale da konsoliduju Zapadni Balkan i to im nije pošlo za rukom. Potreban je novi pristup koji prepoznaje ozbiljnost problema i prihvata da će za njegovo rešavanje biti potrebno puno vremena i značajnih sredstava. Prethodni pokušaji su omanuli ili zato što su stvarni problemi ignorisani, ili zbog toga što je pokušaano da se suviše brzo postigne mnogo toga.

Već dugi niz godina Evropa i Sjedinjene Države ohrabruju lokalne lidere da pažnju preusmere sa najtežih problema, koji su ih doveli u žustar međusobni sukob, na tehnički i apolitični rad na integracijama u Evropsku uniju (EU) i NATO. Postojala je nada da će na taj način neugodni sukobi omekšati i postati rešivi. Sada je jasno da ovaj pristup neće funkcionisati.

Do sada je propao svaki pokušaj da se dođe do velikog proboja, bilo kroz izmenu ustava BiH, bilo kroz premošćavanje jaza između Beograda i Prištine. Svako prihvatljivo rešenje će uključivati bolne kompromise. To je neodoljivo iskušenje za sve kvarilačke elemente da komprimisne ideje proglase za izdajničke.

Balkanski problemi se ne mogu rešiti preko noći. Oni neće nestati dok balkanske zemlje brzinom puža napreduju ka pridruživanju EU. Oni zahtevaju stalnu i strpljivu pažnju još mnogo godina, od strane velikog broja ljudi, na čelu sa lokalnim liderima uz podršku Evrope i Sjedinjenih Država.

Potraga za rešenjima se mora nastaviti, ali tiho, po mogućnosti daleko od očiju javnosti i bez nerealnih očekivanja o brzim uspesima. Spoljni akteri mogu pomoći diplomatijom drugog koloseka (neformalna diplomatija; prim. prev.), daleko od očiju javnosti i naslovnih strana. Razumljivo, trebaće puno vremena za postizanje napretka, a postepeni dobici se mogu izgubiti u povremenim zastojima.

VREME POLAKO ISTIČE

Dok traje potraga za odgovorima na velika balkanska pitanja i proces napretka ka članstvu u EU i NATO-u, Evropa bi trebalo da pomogne regionu da se ponovo poveže i ponovo izgradi veze sa svojim širim susedstvom. Tužno je i ironično da je danas teže putovati od jednog do drugog dela nekadašnje Jugoslavije nego od Varšave do Pariza. Slobodno kretanje ljudi, ideja, novca, roba, usluga i podataka unutar Balkana i između regiona i Evrope će mnogo doprineti izgradnji poverenja i stvaranju zahteva za dobrom vladavinom.

Integracija u zapadnu političku, ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu je i dalje vredan, pa i suštinski cilj, ali smo daleko od njega. Ipak, integracija neće sama po sebi rešiti regionalne političke probleme. NATO i EU mogu prihvatiti samo dobro uređene države, u miru sa sobom i susedima. Preostala dva balkanska konflikta upravo to sprečavaju: oni onemogućavaju formiranje stabilnih i dobro uređenih država. Niko ne želi partnera za koga je vladavina prava šala i čiji su susedi žustri neprijatelji.

Urgentnost situacije na Zapadnom Balkanu naglašena je nedavnim probojem; donedavno je postojao i treći izazov: odbijanje Grčke da prihvati ime svog suseda Makedonije. Dve zemlje su ipak rešile taj problem kroz prihvatanje novog kompromisnog imena „Severna Makedonija“. To je bio najlakši od svih velikih balkanskih problema. Ipak, za to im je trebalo skoro 30 godina, uz ogromne troškove. Severna Makedonija je izgubila skoro 15 godina za napredak ka članstvu u NATO-u i EU budući da je kvalitet njene vlasti skliznuo sa pozicije najbolje na poziciju najgore u regionu.

Severna Makedonija je ponovo na teškom ali obećavajućem putu. Vreme za Bosnu, Kosovo, Srbiju i ostatak regiona polako ističe. Sada je pravi momenat za evropsko rukovodstvo da se, u saradnji sa Sjedinjenim Državama, okrene ka Zapadnom Balkanu i njegovim problemima posveti pažnju koju zaslužuje, ali i da obrati pažnju na naše interese koji zahtevaju stabilnu i prosperitetnu Evropu i zapadnu alijansu.

Stoga, nije dovoljno samo da se oslanjamo pa postojeće mehanizme za rešavanje ovih problema. Evropski lideri imaju pravo da se angažuju na Zapadnom Balkanu, a Sjedinjene Države moraju biti spremne da podrže ove napore.

AUTORI TEKSTA: 

Frenk Vizner je bio karijerni diplomata koji je služio u administracijama osam predsednika. Bio je ambasador u četiri navrata, podsekretar za odbrambenu politiku, kao i podsekretar za pitanja međunarodne bezbednosti. Sada je savetnik za međunarodne odnose u Skvajr peton bogsu, međunarodnoj advokatskoj kancelariji.

Kameron Manter je izvršni direktor i predsednik Ist Vest instituta u Njujorku. On je tri decenije bio američki karijerni diplomata koji je obavljao funkciju američkog ambasadora u Srbiji od 2007. do 2009. godine.

Marko Prelec je stručnjak za Jugoistočnu Evropu i države bivše Jugoslavije. Trenutno je profesor prakse i direktor Projekata primenjene politike na Školi za javnu politiku pri Centralnoevropskom univerzitetu.

(za Standard preveo Radomir Jovanović)