Putin: Za razliku od Zapada, mi poštujemo izbor Srbije

0
89

Na Balkanu imamo mnogo prijatelja, ali Srbija je naš strateški partner.

Poštujemo kurs pristupanja EU koji je izabralo srpsko rukovodstvo, za razliku od zapadnih partnera ne pokušavamo da stavimo Srbiju pred veštački izbor: ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropskom unijom, izjavio je u intervjuu za sutrašnju „Politiku“ i „Večernje novosti“ ruski predsednik Vladimir Putin, koji u četvrtak dolazi u posetu Srbiji.

Prenosimo intervju u celosti:

Srbiju i Rusiju spaja mnogovekovna istorijska, kulturna i religiozna bliskost, kao i bratstvo po oružju u dva svetska rata. Ispred nas su novi izazovi. Kako ocenjujete naše aktuelne odnose i perspektive njihovog razvoja? Mnogo se govori o novom gasovodu „Turski tok“, ima li i ovde šanse za našu zemlju?

— S pravom ste istakli da je u osnovu dobrih odnosa Rusije i Srbije mnogovekovno iskreno prijateljstvo naših naroda, duhovno i kulturno srodstvo, zajedničke stranice istorije, uključujući i herojsku borbu protiv nacizma tokom Drugog svetskog rata. I u novom, 21. veku pažljivo čuvamo i razvijamo dragocene tradicije poverenja i saradnje. Takva spremnost za tesnu saradnju u politici, privredi, humanitarnoj sferi našla je svoj odraz u bilateralnoj Deklaraciji o strateškom partnerstvu, koja je potpisana u maju 2013. godine.

Danas su u usponu bilateralne veze u svim sferama. Povećava se i robna razmena: 2017. godine ona je iznosila 2 milijarde dolara, a nastavila je sa rastom i prethodne godine. Ruska ulaganja u srpsku privredu premašila su iznos od 4 milijarde dolara. Saradnja sa koncernom „Gasprom njeft“ omogućila je kompaniji „Naftna industrija Srbije“ da postane lider na energetskom tržištu balkanskog regiona. Uz učešće „Ruskih železnica“ dobrim tempom se odvija rekonstrukcija i modernizacija srpske železničke infrastrukture.

Progresivno se usavršava ugovorno-pravna baza saradnje. Razvijaju se kontakti između parlamenata i političkih partija, društvenih krugova, kao i u sferi nauke, obrazovanja i kulture. Ruski stručnjaci učestvuju u projektu izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Zahvaljujući sponzorskoj pomoći naših preduzetnika, glavna kupola ovog veličanstvenog zdanja je pokrivena mozaikom. Dakle, ubeđen sam da upravo takva delotvorna, višestruka saradnja u potpunosti odgovara korenitim interesima naroda Rusije i Srbije.

Što se tiče „Turskog toka“, njegova izgradnja teče u skladu sa planiranim rasporedom. U novembru prošle godine završeno je postavljanje cevi na morskoj deonici, u toku su radovi na njenom povezivanju sa terminalom na turskoj obali Crnog mora koji se trenutno gradi. Planiramo da gasovod proradi do kraja 2019. godine.

Istakao bih da „Gasprom“ sada razmatra različite varijante produženja kopnenog tranzitnog kraka gasovoda do Evrope. Jedna od njih predviđa transport goriva na relaciji Bugarska—Srbija—Mađarska, uz spajanje sa centrom za distribuciju gasa u austrijskom Baumgartenu. U tom slučaju Srbija neće samo trošiti ruski gas, nego će i obezbeđivati njegov tranzit. To će svakako doneti srpskoj privredi značajnu korist, omogućiti stvaranje novih radnih mesta, pojačati energetsku bezbednost vaše zemlje, a i cele Centralne i Jugoistočne Evrope. Učešću Srbije u projektu doprineće i „mapa puta“ za modernizaciju i proširenje nacionalne mreže za transport gasa potpisana sa „Gaspromom“ 2017. godine.

Prilikom konačnog utvrđivanja rute isporuka ruskog gasa, naravno, vodiće se računa i o stavu Evropske komisije. Smatramo da zemlje-članice EU, koje su zainteresovane za ruski gas, treba da dobiju garancije od Evropske unije da planovi u vezi sa produženjem „Turskog toka“ neće biti osujećeni samovoljnom političkom odlukom Brisela.

Intenzivna saradnja Rusije sa Srbijom i Republikom Srpskom izaziva ljutnju na Zapadu, pogotovo u Vašingtonu. Kako komentarišete izjave zapadnih političara da je Rusija destabilizujući faktor na Balkanu i kako ocenjujete odnose Rusije sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama?

— Kad pričamo o situaciji na Balkanu, ozbiljan destabilizujući faktor ovde predstavlja politika SAD i određenih zapadnih zemalja, usmerena na učvršćivanje njihove dominacije u regionu. Još 1999. godine snage NATO-a su bez sankcije UN dva i po meseca bombardovale Jugoslaviju, pa nasilnički odvojile autonomnu pokrajinu Kosovo. A 2008. godine Vašington i njegovi saveznici su podržali nelegitimno proglašenje kosovske nezavisnosti.

Godine 2017, uprkos stavu polovine stanovništva, u NATO je bila uvučena Crna Gora. Uplašili su se referenduma po tom pitanju i kao rezultat zemlja prolazi kroz period političke nestabilnosti. Prošle godine, radi forsiranog učlanjenja Republike Makedonije u NATO bio je čak pokrenut proces donošenja ustavnih amandmana i promene naziva te države, revizije osnova makedonskog nacionalnog identiteta. Pritom je ignorisana volja makedonskih glasača — referendum o promeni naziva države je propao, ali se spoljni pritisak nastavio.

Naša zemlja, znajući i razumejući koliko je komplikovan Balkan i istorija tog regiona, uvek ga je smatrala prostorom za konstruktivnu saradnju. I danas Rusija ima ovde mnogo prijatelja, među kojima posebno mesto zauzima strateški partner Srbija. Zato je pomoć jačanju regionalne bezbednosti i stabilnosti naš bezuslovan prioritet. Zalažemo se za to da se poštuju prava i interesi balkanskih zemalja i naroda, da se poštuje međunarodno pravo.

Saradnja sa Republikom Srpskom, koja je sastavni deo Bosne i Hercegovine, odvija se na osnovu uzajamne koristi, a striktno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine. I dalje smo usmereni ka realizaciji, kako u Republici Srpskoj, tako i na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, projekata u sferi energetike, prerade nafte i trgovine gorivom, bankarstva, farmacije i u drugim oblastima. Smatramo da istu važnost ima promovisanje zajedničkih humanitarnih inicijativa, uzimajući u obzir rastuće interesovanje građana BiH za ruski jezik, rusku kulturu, studije u Rusiji.

Progresivno se razvijaju odnosi sa Slovenijom i Hrvatskom, bez obzira što dijalog između Evropske unije, čije su te zemlje članice, i Rusije doživljava teška vremena. Prošle godine je održano nekoliko sastanaka sa rukovodstvom Hrvatske. Raste robna razmena: sa Slovenijom za tri kvartala 2018. godine povećana je skoro za 10 odsto, dok sa Hrvatskom za 27 odsto. Prošle godine Rusija i Slovenija su uspešno organizovale „unakrsne“ Sezone kulture, a u Zagrebu je organizovana velika izložba Državnog Ermitaža, posvećena 50. godišnjici pobratimskih veza glavnog grada Hrvatske sa Sankt Peterburgom. I dalje ćemo razvijati odnose prijateljstva i poverenja, koji su, siguran sam, potpuno u skladu sa interesima naših naroda.

U situaciji kada se pojedine države regiona naoružavaju i formira se takozvana „vojska Kosova“, može li Srbija da računa na podršku Rusije oko daljeg jačanja odbrambenih potencijala, imajući u vidu našu neutralnost i činjenicu da smo okruženi državama-članicama NATO-a?

— Visoko cenimo čvrstu privrženost srpskog rukovodstva kursu na očuvanje neutralnosti zemlje. Istovremeno, već mnogo godina pomažemo jačanju odbrambenih sposobnosti Srbije: isporučujemo naoružanje i vojnu tehniku, pružamo pomoć u njihovoj popravci i modernizaciji. I dalje ćemo razvijati vojno-tehničku saradnju.

Neću da krijem da smo bili iznenađeni prilično pasivnom reakcijom Evropske unije u vezi sa odlukom kosovskog „parlamenta“ o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu vojsku. Jer je očigledno da su Srbi koji žive u ovoj pokrajini doživeli takav potez kao direktnu pretnju po svoju bezbednost. A inače, taj potez stvara ozbiljan rizik zaoštravanja situacije u regionu. Teško da je u interesu EU zatvaranje očiju pred takvim jednostranim akcijama, koje grubo krše međunarodno pravo, pogotovo ako Brisel računa na to da i dalje ispunjava svoje obaveze posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine.

Više puta smo govorili da smatramo da je kurs na proširenje NATO-a nasleđe Hladnog rata, kao i da je to pogrešna i destruktivna vojno-politička strategija. Danas Alijansa pokušava da pojača svoje prisustvo na Balkanu. Ali time samo obnavlja linije podele na evropskom kontinentu, grubo krši princip nedeljivosti bezbednosti. Sve ovo, na kraju krajeva, vodi ne do jačanja stabilnosti, već do smanjenja poverenja i rasta napetosti u Evropi.

Srpska pravoslavna crkva je stala na stranu Ruske pravoslavne crkve u kontekstu crkvene krize u Ukrajini. Pritom, čitav niz zemalja utiče na patrijarha Vartolomeja i pokušava da se postigne priznavanje ukrajinskih „raskolnika“ od strane pravoslavnih pomesnih crkava. Kako će se, po Vašem mišljenju, situacija razvijati dalje?

— 15. decembra 2018. godine ukrajinsko rukovodstvo koje ima aktivnu podršku SAD i Carigradske patrijaršije, održalo je takozvani „sabor ujedinjenja“. Na njemu je bilo proglašeno stvaranje „Pravoslavne crkve Ukrajine“, pa je 6. januara 2019. godine patrijarh Vartolomej potpisao tomos, odnosno ukaz o njenoj autokefalnosti. To je bio pokušaj legalizacije ukrajinskih raskolničkih opština pod jurisdikcijom Istanbula, što predstavlja grubo kršenje pravoslavnih kanona.

Međutim, to nimalo ne brine ni rukovodstvo Ukrajine, ni rukovodstvo SAD, jer nova crkvena struktura predstavlja isključivo politički, sekularni projekat. Njegov glavni cilj je da se razdvoje narodi Rusije i Ukrajine, da se poseje ne samo nacionalni, nego i verski razdor. Nije slučajno da Kijev već priča o „konačnom sticanju nezavisnosti od Rusije“.

Ponoviću: tu se uopšte ne radi o duhovnom životu, u pitanju je opasno i neodgovorno politikantstvo. Isto tako se ne radi ni o samostalnosti „Pravoslavne crkve Ukrajine“. U stvari, ona je pod apsolutnom kontrolom Istanbula. Dok je kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva, najveća u Ukrajini, koja se nije obraćala patrijarhu Vartolomeju za autokefalnost, apsolutno nezavisna u svom delovanju. Pritom, ona čuva isključivo kanonsku vezu sa Ruskom pravoslavnom crkvom, ali čak i ovo izaziva neprikrivenu ljutnju sadašnjeg kijevskog režima.

Zbog toga proganjaju sveštenike i vernike Ukrajinske pravoslavne crkve, otuđuju im hramove i manastire, a samoj Crkvi pokušavaju da oduzmu njen zakonski naziv, što povećava napetost i vodi ka još većem raskolu u ukrajinskom društvu.

Očigledno je da je rukovodstvo Ukrajine svesno toga da pokušaji nasilnog teranja vernika u tuđi hram prete ozbiljnim posledicama. Ali bez obzira na to, ono je spremno da žrtvuje međukonfesionalnu slogu u zemlji zarad izborne kampanje aktuelnog predsednika Ukrajine, koja je zasnovana na potrazi za neprijateljem, sve da bi po svaku cenu ostalo na vlasti.

Pravoslavni svet sve ovo vidi.

Naravno da Rusija nema nameru da se meša u crkvene procese, pogotovo na teritoriji susedne suverene države. Ali vidimo kakvu opasnost i za pravoslavlje u celom svetu predstavljaju takvi eksperimenti i grubo mešanje države u versku delatnost.

Moskva već odavno predlaže stvaranje nove arhitekture bezbednosti, ali u poslednje vreme svedoci smo opasnih tendencija u svetu, uključujući nedavne izjave Vašingtona o izlasku iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa. Šta, po Vašem mišljenju, može da bude rešenje za očuvanje mira u uslovima jačanja lokalne i globalne napetosti?

— Zaista, SAD faktički sprovode liniju usmerenu na demontažu sistema međunarodnih sporazuma u sferi kontrole naoružanja, koji im vežu ruke kad je u pitanju jačanje vojnih potencijala. Ili pokušavaju da se tih sporazuma pridržavaju delimično, to jest samo u onom delu koji odgovara njihovim interesima. Izjava o nameri izlaska iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa predstavlja još jednu kariku u dugom lancu sličnih poteza. Očigledno je da će posledice takvih koraka biti najnegativnije.

Svakako nećemo zatvarati oči pred stacioniranjem američkih raketa, koje predstavljaju direktnu pretnju po našu bezbednost. Bićemo primorani da preduzmemo efikasne uzvratne mere. Ali Rusija kao odgovorna i zdravomisleća zemlja nije zainteresovana za novu trku u naoružanju. Pored proglašene namere SAD da izađu iz sporazuma, otvoreni smo za nastavak dijaloga, sa ciljem da se nađu putevi da se on sačuva. U decembru smo prosledili Amerikancima niz konkretnih predloga po tom pitanju. Spremni smo za ozbiljan razgovor po celoj „strateškoj“ agendi između naših zemalja.

Rusija se čvrsto i kontinuirano zalaže za generalno ozdravljenje međunarodne situacije, koja, kao što ste sa pravom primetili, ostaje napeta. I dodaću: nepredvidiva. Pritom, takva situacija je nastala umnogome zbog neprekidnih jednostranih poteza SAD i drugih zapadnih država, uključujući i primenu sile. Kao rezultat, sve je jača opšta atmosfera konfrontacije i nepoverenja.

Pozivamo zapadne kolege da odustanu od metoda ucenjivanja, pretnji i provokacija, da poštuju međunarodno pravo, da zasnivaju međudržavni dijalog na principima utemeljenim u Povelji UN. Upravo to je put ka očuvanju mira, jačanju globalne i regionalne bezbednosti i stabilnosti.

Kakve su perspektive ekonomske saradnje Moskve i Beograda u slučaju ulaska Srbije u Evropsku uniju? I kako to može da se odrazi na ruske investicije u srpsku privredu?

— Poštujemo kurs pristupanja EU koji je izabralo srpsko rukovodstvo. Za razliku od zapadnih partnera, ne pokušavamo da stavimo Srbiju pred veštački izbor: ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropskom unijom. Integracioni procesi u našem globalnom svetu se dinamično razvijaju, obuhvatajući nove zemlje i udruženja, stvarajući perspektivne konfiguracije. Zato smo ubeđeni da težnja Srbije ka evropskoj integraciji, kao i članstvo Rusije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, nisu prepreke za unapređenje naše raznovrsne saradnje.

Važno je da Rusija i Srbija imaju nameru da nastave sa jačanjem saradnje u sferi privrede i investicija. Tome treba da dâ doprinos i sporazum o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Srbije, koji je sada u pripremi. Nova runda pregovora održana je u Beogradu sasvim nedavno, 10. i 11. januara. Računamo da će ovaj dokument biti potpisan do kraja ove godine i da će otvoriti kvalitativno nove mogućnosti za povećanje efikasnosti i produktivnosti zajedničkog rada u ekonomskoj oblasti.

Sputnik