Aleksandar Đurđev: Spas sela

0
40

Svakodnevno smo suočeni sa činjenicom da nam sela u Srbiji odumiru, da se u 86 odsto njih smanjuje broj stanovnika, i da je oko 1.200 sela, koja zajedno zauzimaju površinu jednaku teritoriji Kosova i Metohije, u fazi nestajanja. Ovi podaci ukazuju da u Srbiji godišnje nestane jedan grad veličine Ivanjice. Takođe, po proseku godina naše stanovništvo spada među najstarije populacije ne samo u Evropi, nego i u svetu. Gotovo u svim gradovima i selima beleži se pad broja žitelja, a u čak 200 sela nema ljudi uopšte, dok u 173 seoske škole na časove dolazi samo po jedan đak.

Dakle, ako se uskoro nešto ozbiljno ne preduzme, demografi predviđaju da će u narednih 15 godina nestati svako četvrto selo u našoj zemlji. Bolna i poražavajuća istina kaže da u 50.000 seoskih kuća više niko ne živi, a u 150.000 neko od potomaka dolazi samo povremeno.

To znači da ovaj impozantni stambeni fond propada, te u slučaju da neko i odluči da se vrati na selo, neće imati gde. Ko priželjkuje ovakvu budućnost Srbije?! Naravno, niko ko voli svoju zemlju i ko se ponaša ozbiljno i odgovorno prema budućim pokolenjima. Ipak, pohvalno je što je naša država prepoznala važnost obnove i očuvanja seoskih sredina i što je pokrenula inicijativu da se formira Nacionalni tim za spas sela, koga će činiti predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, ali i najeminentniji stručnjaci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta i svi koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak.

Velike zasluge za ovu ideju svakako pripadaju i ministru Milanu Krkobabiću, zaduženom za regionalni razvoj koji je praktično inicirao stvaranje jednog ovakvog tela. Kako je ministar Krkobabić naglasio, Nacionalni tim za spas sela ima zadatak da evidentira postojeće stanje na terenu s akcentom na rubna i brdsko-planinska područja, u cilju osmišljavanja što svrsishodnije politike za tretiranje tih krajeva naše zemlje i adekvatnih zakonskih mera.

A sve s jednim ciljem – da se konačno stane na put pražnjenju seoskih sredina, stvaranjem adekvatnih uslova za život njihovih stanovnika. Možda je u ovom trenutku važno napomenuti da imamo sve preduslove da imamo razvijena sela, kao što je tu slučaj u pojedinim zemljama Evropske unije. Potrebno je samo napraviti odgovarajući nacionalni plan i odrediti prioritete kako bismo postigli krajnji cilj – a to je da imamo živa sela, jer bez njih nema ni budućnosti Srbije.

Presudan korak ka oživljavanju sela je projekat revitalizacije zadrugarstva u našoj zemlji koji je započet posle dugih 70 godina, što je bio prvi korak ka spašavanju ruralnih područja. Interesantno je istaći da je od sredine 2017. godine, kada se započelo sa obnovom zadruga, do početka 2019. godine osnovano 340 novih zadruga, a o kakvom zaokretu se radi najbolje svedoči podatak da smo bili zemlja, u kojoj se godišnje gasilo stotinjak zadruga. Dakle, pomaka ima, pomerili smo sa mrtve tačke i napravili smo ozbiljan zaokret, od negativnih bilansa krenuli smo pozitivnom uzlaznom putanjom, prvo sa projektom ‘’500 zadruga u 500 sela’’, a zatim i sa formiranjem Nacionalnog tima za spas sela.

Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige