Miša Đurković: Problemi u Srpskoj

0
146
Foto jutjub printskrin

Najzaslužniji za Dodikovu pobedu je čovek koji je vodio kampanju – Vladimir Beba Popović, što se videlo i po novim mehanizmima koje je Dodik koristio i u postizbornom procesu

U ponedeljak, sedamnaestog, dva meseca posle oktobarskih izbora Republika Srpska je dobila novu vladu, čime je faktički okončan proces popune institucija na nivou entiteta. Ostalo je još da se vidi kako će se rešiti pitanje sastavljanja Saveta ministara na nivou Bosne i Hercegovine. Nakon sastanka Predsedništva BiH (održanog bez zastave Republike Srpske), Dodik je vrlo optimistično najavio skoro formiranje „vlade BiH“ sa Srbinom na čelu. Ovaj pragmatizam oko zastave je najava vrlo sličnog pragmatizma i oko formiranja Saveta gde se očekuje da se SNSD posle četiri godine vrati i na ovaj nivo vlasti, i to u koaliciji sa SDA!

Za razliku od pre četiri godine, kada ga je samo glupost Ognjena Tadića sačuvala od političkog poraza i gubitka na svim nivoima, ovaj izborni ciklus Dodik završava kao apsolutni gospodar cele političke scene u Srpskoj. Štaviše, Čovićev gubitak mesta u Predsedništvu vodi ka tome da veliki deo preostalih Hrvata u BiH Dodika doživljava i kao zaštitnika svojih interesa u Predsedništvu.

Ko je pratio ovaj ciklus u Srpskoj video je kako je čitava kampanja SNSD bila bazirana na zastrašivanju naroda pričom o tome kako opozicija u službi zapadnih centara moći priprema obojenu revoluciju u Srpskoj. Poslednje dve nedelje kampanje obeležilo je stalno emitovanje dokumentarnih propagandnih filmova na RTRS koji su prikazivali delovanje Otpora, raznih obojenih revolucija širom sveta i najavljivali da će opozicija pokušati da preko ulice uradi istu stvar i u Srpskoj. Dešavanja na Trgu krajina, protesti već zaboravljenog Davora Dragičevića i njegove pretnje, faktički su izvanredno poslužili upravo širenju ovog osećaja straha. U sve to se uklopila potpuno bezidejna opozicija, takozvani Savez za pobjedu, koji je vodio kampanju bez kampanje očigledno stavljajući sve svoje nade u Dragičevićev protest. Uz standardne balkanske mehanizme dodatnog obezbeđivanja glasova putem korišćenja državnih resursa, SNSD je ostvario neočekivano veliku pobedu.

Veliki deo zasluga za ovu pobedu ide na račun predsednika Srbije koji je Dodiku obezbedio značajnu finansijsku injekciju pred izbore, i očigledno se tokom izbora stavio na njegovu stranu. Ipak, najzaslužniji je čovek koji je vodio Dodikovu kampanju, Vladimir Beba Popović, dajući svoj karakterističan pečat, a što se videlo i po novim mehanizmima koje je Dodik koristio i u postizbornom procesu. Popović je, zanimljivo, time zaokružio prostor Crne Gore, Srbije i Srpske. Ono što je bilo posebno fascinantno jeste da je sada radio takozvanu prorusku kampanju na isti način kao što je pre dve godine za Đukanovića radio antirusku, pro-NATO kampanju. Naravno, dva meseca posle izbora više se niko ne seća bilo kakve priče o ukrajinskom scenariju, ali posao je vrhunski odrađen.

Međutim, oni koji nisu poštovaoci Popovićevih metoda, a brinu za sudbinu Srpske, imaju mnogo razloga za brigu nakon načina na koji je Dodik sastavio vladu i „rekonstruisao“ partijsku scenu u Srpskoj. SDS kao stranka koja je pravila Srpsku, a i dalje na terenu ima jaku infrastrukturu, sasvim je razvaljena u vrhu, gde se trenutno odvija borba između onih koji bi po Čavićevom scenariju da pretrče kod Dodika i drugih koji smatraju da partija mora da nastavi borbu protiv Dodika. Ivanićev PDP je ostao uz Govedaricu, a i jednima i drugima će veliki problem biti gubitak učešća u vlasti na nivou Saveta ministara. Zvezda prelaznog roka je bivši treći član ove koalicije, Dragan Čavić, koji je – uprkos najgorim uvredama koje je upućivao Dodiku – bez ikakvih problema pretrčao kod pobednika i dobio jedno ministarstvo u novoj vladi Radovana Viškovića.

Veći problem je način na koji se Dodik poneo prema svom najbližem koalicionom partneru DNS Mirka Pavića. Nezadovoljan velikim uspehom koji je ova partija napravila na izborima, Dodik je odmah posle izbora pocepao ovu naraslu strukturu, odvajajući predsednika skupštine Čubrilovića i još jedan deo poslanika. Sada u vladi istovremeno sede dva Pavićeva ministra i jedan pripadnik Čubrilovićeve grupe?!

Naizgled Dodik ima sve razloge da bude zadovoljan. No, upućeni ljudi tvrde da on jedini u svojoj stranci razume velike probleme i izazove koji predstoje i njemu i Srpskoj. Ekonomska situacija u Srpskoj već dugo nije dobra. Novac koji je stigao od Telekoma i prodaje rafinerija odavno je otišao, uglavnom u potrošnju. Srpska već dugo svoju likvidnost mora da obezbeđuje zaduživanjem ili uz pomoć koju dobija od Srbije. Nagoveštaji neke ozbiljnije investicije ne postoje. Drugi najveći problem je prilično veliki odliv stanovništva. Republika Srpska je najslabije naseljen prostor na Balkanu, natalitet je za razliku od ratnih godina na sve nižem nivou, a kao i iz drugih balkanskih država, masovno odlaze mladi i obrazovani, ali i vozači, lekari, medicinski i socijalni radnici itd.

Dodik je i dalje na crnoj listi SAD, u stalnom ratu sa jednim delom američke administracije i Visokim predstavnikom. Prvi dokument sa kojim je u Predsedništvu BiH morao da se suoči jeste Mapa puta za kretanje ka NATO, što je Zapadu očigledni prioritet, a Rusima jedino što ne mogu da prihvate.

Foto jutjub printskrin

Politika