MANIFEST PANEVROPSKE MREŽE KLUBOVA SVETI HUBERT

0
55

Najstarije delo evropske kulture, nastalo pre sedamnaest milenijuma na zidovima pećine Lasko, nimalo slučajno prikazuje upravo prizore lova. Ovo zaveštanje našeg zajedničkog pretka predstavlja temeljnu odrednicu budućeg razvoja evroaozijske civilizacije. Od Vladivostoka, preko sibirske tajge i Urala, od mađarske puste preko šuma Ardena, pa do Atlantika i Pirineja, od skandinavskih fjordova preko Alpa i Apenina do klisura Balkana, zatičemo jedinstvo tradicija koje upravo u lovu prepoznaje i pronalazi glavna etička i metafizička uporišta evropskog čoveka.

U evropskom pamćenju lov je oduvek bio nešto više od samog lova. Na simboličkom nivou, ovaj spoj napora i potignuća iskaljen u večnoj borbi predstavlja potragu čoveka za samim sobom, pa na koncu i Bogom. Tek pošto je suočen s iskušenjima fizičkog opstanka i granicama sopstvenih mogućnosti, čovek kao lovac stiče privilegiju da dobije odgovore, da jasno upozna sebe i izgradi delatno samopoštovanje. Veština i iskustvo nerazdvojno povezani s instiktom, snaga isprepletena s hrabrošću, predstavljaju upravo ona oružja koja su evropskom čoveku u njegovom pregnuću omogućila da stekne slavu, a njegovom delu donela epitet herojskog.

Pre nekoliko dana, na Belom dvoru, održana je važna konferencija koja je imala za cilj da poveže Srbiju sa razvijenim svetom u značajnoj oblasti, kao što je lovsto, ali i da predstavi jednu od najprestižnijih lovačkih asocijacija na svetu, “Sveti Hubert“, osnovanu pre više od 300 godina, čiji su članovi bili i ruski car Nikolaj II Romanov i srpski kralj Aleksandar Karađorđević. Svi dobro znamo koliko je lov u našoj zemlji zapostavljen, a mogao bi da bude ključna privredna grana koja bi obezbedila Srbiji diplomatski status nove Švajcarske. “Sveti Hubert – Klub Srbija“, kao nacionalni ogranak ove organizacije, osnovan je sa ciljem promocije tradicionalne srpske lovačke etike, održavanja prijateljskih odnosa među lovcima i promovisanja lovnog turizma u Srbiji. Značaj ove konferencije nisu prepoznali mnogi čija je dužnost da se staraju za srpske nacionalne interese, ali je prepoznao i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina koja su otvorili vrata Belog dvora za ovu manifestaciju. Uvodnim govorom i istorijskim osvrtom, goste je pozdravio Dušan Babac, direktor Kraljevskog dvora, a značaj konferencije i važnost gostiju iz Evrope, Rusije i čitavog sveta uočili su i podržali i Srbiju dostojanstveno predstavljali Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije, Ivan Đoković, potpredsednik Vlade Vojvodine i sekretar za privredu i turizam, kao i Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog saveza Srbije.

Srpsko lovstvo se danas nalazi na velikoj prekretnici. Sa više stotina lovišta i brojnom i raznovrsnom divljači, Srbija spada u red bogatijih zemalja. Međutim, neodgovarajući pristup lovnim potencijalima, doveo je do zastoja u razvoju lovstva i lovnog turizma u Srbiji u punom kapacitetu, pa na godišnjem nivo od te delatnosti zaradimo svega oko milion evra, dok Mađarska ostvari prihod veći od milijardu evra, Austrija pet milijarde evra, a Hrvatska 180 miliona evra. Takođe, u pojedinim delovima naše zemlje, opstanak divljači je ugrožen zbog krivolova, odnosno mnoge vrste divljači su na granici biološkog minimuma i preti im opasnost da zauvek nestanu. Iz svih tih razloga, došlo je krajnje vreme da se uvede red u sistem lovstva i da se radi u interesu srpskih lovaca, jer Srbija godinama unazad gubi milijarde dinara godišnje od lovnog turizma. Nekada smo imali prihod od blizu 20 miliona dolara za samo jednu godinu, a danas zaradimo mizernu svotu novca, zbog kreiranja lošeg imidža Srbije kao lovne destinacije, ali i usled brojnih negativnih zakonskih prepreka. Gušenjem lovnog turizma pada i prihod od pruženih usluga organizacije lova, samim tim i PDV po tom osnovu, a smanjenjem broja turista, opada i potreba za dosadašnjim brojem zaposlenih u lovno turističkim agencijama jer je manji i priliv po osnovu poreza na zarade i doprinosa zaposlenih. Da bi došlo do nekih pomaka, neophodni su nam konkretni, održivi i tržišno orijentisani projekti, sa preciznim analizama, zadacima i mehanizmima praćenja, što će omogućiti da se stanje u našim lovištima realno sagleda i donese zaključak koji će, uvažavajući sve parametre omogućiti da se fond divljači poveća, a gazdovanje lovištima učini efikasnijim. Osnivanje Panevropske mreže klubova “Sveti Hubert“, čiji će Srbija biti deo, mogu samo da doprinesu ostvarenju pomenutih težnji jer verujemo da svojim znanjem, energijom, posvećenošću i uticajem, možemo pomoći da se srpsko lovstvo razvije u respektabilnu privrednu granu od posebnog značaja, uz ostvarenje proizvodnih, socijalnih, finansijskih i ekoloških ciljeva.


Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige